Kamioni, bageri i razna druga vozila (recimo, specijalne i redovne letelice za Hag preko Amsterdama) definitivno ulaze u našu političku istoriju kao negativni i pozitivni junaci.
       Opet se jedan kamion isprečio pred jednim od naših vrhunskih političara. Vozač luksuznih kola bio je samo veštiji od vozača kamiona sa “bogatom kriminalnom prošlošću”. U prvom trenutku naš premijer nije smatrao da je bio u pitanju pokušaj atentata na njega, istražni sudija i policija imaju dužnost da sumnjaju, a mi imamo prava da sumnjamo. I naše sumnje su se, nažalost, pokazale kao tačne.
       Kao što je nejasno poreklo kamiona u takvim udesima visokog rizika i ozbiljnih sumnji, tako je nejasno i poreklo reči kamion. Ja bih rekao da nešto što se kotrlja drumom, a put, drum se na francuskom kaže chemin, moglo bi da se ipak dovede u vezu. A reč chemin vodi poreklo od galske reči camminus veoma slične reči kamion. Ali francuski lingvisti valjda znaju bolje od mene. Oni samo kažu da bi reč kamion mogla biti normandijskopikarskog porekla.
       Kamion nije odmah imao motor, kao danas, jer kamionom su se u Francuskoj zvala vozila za prevoz tereta još 1352. godine. A u suštini to su i današnji kamioni, samo što imaju motor i pogon na naftu, a ne na konjsku vuču. Mada im se i danas beleži konjska snaga, samo sad virtuelna.
       Kamionom teretnjake, pored Francuza i nas Slovena na Balkanu, zovu još i Španci, ali oni ih još zovu i furgon, kao i Italijani koji još kažu autocarro. Englezi ih zovu truck i lorrdž, Nemci Lastnjagen (Last teret), Rusi gruzovoj, gruzovik, a Skandinavci lastbil.
       Život kamiondžija je očigledno veoma zanimljiv kada ih često viđamo na ekranu, naročito u američkim “filmovima putovanja”. Kod nas je nekada davno bila veoma popularna TV-serija “Kamiondžije”. Odonda su za moju generaciju i oko nje kamiondžije nešto znano i drago. Sada nam u životu ove “kamion-kamikaze” kvare našu predstavu o njima.
      
       JOVAN ĆIRILOV