Od 13 naimenovanih direktora domova zdravlja u Beogradu, osam su iz Demokratske stranke; i to novopečeni članovi, posle 5. oktobra

      Kada je Tomica Milosavljević, republički ministar zdravlja, početkom meseca objavio zamenu pojedinih direktora domova zdravlja u Srbiji, nije naišao na razumevanje. Od tada je skoro svakodnevno prinuđen da objašnjava kako to nije učinio jer je revanšista i politički poslušnik DS-a, stranke “koja vlada Srbijom”. Sve je počelo saopštenjem DSS-a u kojem se tvrdi da je ministar Milosavljević “posmenjivao bez obrazloženja i konsultacija sa lokalnom samoupravom neke direktore domova zdravlja u Srbiji i na njihova mesta postavio članove i simpatizere
       DS-a”. Sve je garnirano tipičnim upozorenjem ove stranke: “Premijer Zoran Đinđić, preko svojih ministara, poslušnika u vladi, vrši čistke na svim nivoima u društvenim ustanovama i preduzećima širom Srbije, kažnjavajući nepoćudne i nagrađujući poslušnike, pretvarajući celu državu u svoj privatni feud.”
       Učtivo je upitati na osnovu čega DSS zaključuje ko je simpatizer
       DS-a, ako ovaj ne nosi tablu ili zastavicu sa tim natpisom, te na osnovu kojih kriterijuma ocenjuje ko su Đinđićevi poslušnici u vladi, pogotovo ako se u konkretnom slučaju zna da je ministar zdravlja na to mesto došao kao kandidat G17 plus i kao naslednik Obrena Joksimovića, koji je kao retko ko pre njega uspeo da uspostavi konsenzus u javnosti kao potpuno neprikladna osoba na tom mestu i jedan od najboljih pokazatelja kadrovske nemuštosti DSS-a. I na kraju da li se baš za sve koji su na položaj došli bez njihovog blagoslova mora pretpostaviti, pa čak i ustvrditi, da su dušu prodali Đinđiću.
      
       Kriterijumi
       Pisac saopštenja DSS-a koje je citirano na početku članka je dr Milan Dimitrijević. Upitan da konkretno imenuje članove i simpatizere DS-a među novopostavljenim direktorima priznaje da to ne može da učini. Ne poseduje autentične podatke ali se poziva na rekla-kazala. Stoga nećemo prepričavati. Njegove principijelne primedbe su sledeće: “Nema razloga za smene direktora kad reforme u zdravstvu nisu ni počele, osim ako čistka nije preduslov za reformu. Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa vraćanje primarne zdravstvene zaštite lokalnoj samoupravi. Ministar je trebalo da nas konstultuje, a to nije učinio. Zbog toga se mi u DSS-u pitamo da li je neko vršio pritisak na njega, da li je ucenjen?”
       U tom kontekstu zanimljiva je izjava Zorice Jovanović, koja nije izmeštena iz direktorske fotelje DZ “Rakovica”, a koja je članica DSS-a. Ona je za “Glas” (11.2.2003) izjavila kako veruje da zamena direktora nije obavljena po političkoj osnovi, već verovatno na osnovu rezultata, kao i planova rada ustanove, koje su svi kandidati prilagali. U istom članku slično kaže i dr Tomislav Jovanović, direktor Doma zdravlja “Obrenovac”, koji je takođe predstavljen kao član DSS-a. Što nije tačno. “Ne znamo da li je do ove greške došao omaškom, ili se dr Jovanović lažno predstavio, ali vas obaveštavamo da on definitivno nije član DSS-a, nego DS-a, čiji je i poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije”, kaže za NIN dr Dimitrijević.
       Prilično iznerviran što je doveden u poziciju da se brani, Tomica Milosavljević, ministar zdravlja pita desesovce: “A na koji način je svojevremeno Obren Joksimović postavljao direktore i šta je lokalna samouprava do danas učinila po pitanju primarne zdravstvene zaštite.”
      
