Posebno je interesantno ćutanje onih mnogobrojnih kritičara, branilaca “slobode informisanosti” koji su onako glasno protestovali i lovili greške tadašnjih urednika. Naravno, ukoliko ne smatraju da je ovo što sada gledamo “vrhunski profesionalizam”

      Kada su uoči parlamentarnih izbora u oktobru prošle godine predstavnici tadašnje parlamentarne većine Liberalnog saveza i koalicije “Za promene” postavili nove urednike u državnim medijima, krenula je neverovatna kampanja za odbranu prava na “objektivnu i nepristrasnu informaciju”. Oglasila su se brojna udruženja, organizacije, “nezavisni”i “više zavisni” novinari ukazujući da se Crna Gora vraća u period “mraka”, da su neki od predloženih urednika ratni huškači sa početka 90-ih. Pljuštale su ostavke, protestna pisma, skandali...Pojedini mediji formirali su timove koji su svakodnevno ukazivali na greške i propuste novih urednika. I svi su uglas tražili da se što pre primeni set zakona o medijima koji predviđaju transformaciju državnog radija i televizije u javni servis.
       Odmah nakon pobede na izborima, vladajuća koalicija, koju pored Demokratske partije socijalista (DPS) čini i Socijaldemokratska partija, donela je odluku da se RTV hitno transformiše u javni servis. No, prvi dani javnog servisa u najmanju ruku razočaravaju.
       Formiranje Saveta od 11 članova koji ne smeju biti politički angažovani pratili su brojni skandali. Nije se znalo ko je koga i za koje interese predlagao. Na kraju (ili na početku) izabrani su novi programski direktori jer funkcije glavnih urednika prema novim propisima nema. Mnogi su se obradovali - na čelne funkcije postavljeni su ljudi koji u novinarskim krugovima važe za profesionalce i od kojih se očekuje da su sposobni da iznesu teret reformi.
       I onda novo razočarenje. Centralna informativna emisija na TVCG počinje saopštenjem vlade u kojem je jedina vest da će se promeniti radno vreme u državnim institucijama. Protokolarne vesti (koga je primio predsednik parlamenta i premijer) emituju se u prvim minutima Dnevnika. Kada te iste visoke goste prime predstavnici opozicije, to za televiziju-javni servis, nije vest. Dnevnici u kojima se predsednik (sada premijer) pojavljuje minimum tri puta ponovo su se uselili u naše domove. A urednici su postali isti oni koji su demonstrativno dali ostavke u oktobru prošle godine, kada su se pojavili novi urednici koji im “nisu pružili šansu”.
       Ni prethodni famozni urednici nisu bili bez grešaka. I oni su znali da propuste najbitniju informaciju toga dana samo zato što im se očigledno nije sviđao njen sadržaj ili osoba koja ju je saopštila. Ali su makar znali da se protokolarne vesti saopštavaju pri kraju i da građane obaveste o svakodnevnim životnim stvarima. To je bio i zvaničan stav međunarodnih organizacija koje su radile monitoring medija u tom periodu.
       U takvoj situaciji, posebno je interesantno ćutanje onih mnogobrojnih kritičara, branilaca “slobode informisanosti” koji su onako glasno protestovali i lovili greške tadašnjih urednika. Naravno, ukoliko ne smatraju da je ovo što sada gledamo “vrhunski profesionalizam”. Još samo da se vrati spikerka Anđela Nenadović koja je usred centralne informativne emisije ispred upaljenih kamera odbila da pročita saopštenje američkog konzulata i demonstrativno napustila studio, pa da Crna Gora bude na najboljem putu da se prilagodi “evropskim medijskim standardima”.
      
       VESNA RAJKOVIĆ