Naša Vojska sada broji oko 77-78 hiljada ljudi i imamo naređenje Vrhovnog saveta odbrane da to svedemo na 60-65 hiljada. Takav model završavamo. Da li ima prostora da se dalje smanjuje? Možda ima, ali niko od nas sada nije u stanju da kaže koliko je to, da li je to 55 ili 50 hiljada. Mislim da niko u državi nema mogućnosti da odmah realno odredi da treba da bude toliko ili toliko vojske. To treba da bude predmet ozbiljne analize. Ako mi prepustimo obezbeđenje granica policiji, odmah možemo za sedam - osam hiljada ljudi da smanjimo sastav Vojske. Ili na primer, ako se opredeli država da ima profesionalnu vojsku, odmah možemo za 20 procenata da je smanjimo. Veoma važan činilac od uticaja na veličinu Vojske je realna procena bezbednosnih rizika za zemlju, sada i u budućnosti

      Branko Krga, načelnik Generalštaba vojske Jugoslavije, tih je čovek, toliko tih da je propustio onoliko prilika da kaže da nije bio savetnik Slobodanu Miloševiću tokom agresije NATO-a, da nije za Radovana Karadžića iz Rusije nabavljao specijalne bombe, da nije prvi obaveštajac na čelu Vojske.
       Tako se o njemu zna mnogo šta, a ne zna da je pored vojnih škola završio i sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde mu je predavao i Dragoljub Mićunović, kao što se ne zna da mu je sin trenutno na odsluženju vojnog roka.
      
       Razgovor u “salonu” u Generalštabu, koji krasi nova slika u ulju (motivi manastira sa Bogorodicom) poklon Opštine Vranje počinjemo jedinim logičnim pitanjem: “Kako se sada zove Vojska čiji ste vi načelnik Generalštaba?”
       - U Ustavnoj povelji piše da “Srbija i Crna Gora” ima Vojsku.
      
       Da, a kako joj je ime?
       - U drugom članu piše da će “Vojska Jugoslavije da izvršava svoje zadatke o transformaciji u Vojsku Srbije i Crne Gore”. Znači, Vojska će se ubuduće zvati Vojska Srbije i Crne Gore.
      
       Ali to tek kad se završi transformacija?
       - Mi već sada na našim papirima pišemo tako - Vojska Srbije i Crne Gore.
      
       Hoćete li menjati znakove u Vojsci?
       - Da, moraćemo da menjamo oznake. Kao što vidite, na ovom znaku je trobojka: plavo-belo-crveno. Kad budu određeni zastava i grb, tada ćemo morati da izmenimo sadašnji znak.
      
       To je veliki trošak?
       - Dosta veliki trošak. To se odnosi i na naše pečate, memorandume, tablice na vojnim vozilima, oznake na graničnom kamenju, nazive kasarni ...
      
       Jeste li rešili problem imovine? Da li je imovina ikad pripadala Vojsci, ili je bila državna?
       - U Povelji piše da je “imovina Savezne Republike Jugoslavije, potrebna za rad institucija Srbije i Crne Gore, imovina Srbije i Crne Gore”. Dakle, kao i dosad, Vojska koristi imovinu koja je državna.
      
       Da li su ljudi iz Vojske bili pozivani na sednice Ustavne komisije, da li ste na bilo koji drugi način učestvovali u njenom pisanju?
       - Po zahtevu iz Savezne vlade, još juna prošle godine, zajedno sa kolegama iz Ministarstva odbrane, napravili smo naš prilog koji se odnosi na sistem odbrane i Vojsku. U međuvremenu, došlo se na ideju da taj dokument bude znatno skraćen. Time je bilo nužno da bude skraćen i deo koji se odnosi na Vojsku. Kada smo se upoznali s prvim nacrtom tog dokumenta, davali smo svoje predloge i mišljenja. Međutim, nije sve moglo da bude uvaženo.
      
       Šta ste nudili, a nije prihvaćeno?
       - Nama je objašnjeno da će zadaci Vojske biti precizirani u Zakonu o odbrani i Vojsci. Sada u Ustavnoj povelji stoji da je “zadatak Vojske da brani Srbiju i Crnu Goru”. U ranijem Ustavu bilo je da “brani suverenitet, teritoriju, nezavisnost i ustavni poredak”. Mi smo sugerisali da bude stavljena odredba da Vojska brani i “ustavni poredak od nasilnog rušenja”.
      
       A zbog čega bi vama bilo važno da Vojska brani ustavni poredak?
       - Hipotetički posmatrano, mogu da se pojave nezakonite oružane formacije ili neka paravojska koja bi pokušala da ruši ustavni poredak.
      
