Po dva pitanja je u Srbiji ostvaren konsenzus među svim narodima i socijalnim kategorijama - u Srbiji se teško živi, a NATO-u i Haškom sudu se ne veruje

      
      
      
       Najveći problem Srbije je siromaštvo, nezaposlenost, skupoća - tako bar misli 44 procenta građana Srbije, prema istraživanju Centra za politikološka istraživanja i javno mnjenje (CPIJM). Anketiranje građana Srbije (njih 2057, bez Kosova i Metohije) obavljeno je u drugoj polovini decembra, a sve to je urađeno za potrebe Evropskog pokreta u Srbiji.
       Da su građani Srbije superiorno preokupirani ekonomskim problemima govori i podatak da dodatnih 14 procenata smatra da su najvažniji problem bolne i spore ekonomske reforme, što je verovatno samo nešto sofistikovaniji način da se kaže kako čoveka muči siromaštvo.
       Politički problemi, zbirno gledano, dominantni su tek za nekih 18 procenata građana - i to ako saberemo broj onih koji se žale na političke sukobe (10 procenata), nedovoljne političke reforme (4) i neslogu u narodu (4). Kriminal i korupcija su najvažniji problem za 16 procenata ljudi.
       Građani u poslednje dve godine, kako opažaju istraživači CPIJM, sve više ekonomske probleme i korupciju opažaju kao problem, za razliku od stanja pre 2000. godine, kada su, uprkos objektivno još težem ekonomskom stanju, češće kao glavni problem navodili političke stvari - sankcije UN, bombardovanje NATO-a...
       Zanimljivo je da se među sedam procenata najbolje stojećih u Srbiji nalazi jedna četvrtina onih koji takođe besparicu vide kao najveći problem. To se objašnjava time da su, eto, osetljivi i na probleme svojih sugrađana, ali i tako da polaze od visokih očekivanja kada je o žvivotnom standardu reč, koja ne uspevaju da realizuju.
       Zaključak je da ovakvo opažanje građana o najvećem problemu zemlje pokazuje svest da se suočavamo sa problemima siromaštva i kriminalizacije, da su reforme spore, političari i građani nesložni, a neke “dežurne” teme, pogodne za preusmeravanje ekonomskog nezadovoljstva, kao što su Kosovo i Crna Gora, više ne mogu imati toliku ulogu.
       Ustavna povelja je, manje-više, ispričana priča. Nezadovoljnih u Srbiji je 51 procenat, zadovoljno 14 procenata, ostali neodlučni. Natprosečno (44 procenta) su zadovoljni Crnogorci koji žive u Srbiji, ali i Muslimani-Bošnjaci (33).
       CPIJM navodi podatke i za Crnu Goru, u kojoj je takođe nezadovoljstvo raširenije od zadovoljstva Ustavnom poveljom, ali su te razlike blaže - 41 procenat je nezadovoljnih, nasuprot 30 procenata zadovoljnih.
       Ko veruje da građani Srbije gaje veliko nepoverenje prema međunarodnim organizacijama, taj je potpuno u pravu. Najveće je nepoverenje u Haški sud (78 procenata nema poverenja naspram 9 koji imaju) i u NATO (73:10), a najbolje prolazi Evropska unija za koju se može reći da je odnos nepoverenja i poverenja gotovo izbalansiran (37:41).
       Od 1992. godine do danas samo jednom, i to oktobra 2000. godine je poverenje u EU prevazilazilo nepoverenje (nešto malo), ali je to oduševljenje, bez sumnje prouzrokovano demokratskom revolucijom, brzo splasnulo i već u februaru 2001. godine bilo na vrlo niskim granama - 19:41. Sada aktuelni trend pokazuje porast poverenja u EU i važeći rezultati ove unije u Srbiji spadaju među najbolje koje je ova organizacija ovde ostvarila.
       Analizirano prema kategorijama, treba izdvojiti da su Srbi jedini narod u Srbiji koji većinski iskazuje nepoverenje u EU. Foto-robot čoveka koji ima poverenja u EU je da ima između 30 i 39 godina, živi u gradu, obrazovan je, glasa za G 17 plus, DS ili DSS.
       Najstabilnije nepoverenje građana Srbije uživa Partnerstvo za mir - aktuelne vrednosti su 52 procenta onih koji nemaju poverenje naspram 23 onih koji imaju. Ovaj odnos je uglavnom stabilan tokom dužeg vremenskog perioda.
       Ujedinjene nacije kao organizacija najveće nepoverenje su izazivale u vreme sankcija, dakle u prvoj polovini devedesetih - 80:11. Medeni mesec bio je oktobar 2000. godine, kada je kod 49 procenata ispitanih UN izazivala nepoverenje, naspram 30 onih sa suprotnim osećanjima. Posle početnih šokova početkom 2001. godine, trend se stabilizovao i sada 55:22, u korist nepoverenja, naravno. Od naroda, poverenje u UN je dominatno samo kod Muslimana-Bošnjaka, Mađara i Albanaca.
