Internet provajderi optužuju Telekom Srbije da svoj monopol želi da proširi i na Internet. U Telekomu Srbija ne poriču da imaju monopol - ali, samo na fiksnu telefoniju

      Korisnici Internet usluga, čiji su telefonski računi dostigli i pet cifara (najveći je 60 000 dinara), poslednjih dana mogli su da se uvere da “surfovanje po netu” nije baš jeftino zadovoljstvo. Jer, kako su otkrili “stručnjaci iz Telekoma Srbija, na pojedinim sajtovima, uglavnom pornografskim, postoje ‘zlonamerni’ kompjuterski programi koji korisnika direktno prebacuju na međunarodnu telefonsku vezu”. Naime, građanima se veza sa domaćim Internet provajderom u jednom trenutku prekida, a automatski se uspostavlja nova veza sa provajderom u nekoj, najčešće, dalekoj i egzotičnoj zemlji.
       U Udruženju Internet provajdera Srbije i Crne Gore ovo upozorenje su protumačili kao “poluistinu, kojom Telekom želi da odvrati građane od korišćenja drugih provajdera, kako bi zavladali Internet tržištem”.
       Time je ostavljen prostor za pitanja: da li se nacionalni operater monopolistički ponaša, ne samo u oblasti fiksne telefonije, već i u domenu Internet usluga i kada će se konačno doneti, dugo najavljivani, zakon o telekomunikacijama?
      
       Monopolisti
       Najnovije optužbe domaćih provajdera na račun Telekoma Srbija deo su višemesečnih sporova koji su epilog najčešće imali pred Trgovinskim sudom. Iako je isti taj sud presuđivao u korist provajdera, Telekom se, kako tvrde u Udruženju, oglušio o sve izvršne sudske odluke, “pa se time rukovodstvo ove kompanije suprotstavlja ne samo vlastima sopstvene zemlje, već i celoj međunarodnoj zajednici”.
       Pored isključivanja ISDN priključaka, nezakonitog raskida ugovora, Telekom je, takođe, osporio provajderima mogućnost da se bave prenosom glasa preko Interneta, takozvanim VOIP-om. Za neupućene, ova usluga omogućava uspostavljanje međunarodne telefonske veze dve osobe, a glavnu ulogu u celom procesu ima lokalni provajder, koji vrši preusmeravanje tog poziva.
       Koordinator za razvoj Inerneta u Telekomu Srbija Dragan Đ. Kovačević tvrdi da VOIP ugrožava međunarodni telefonski saobraćaj, zbog čega Telekom trpi gubitke od 2,4 miliona evra mesečno. Kako je Telekomu u interesu da se razgovori ‘preko grane’ obavljaju na regularan i uobičajen način, Kovačević i ne poriče da njegova firma ima monopol na fiksnu telefoniju i dodaje “da im je država dala to pravo”. S druge strane, Bogoljub Pješčić tvrdi da rukovodstvo Telekoma takvim izjavama samo prebacuje odgovornost na provajdere i podseća da Telekom trpi gubitke u međunarodnom telefonskom saobraćaju zbog potpisivanja štetnog ugovora o obnovi Satelitske stanice u Ivanjici, uništene za vreme NATO bombardovanja.
       Sukob između “dve zaraćene strane” poslednjih dana se zaoštrio, jer, kako tvrde provajderi, Telekom želi svoj monopol da proširi i na Internet - po principu - jedan narod, jedna mreža, jedan Internet provajder. Bez ikakve tržišne utakmice, time bi sami kreirali cene, a ionako loš kvalitet usluge bi opao. Da su i sada cene Interneta u našoj zemlji izuzetno visoke, govori primer Slovenije, gde se osnovni “dial up” prodaje po ceni od oko četiri evra za 100 sati, a u ovu cenu uračunat je i telefonski trošak. Tek poređenja radi, u Srbiji se za četiri evra može kupiti 10 sati Interneta, a telefonski impulsi se posebno naplaćuju. Prema rečima Dragana Đ. Kovačevića, “optužbe provajdera su neosnovane, jer trenutno u Srbiji postoji mnogo firmi koje pružaju Internet usluge, što je dovoljan pokazatelj da nema govora o monopolu”.
      
       Strategija
       Premijer i ministri Vlade Srbije ne propuštaju priliku da, u svojim javnim istupima, građanstvu objasne da se cela razvijena Evropa danas nalazi u postindustrijskom periodu, u kome više nije problem proizvesti bilo šta, bilo gde. Zato je strategija vlade usmerena na forsiranje ekonomije znanja, a nema ekonomije znanja bez dostupnih i razvijenih telekomunikacionih usluga.
       S druge strane, čini se da se poslovanje Telekoma Srbija ne uklapa u tu strategiju. Jer, da bi “jedan srpski mozak” pravio, na primer, softver za novi američki auto, on, pre svega, mora da ima neprekidan pristup Internetu kako bi bio u stalnom kontaktu sa “prekookeanskim” poslodavcem. Za to mu je potrebna dvomegabitna veza koju Telekom Srbija naplaćuje 980 000 dinara. Primera radi, dva megabita Interneta u Velikoj Britaniji koštaju 47 funti, a u Americi 14,40 dolara. Dakle, “srpski mozak” mora da bude mnogo pametan da bi unovčio svoje znanje i, na kraju, isplatio Telekom.
       Ostaje da se vidi da li će novi zakon o telekomunikacijama, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, omogućiti drugim operaterima da se pojave na srpskom tržištu i ponuditi rešenje za razvijanje oblasti telekomunikacija. Usaglašenost ovog zakona sa evropskim jedan je od uslova koji je postavila Evropska unija. Međutim, kako NIN nezvanično saznaje, do sada je Evropska komisija iznela 36 primedbi kojima osporava nacrt ovog zakona, a Republičko ministarstvo za saobraćaj i telekomunikacije pismom je obavešteno da Evropska unija ne želi više da učestvuje u tom zakonu, jer nijedna njihova primedba do sada nije uvažena. Reči Džona Bila, zvaničnika Evropske komisije, najbolje oslikavaju evropski stav o tom pitanju. On kaže da Srbija, kao suverena država, može da donose zakon kakav hoće, ali ga ne sme nazivati evropskim; “mi smo Evropa, mi to procenjujemo”.
      
       NADA DUMIĆ