       U Ustavnoj povelji je čudo jedno: da vrhovni komandant Vojske, tročlani Vrhovni savet odbrane odlučuje konsenzusom. To ne postoji nigde u svetu? Da li vi mislite da će Vojska uopšte moći da funkcioniše sa ovim troglavim komandantom?
       - Što se tiče Vojske ona će moći da funkcioniše. Možda se u novom rešenju podrazumeva da onaj koji je predsednik Saveta ministara i predsedavajući Vrhovnog saveta odbrane, po toj osnovi ima ulogu vrhovnog komandanta. Verujemo da će taj odnos precizirati Zakon o odbrani i Vojsci.
      
       Onda bi Zakonom moralo da se kaže, kada nema konsenzusa, glas predsednika je odlučujući?
       - Ne mogu to da komentarišem. To je pitanje za zakonodavce.
      
       Da li je pri pisanju Povelje korišćen materijal američkog Istok-Zapad instituta i švajcarskog Centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga, koji je na oko 1 000 strana dao predlog za reformu Vojske.
       - Nije mi poznato da li su članovi ustavne komisije koristili taj dokument. Mi ga imamo. Koristili smo ga i sa pažnjom se odnosimo i prema tom dokumentu.
      
       U tom papiru piše da se GSS potčini Ministarstvu odbrane. To je izgleda sada ušlo u Ustavnu povelju?
       - Nije ni to do kraja precizirano u Povelji, biće precizirano Zakonom o odbrani i Vojsci. Sada piše da “ministar odbrane koordinira i sprovodi utvrđenu odbrambenu politiku i rukovodi Vojskom u skladu sa Zakonom i ovlašćenjima Vrhovnog saveta odbrane”. To bi moglo da znači da Vrhovni savet odbrane i dalje komanduje Vojskom, a da deo svojih ovlašćenja prenosi na ministra odbrane.
      
       A ko postavlja generale - ministar odbrane?
       - Ministar odbrane predlaže Vrhovnom savetu odbrane kandidate za imenovanje i postavlja, unapređuje i razrešava oficire u skladu sa Zakonom.
      
       Kada je Nebojša Pavković bio na vašem mestu bilo je mnogo natezanja između Generalštaba i Ministarstva. Da li Povelja omogućava bolju saradnju sa Ministarstvom?
       - Mi vojnici smo navikli da ne komentarišemo odluke koje donose nadležni državni organi. Naše je da ih sprovedemo.
      
       Sporna je i odluka Povelje da vojnici služe rok u svojoj državi. Kada bi, recimo, sad neko rekao da građani Crne Gore isključivo moraju da služe vojsku u Crnoj Gori, građani Srbije u Srbiji, da li bi Vojska mogla da funkcioniše?
       - Već sada 70-80 odsto Crnogoraca služi Vojsku u Crnoj Gori. Ima jedan deo koji je u centrima za obuku na teritoriji Srbije. Mislim da bi bilo dobro da se ta praksa nastavi i u narednom periodu, jer je teško pretpostaviti da bi u Crnoj Gori mogli da budu svi centri za obuku koji su potrebni da bi funkcionisale sve jedinice koje će da ostanu na teritoriji te republike.
      
       Da li bi Crna Gora mogla da ima svoju ratnu mornaricu?
       - Moram da kažem da mi nismo prebrojavali pripadnike RM, koliko ih ima iz Crne Gore, koliko iz Srbije, tako da ne bih mogao sad da odgovorim da li bi u RM ostalo dovoljno Crnogoraca da pokriju sve funkcije u jedinicama koje sada postoje u tom vidu.
      
       Koliko ljudi iz Srbije, koliko iz Crne Gore ima u Generalštabu?
       - Ne znam. Mi se nismo na toj osnovi prebrojavali.
      
       Ako vi pravite Vojsku za teritoriju Srbije i Crne Gore, koja podrazumeva i Kosovo, političari mogu da misle u sebi - ova će država trajati tri godine i glupo je sada da dajemo pare za veliku reformu Vojske?
       - Reforma Vojske je potrebna u svakom slučaju, bez obzira na to da li će ova država sa sadašnjom teritorijom da nastavi da živi ili će se tu nešto menjati. Svakako da je reforma uslovljena dobrim delom finansiranjem, ali mi ćemo onima koji nam daju novac da predložimo šta mi to želimo da učinimo, tj. da idemo u susret racionalnijoj i jeftinijoj Vojsci.
      