       Kada je o NATO-u reč, međutim, milosti nema. Nepoverenje prema ovoj organizaciji imaju većinski sve kategorije ispitanika: sve socijalno-profesionalne grupe, starosne i socijalne grupe, sa izuzetkom Hrvata u Srbiji, kod kojih preovladava poverenje, no i kod njih jedva nešto malo: 39 procenata njih ima poverenje, a 36 nema.
       Haški sud, što vreme više protiče, izaziva sve više otpora - 62 procenta nema nikavo poverenje, a još 16 procenata nema uglavnom, dakle 78 procenata ispitanih nemaju poverenja u instituciju koju trenutno simbolizuje Karla del Ponte. Kao i u slučaju NATO-a, nepoverenje iskazuju sve kategorije ispitanika izuzev Muslimana-Bošnjaka i Albanaca, a, ako je dopušteno predviđanje, posle najnovijih hapšenja se može očekivati da se i Albanci pridruže ostalim nacionalnim i drugim strukturama u Srbiji, bar kada je Haški sud u pitanju.
       Kada je reč o nevladinim organizacijama, ukupno je 46 procenata onih koji uglavnom nemaju ili nemaju nikakvo poverenje u nevladine organizacije, dok 23 procenta ima izvesno poverenje, ali samo tri procenta ima veliko poverenje. Kuriozitet je podatak da od onih koji iskazuju spremnost da se angažuju tačno polovina iskazuje poverenje u njih.
       Izvesno objašnjenje daju analitičari CPIJM, koji kažu da su predstave o najpoznatijim NVO kontaminirane negativnim iskustvom sa nekima od njih. CPIJM neće tako da kaže ali, u stvari verovatno imaju na umu da građani svoj otpor koji imaju prema Helsinškom odboru i Fondu za humanitarno pravo i možda još nekim organizacijama usmeravaju prema NVO uopšte.
       Na listi odgovora na pitanje “kojeg od pripadnika sledećih naroda ne biste prihvatili za prijatelje”, Srbi su najbolji prijatelji sa Crnogorcima i Grcima, pošto je samo po 13 procenata Srba koji odbijaju prijateljstvo sa ova dva naroda. Da je taj rezultat dobar, govori i okolnost da je i četiri procenta “samokritičnih”, to jest Srba koji ne bi prihvatili za prijatelje druge Srbe.
       Rezultati etničke trpeljivosti se u istraživanju ocenjuju kao ne tako loši - naročito “ako se imaju u vidu zbivanja na području bivše Jugoslavije tokom poslednje decenije i po”. Uprkos znamo kakvoj situaciji, 42 procenta ispitanih Srba prihvata Albance za prijatelje.
       Primetno je da se “rejting” Slovenaca poboljšao na ovoj listi u poslednje vreme (jedna trećina Srba ne bi prihvatila Slovenca za prijatelja).
       Zanimljivo je da je otpor prema Romima (35 procenata odbija prijateljstvo) smanjen prošle decenije kada su Romi sa Srbima demonstrirali solidarnost prilikom sankcija UN. Kada je reč o Muslimanima-Bošnjacima i Hrvatima, treba reći da 43 procenta anketiranih odbija prijateljstvo sa njima, što zvuči manje loše ako se pročita da preostalih 57 procenata, ipak, takvo prijateljstvo ne isključuju.
       “Najdruželjubiviji” narod u Srbiji su Hrvati - recimo, samo šest procenata njih odbija da ima prijatelja Srbina, a isto toliko odbija da ima i prijatelja Hrvata, dakle sunarodnika. Ipak, Hrvate to ne spasava da budu na dnu lestvice poželjnih prijatelja u tabelama drugih naroda.
       Slično je i sa Muslimanima-Bošnjacima samo dva odsto njih ne želi Srbina za potencijalog prijatelja, a toliko odbija prijateljstvo i samih sunarodnika.
       Albanaca je u istraživanju intervjuisano relativno malo pa zbog toga njihov uzorak nije dovoljno verodostojan, ali su rezultati, ipak, zanimljivi. Na listi poželjnih prijatelja kod tog naroda vode Srbi (!), sa kojima ukupno 14 procenata Albanaca ne bi htelo da ima prijateljske veze. Najgore na toj listi su kotirani Hrvati, od kojih se distancira 60 procenata Albanaca.
       Albanci su najneprihvaćeniji narod u Srbiji. Na dnu lestvice su kod svih osim kod Muslimana-Bošnjaka, od kojih, ipak, 43 procenta ne želi da se druži sa Albancima (slično kao i Srbi). Kod Muslimana-Bošnjaka su loše rangirani i Hrvati - 45 procenata smatra Hrvate nepoželjnim prijateljima.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