       Magla
       I uporno, u svakoj prilici pa i za NIN ponavlja: “Osnovni kriterijumi za izbor direktora bili su stručnost, plan rada koji su ponudili, praktičnost, dosadašnji rezultati i spremnost za saradnju pred veliku reformu zdravstva. Među direktorima još uvek ima članova SPS-a, kao i DSS-a i članova svih stranaka DOS-a, ali i onih koji nisu članovi partija, jer članstvo u stranci ne vidim kao kriterijum.”
       Ipak, izgleda da nije sve tako naivno i bezazleno kako tvrdi ministar Milosavljević, niti je, pak, dovoljno biti najbolji pa postati direktor. Dugogodišnji član DS-a koji zahteva da ostane anoniman potvrdio je NIN-u da su od trinaest novoimenovanih direktora u Beogradu njih osmoro članovi DS-a. Pred zaključenje broja informaciju nam je potvrdio i dr Đorđe Bajec, predsednik resornog Odbora za zdravstvo DS, tvrdeći da je presudila stručnost a ne pripadnost stranci. To su: Slavica Krunić-Kuculović (DZ “Stari grad”), Radmila Trmčić (DZ “Novi Beograd”), Violeta Medić (DZ “Sopot”), Nada Jovanović-Vasiljević (DZ “Barajevo”), Snežana Stevanović (DZ “Vračar”), Dragoljub Paunović (Gradski zavod za bolesti pluća i tuberkulozu), Jasna Daragan-Saveljić (Zavod za bolesti zavisnosti) i Jasminka Jelić (DZ “Palilula”). Osim dva izuzetka na ovoj listi (dr Stevanović i dr Paunović) reč je o ljudima koji su novopečeni članovi stranke odnosno pristupnice su izvadili posle petooktobarskih promena. Izgleda da u DS-u postoji dogovor da ovi direktori više ne daju izjave za javnost. Niko od imenovanih nije pristao da govori za NIN.
       Dr Željka Ilić bila je dugogodišnji predsednik resornog Odbora za zdravstvo u DS. Povukla se sa tog mesta ali je i dalje lojalan član stranke. Ističe, da izuzetno ceni ministra Milosavljevića i da mu je zakon omogućio da izvrši smenu direktora, ali primećuje “da kriterijumi za zamenu nisu bili transparentni i jasni već su magloviti”. Što se zdravstvene reforme tiče naša sagovornica kaže “da one nisu ni započele i da je uzalud izgubljeno dragoceno vreme. Sve je još uvek na nivou kozmetičkih promena.”
      
       Širokogrudost
       Što se zakonske procedure tiče situacija je ovakva. Zakon o lokalnoj samoupravi još uvek nije usklađen sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti koji je na snazi (njegove izmene se očekuju krajem meseca) i po njemu ministar ima neposrednu nadležnost da imenuje i smenjuje direktore oko 270 zdravstvenih ustanova u Republici, bez javnog oglašavanja.
       Ministar zdravlja za NIN kaže da nije u potpunosti želeo da demonstrira nadležnost koju po zakonu ima. On je septembra prošle godine uputio pozive domovima zdravlja tražeći da pretendenti na direktorska mesta pošalju biografije, planove rada i razvoja ustanova i rezultate dosadašnjeg rada. Iz domova zdravlja stiglo je po desetak prijava, a Ministarstvo je konačnu odluku (na osnovu pristiglih prijava) počelo da saopštava početkom meseca. Tamo gde je bilo dvoumljenja, ministar je prepustio upravnim odborima a ponegde i sindikatima da donesu odluku. Tako je, što se Beograda tiče, od tridesetak zdravstvenih ustanova, zasad promenjeno više od desetak direktora, dok su drugi ostali na svojim mestima.
       Iako su nova direktorska lica pretežno članovi DS-a, što je ministar zdravlja morao da zna, ali nije priznavao, on apeluje na razumevanje: “Malo strpljenja, malo tolerancije. Ne mogu se paušalno i neodgovorno optuživati ljudi kao što to čini DSS.”
       Što se građana tiče, naivni kao što jesu, uglavnom misle da je bolje ako lekar nije politički angažovan. Kako neće sedeti na stranačkim sesijama, imaće više vremena da se posveti poslu zbog kojeg i jeste to što jeste.
      
       MARIJANA MILOSAVLjEVIĆ