       Jeste li se sada videli sa Zoranom Đinđićem, Milom Đukanovićem, Filipom Vujanovićem? Jeste li razgovarali sa njima o reformi Vojske? Recimo, da 18 000 ljudi iz Vojske nema stanove, da je slaba ishrana, da šaljete pet hiljada vojnika vikendom kućama zbog nedostatka hrane, da nemate novu obuću i odeću?
       - Pa, njima je to poznato i preko medija. U svakoj prilici kada razgovaramo sa nadležnima, mi to otvoreno iznosimo.
      
       I šta oni kažu na to?
       - Krajem januara predsednik Skupštine i vršilac dužnosti predsednika Republike Crne Gore gospodin Filip Vujanović bio je na analizi rada i borbene gotovosti Podgoričkog korpusa. On je slušao deo naših izlaganja gde su iznošeni problemi, uzeo je učešće u diskusiji i izneo svoje viđenje situacije. To je za sve nas bilo ohrabrujuće i uvereni smo da se stvaraju bolji uslovi za uspešnije funkcionisanje sistema odbrane i Vojske.
      
       Vi nemate strategiju nacionalne odbrane, a hoćete da reformišete Vojsku. Ko donosi strategiju nacionalne odbrane?
       - Strategiju odbrane donosi Skupština Srbije i Crne Gore.
      
       Do kada?
       - Ne piše to do kada.
      
       Koje su osnovne karakteristike u tom dokumentu, ako možete da nam kažete?
       - Nema potrebe da se sad mnogo govori, jer to je samo nacrt. Većina država ima taj opšti dokument koji se zove strategija nacionalne bezbednosti, gde se pored odbrane, obuhvataju i ostali elementi od uticaja na bezbednost. Znači i obaveštajne službe i policija i granične jedinice i neke specijalizovane jedinice. Na osnovu tog dokumenta, ako nije preciznije obuhvaćena odbrana, može se formulisati i strategija odbrane kao poseban dokument. Iz strategije odbrane proizlazi vojna doktrina, a iz vojne doktrine načela i pravila upotrebe jedinica.
      
       A da li je uopšte moguće praviti reformu vojske ako nemate strategiju odbrane?
       - Moguće je otpočeti sa tim projektom radi pravovremenog uklapanja u strategiju odbrane. Kroz ta dokumenta treba da dobijemo odgovor na mnoga pitanja, na primer: da li se odbrana realizuje na nacionalnom nivou, u partnerstvu sa nekim ili u koaliciji. To je velika razlika, jer od toga zavisi kakva će Vojska da bude.
      
       Da li može da se formuliše kao zadatak - mi ćemo napraviti specijalne jedinice koje će onda ići po svetu da gase ratne požare?
       - Zavisi od toga kako se država opredeli. Država može da se opredeli da učestvuje u mirovnim misijama.
      
       Kada se govori o reformi Vojske, obično se pominje - smanjenje njenog sastava. Mada to nije ključ reforme, kakve su procene smanjenja broja pripadnika Vojske: one se kreću od 65 000 do 25 000 ljudi?
       - Na početku smo celovite reforme odbrambeno-bezbednosnog sistema. Praktično, mnogi elementi naše sadašnje vojske još uvek vuku rešenja iz Koncepcije opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, koja je napuštena. Šezdesetih godina su se očekivali sukobi oklopnih jedinica i onda se normalno razvijala protivoklopna borba. U vreme rata u Avganistanu, bila je naglašena protivdesantna borba. Posle Zalivskog rata 1991. godine, bila je to protivvazdušna odbrana. Posle rata kod nas isto tako. Posle 11. septembra 2001. aktuelizovana je antiteroristička borba, kao dominantni oblik suprotstavljanja ugrožavanjima bezbednosti u raznim zemljama, pa i kod nas.
      
       Da se vratimo na brojno stanje Vojske?
       - Opšta je tendencija reformi vojski u svetu smanjenje brojnog stanja. Ali gde je sada taj nivo na kome treba da se zaustavimo? Naša Vojska sada broji oko 77-78 hiljada ljudi i imamo naređenje Vrhovnog saveta odbrane da to svedemo na 60-65 hiljada. Takav model završavamo. Da li ima prostora da se dalje smanjuje? Možda ima, ali niko od nas sada nije u stanju da kaže koliko je to, da li je to 55 ili 50 hiljada. Mislim da niko u državi nema mogućnosti da odmah realno odredi da treba da bude toliko ili toliko vojske. To treba da bude predmet ozbiljne analize. Ako mi prepustimo obezbeđenje granica policiji, odmah možemo za sedam - osam hiljada ljudi da smanjimo sastav Vojske. Ili na primer, ako se opredeli država da ima profesionalnu vojsku, odmah možemo za 20 procenata da je smanjimo. Veoma važan činilac od uticaja na veličinu Vojske je realna procena bezbednosnih rizika za zemlju, sada i u budućnosti.
      
