Ovogodišnji salon automobila, ako ga uopšte i bude, proteći će bez 24 možda i najznačajnija proizvođača. Da li zbog cena zakupnina ili još nečeg drugog?

      Tradicionalni međunarodni Salon automobila, koji bi trebalo da se od 21. do 30. marta po 42. put održi na Beogradskom sajmu ostaće uskraćen za proizvode “Audija”, “Mercedesa”, “Fijata”, “Tojote”, “Forda” i još 19 velikih proizvođača. Naime, oficijelni zastupnici i distributeri ovih giganata, koji čine Poslovno udruženje uvoznika automobila i delova doneli su neopozivu odluku da ne učestvuju na ovogodišnjem Salonu. Razlog - zakupnine!
       Udruženje je zahtevalo cenu od 1 950 dinara po kvadratnom metru izložbenog prostora, što je za 35 odsto niže od cene koju je odredio Beogradski sajam. Udruženje je do sume od 1 950 dinara došlo dodavanjem projektovane godišnje inflacije od devet odsto na 1 800 dinara koliko su plaćali prošle godine pošto im je odobren popust od 25 odsto. Beogradski sajam navodi da je ova cena neprihvatljiva i da je 50 do 60 odsto niža od cene izdavačkog prostora sajmova u okruženju koji, pri tom imaju mnogo manji kvalitet i rejting (za 38 odsto niža nego na Zagrebačkom sajmu). Čak, kažu zvaničnici Sajma, ova cena je za 22 odsto niža od cene izložbenog prostora većine sajamskih priredbi koje organizuje Beogradski sajam a koje znatno kraće traju i iziskuju znatno niže troškove.
       Marko Laketa, predsednik Udruženja uvoznika tvrdi da nikakva poređenja sa okolnim zemljama ne mogu da se prave u situaciji kada imamo ubedljivo najmanje tržište, kada prodajemo gotovo šest puta manje automobila nego recimo Slovenija.
       Sajam je pristao na smanjenje cene sa tri na dve i po hiljade dinara čak i na mogućnost da razliku između 1 950 i 2 500 iskoristi za zajedničke donacije Udruženja i Beogradskog sajma. Međutim, Udruženje je ostalo odlučno. 1 950! “I to je previsoka cena i maksimum koji možemo da podnesemo” - kaže Laketa.
       “Mi jednostavno nemamo odakle da platimo cenu koju je tražio Beogradski sajam. Prodaja je slaba, marže su male, konkurencija sve oštrija tako da moramo da smanjujemo troškove na svim frontovima”, izjavio je na konferenciji za medije, Dragoljub Lekić, predstavnik “Verano motorsa”, oficijalnog zastupnika “Pežoa”.
       “Razumeo bih da je zaista u pitanju nemogućnost da se finansijaski podnese cena”, kaže za NIN zamenik generalnog direktora Beogradskog sajma Vojislav Pešić. Ali, činjenica da su gotovo svi članovi tog udruženja prijavili i samim tim prihvatili cenu od 3 000 dinara da bi posle istupa Udruženja povukli prijavu kao i nespremnost na bilo kakav dogovor daje mi za pravo da verujem da novac nije glavni razlog. Oni ultimativno zahtevaju nešto što znaju da ne može biti prihvaćeno da bi postigli neke svoje ciljeve. Uostalom zar suma od 1.000 do 3.000 evra, koliko bi iznosila razlika između ponuđene i tražene cene po štandu može biti toliki problem?
       Laketa uzvraća kontrapitanjem. “Zašto onda oni ne popuste već za nekoliko dinara ruše priredbu? Oni neće da shvate da smo mi glavni akteri, a da su oni samo servis. Prema nama se ponašaju kao da smo pastorčad, a svojoj ‘deci’, domaćim proizvođačima će dati, siguran sam, i 50 odsto popusta. E, tako ne može!”
       Svakako da Udruženje uvoznika na ovaj način želi da iskaže svoju snagu i značaj. “Biće Sajam, zašto da ne, pa učestvovaće giganti: FAP, ‘Ikarbus’ i ‘Crvena zastava’”, ciničan je bio jedan od članova Udruženja. Vrlo je moguće da Udruženje hoće da od Beogradskog sajma “otme” ovaj značajan događaj. Da ova tvrdnja nije daleko od istine pokazao je i faks upućen nosiocu međunarodne licence - Udruženju proizvođača drumskih vozila Jugoslavije, čiji je predsednik Skupštine Žarko Petkov. On je pri tom i član Udruženja uvoznika. U tom faksu između ostalog stoji da “je Udruženje proizvođača dužno da obrati izrazitu pažnju na to da li je Beogradski sajam i do sada bio sposoban da ispuni međunarodne standarde i da će za održavanje budućih Salona automobila morati izvršiti pravilan izbor saradnika.”
       Stav Sajma je da će se Salon automobila održati u predviđeno vreme, i da je pored domaćih proizvođača učešće potvrdio i “Micubiši” a najavili su se i “Volvo”, “Nisan”, “Honda”, “Lada” i “Sab”. Takođe, Sajam je, kaže Pešić, svestan gubitka, ugleda ali i novca, pa je i dalje spreman za dogovor (nezvanično saznajemo da će u narednih nekoliko dana Sajam prihvatiti uslove Udruženja). Marko Laketa međutim ističe da više nema ni teoretske šanse za bilo kakav dogovor. “Svi rokovi su prošli i više čak ni kad bi hteli ne možemo organizovati Salon, jer štandovi koji se naručuju iz inostranstva ne mogu da budu gotovi.”
       U ovom pingpongu između dve “zaraćene” strane može izgubiti samo Salon automobila. Valjda neće izgubiti ono najbitnije: međunarodnu licencu. Bilo bi šteta; održava se od 1938. godine i kao takav dugo je bio jedini a sada, svakako najznačajniji skup četvorotočkaša u jugoistočnoj Evropi.
      
       GORISLAV PAPIĆ