       A za koliko vremena bi recimo Vojska mogla da postane potpuno profesionalna? Neke zemlje planiraju da to urade za deset godina?
       - Obično je potreban jedan duži vremenski period. To zavisi od novca. Ali, imate interesantan slučaj da posle 11. septembra neke zemlje, koje su već imale opredeljenja prema profesionalizaciji, razmišljaju da se vrate na regrutni sistem zato što, kako kažu, imaju interesa da veći broj njihovih građana bude osposobljen za prepoznavanje, eventualno i suprotstavljanje terorističkim dejstvima.
      
       Koliko je profesionalnih kadrova - vojnika po ugovoru kod nas u ovom trenutku, od tih 70 i nešto hiljada ljudi u Vojsci?
       - Oko 7 300. Ali oni nerado dolaze, jer su niske plate. Ili dođu, neko vreme budu u službi, pa kad nađu bolji posao, odu. To nije dobro rešenje. Profesionalni vojnik bi trebalo da ima relativno stabilan status i jasnu perspektivu u Vojsci.
      
       Ostavljate sve rodove Vojske u ovim vašim planovima koje imate. Slovenci, recimo, više nemaju vazduhoplovstvo?
       - Definitivno opredeljenje u vezi sa tim naći će se nakon stvaranja strategije i doktrine, zatim modela Vojske. Mi sad imamo sve rodove i službe.
      
       Znači, da se ne slažete sa idejom da Vojska Srbije i Crne Gore ne treba da ima mornaricu?
       - Ne, pa nemate danas ozbiljnije države u svetu koja ima more, a da nema Mornaricu. To je na neki način i letigimacija države. Kakva će ona da bude i kolika, koje će vrste brodova da ima, koje će zadatke da izvršava, to je sasvim drugo pitanje, ali Mornarica treba da postoji.
      
       A šta će sada nama biti važnije, posle iskustva iz NATO agresije, da imamo PVO ili je važnije da imamo Avijaciju?
       - Pa i Avijacija, pored raketnih jedinica, učestvuje u protivvazdušnoj odbrani. To je i tradicija na ovim prostorima. Srbija već više od 90 godina ima Avijaciju. Nju sve razvijene zemlje imaju i mi težimo ka takvom statusu. Prema tome, nema dileme - treba da zadržimo i Avijaciju.
      
       Realno, ko bi mogao da napadne Srbiju i Crnu Goru?
       - U dokumentu koji smo nazvali Nacrt strategije nacionalne bezbednosti, rekli smo da mi unapred ne definišemo protivnika. Mislimo da je to jedan dobar političko-doktrinarni stav, koji bi trebalo da ostane.
      
       A što ne biste rekli: evo, hoće da nas napadne ANA - Albanska nacionalna armija, jer oni žele da ostvare Veliku Albaniju, oni su nam neprijatelji?
       - Ako nas oni napadnu i opredele se kao neprijatelji, onda ćemo i mi kao takve da ih tretiramo.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ
      

Da li ostajete načelnik Generalštaba? Postavio vas je Vojislav Koštunica, možda se to neće svideti DOS-u? To je sasvim normalno pitanje.        - To pitanje nije sasvim normalno. Mi generali, oficiri, nismo bili generali nijednog dosadašnjeg predsednika, nismo ni sadašnjeg, nećemo biti ni budućeg. Mi smo generali, oficiri Vojske, ovog naroda, ove države. Ni od predsednika ni od političara niko nije tražio da budemo pristalice ove ili one partije. Zato nema razloga, kada se promeni neko u izvršnoj vlasti, da nas sve smenjuju.               A imate li vi neke želje, ko da vam bude ministar odbrane?        - Imamo želje da taj ko bude ministar odbrane dobro razume probleme sa kojima se suočavamo i da radimo u korektnoj atmosferi na njihovom prevazilaženju, na način kako to država definiše.               A da vama recimo ministar finansija kaže: čekajte, ljudi, Srbija ima toliki nacionalni dohodak, ne možemo da imamo toliku Vojsku i toliku opremljenost?        - Onaj ko ima novac, uvek ga teško daje. Mi to razumemo. Ne tražimo da budemo privilegovani u odnosu na druge kategorije građana, ali želimo da se zaista ispoštuje ono što je po zakonu i što predstavlja specifičnost i težinu naše službe. Ništa što tražimo nije samo naš interes, nego je od interesa za odbranu i bezbednost zemlje. Očekujemo da nadležni tako ocene naše predloge. Ubeđen sam da se i tu mogu naći dobra rešenja.