Piraterija je ozbiljan problem današnjice. Krivotvori se sve što može brzo i lako da se unovči, počev od tekstilnih proizvoda preko muzičkih kaseta, kompjuterskih programa, kozmetike pa sve do proizvoda najviše tehnološke složenosti. Mobilna telefonija spada u jako komplikovane izume, ali je ponekad jednostavno i lako zloupotrebiti je zarad nelegalne zarade

      Zloupotreba u mobilnoj telefoniji je očigledno široka oblast, kao uvek kad je reč o kriminalu, pa je gotovo nemoguće pokriti je do kraja. Glavne, ili najpopularnije “tehnike” su:
       - krađa i preprodaja telefona,
       - pretplatnički ugovori sklopljeni sa ukradenim dokumentima,
       - kloniranje telefona i
       - dekodiranje telefona.
       Krađa i preprodaja telefona je svakodnevica u svim delovima sveta. U Sjedinjenim Državama godišnje se ukrade preko 200 000 mobilnih telefona. Svi ti telefoni se bez problema koriste sve dok se krađa ne prijavi. Korisnicima je kao mogućnost ponuđeno zaključavanje kartice i telefona, ali malo korisnika zaista i primeni ove mogućnosti, jer se obe odnose na situaciju kada se telefon uključuje nakon što je bio isključen. Savremeni način života često zahteva da je telefon uključen 24 sata dnevno i u takvim situacijama ova zaštita nije od velike koristi. Pogotovo ako telefon bude otet nekom dok, na primer, telefonira na ulici ili ukraden u javnom prevozu. Ipak, svi operatori u svetu upozoravaju korisnike da odmah prijave krađu dok počinilac kriminalne radnje ne napravi veliki telefonski račun. Tako da se šteta svodi na vrednost mobilnog telefona. Poznati su primeri gde se veličina štete kreće i po nekoliko hiljada evra jer vlasnik nije na vreme prijavio nestanak mobilnog aparata.
       Sklapanje ugovora pod tuđim imenom, sa ukradenim ličnim dokumentima, nije samo naš specijalitet. Veliki broj kriminalaca veoma brzo je shvatio da dokle god postoje nesavesni prodavci i rupe u sistemu provere, veoma jednostavno može da sklopi ugovor sa neispravnom ličnom kartom, čak i od osobe koja je davno umrla. Uglavnom se bira vreme kada su veće gužve na šalterima a samim tim i smanjena pažnja i koncentracija službenika koji sklapa ugovor. Otkriveni su i slučajevi gde su kompanijski službenici namerno unosili pogrešne podatke u ugovore i nanosili veliku štetu svojim poslodavcima.
      
       Kloniranje je najlakše
       Kloniranje analognih mobilnih telefona bilo je relativno lako i jednostavno i činilo nepremostiv problem operatorima dok nisu pronašli odgovarajuće rešenje. U julu 1996, u SAD dve osobe su uhapšene pod optužbom da su izvršile teško krivično delo. Sa prozora na 16. spratu zgrade koja se nalazi u blizini prometne bruklinske ulice, uspeli su da skenerom skinu podatke sa preko
       80 000 mobilnih telefona vozača koji su prolazili. Tokom šest meseci neprekidno su skidali podatke i kasnije ih ubacivali u klonove koje su prodavali po ceni od 500 do 1 000 dolara. Osuđeni su na novčanu kaznu od 100 000 dolara i zatvorsku kaznu od 10 godina. Pre njih “rekord” je držala “ekipa” iz Floride koja je 1994. godine uspela da sakupi 23 000 brojeva.
       Očigledno, kloniranje analognih mobilnih telefona za stručna (a nemoralna) lica je jednostavan proces koji je veliki broj kriminalaca koristio. Mobilni operatori bili su prinuđeni da smisle čitavu paletu manje-više uspešnih kontramera.
       Kod digitalnih sistema slaba tačka i potencijalno mesto klona je GSM SIM (Subscriber Identitdž Module) kartica koja sadrži podatke o korisniku. Kloniranje je moguće zbog nesavršenosti protokola, ali ovo još uvek nije uzelo ozbiljnog maha, pre svega zbog isuviše dugog postupka očitavanja (8 do 11 časova) i relativno nedostupne opreme (čitači kartica). Ali ako neko ima dobar razlog i dovoljno vremena, nakon nekih 150 000 očitavanja uspeće da dobije jedinstveni tajni ključ. Ovakav “napad”, ukoliko se pokuša “iz vazduha”, zahteva opremu koja svojim imenom - lažna bazna stanica - najbolje govori o novcu koji treba uložiti.
      
       Naš čovek ojadio Britiš Telekom
       Ipak, da ništa nije savršeno govori i primer da je jedan naš čovek napravio do sada najveću proneveru u istoriji Britiš Telekoma, ali i mobilne telefonije uopšte. “Naš čovek” se zove Radomir Lukić, a pomenuta kompanija je oštećena za tri miliona funti, što je približno četiri i po miliona evra. Ovaj četrdesetjednogodišnji inženjer je programirao elektronske čipove u nekoliko stotina pripejd kartica i na taj način omogućio neograničeni broj besplatnih poziva sa mobilnih telefona koje je prodavao na crnom tržištu.
       Dekodiranje mobilnih telefona predstavlja najrašireniju zloupotrebu u mobilnoj telefoniji. Ova doskora “javna delatnost” naročito je popularna u zemljama istočne Evrope. Ističu se pre svih zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, ali i naši hakeri ne zaostaju mnogo. Povećanjem broja “delatnika” i cena ove usluge je padala sa početnih 50 do 100 maraka na neverovatne tri marke po aparatu. Naime, o čemu je ovde reč? Svi veći svetski operatori za svoje potrebe naručuju mobilne telefone koji se fabrički kodiraju za rad samo u njihovoj mreži. Te aparate prodaju po niskim cenama ili uz dosta besplatnih minuta za razgovor, sa namerom da privuku što veći broj korisnika. Uz obavezu da se koristi na određenoj mreži, neretko se može kupiti mobilni aparat sa karticom i za jedan evro, uz potpisivanje godišnjeg ugovora o korišćenju. Veliki broj tih “subvencionisanih” telefona završe i u našim krajevima.
       Kakva korist od tih telefona kad su programirani da rade samo na jednoj mreži? Tu sad na scenu stupaju “serviseri” koji uz pomoć računara unose u telefon novi program i omogućavaju mu rad na svim ostalim mrežama. Tako dekodiran telefon se prodaje po mnogostruko višoj ceni od “nabavne”, pa i korist može da bude velika.
       Dekodirani aparati mogu da naprave probleme kako vlasniku tako i mobilnoj mreži na koju su priključeni. U zavisnosti od marke i modela, ponekad mora da se upotrebi čak i lemilica, što definitivno nije dobro za proizvode vrhunske tehnologije. Dekodirani telefoni obično imaju problem sa prijemom signala, isključuju se i uključuju sami, gube kontakt sa baterijom, gubi se tekst sa ekrana i još mnogo različitih simptoma prati ove aparate.
       Prilikom dekodiranja škart se u početku kretao i do 50 odsto, međutim stalnim “usavršavanjem” došlo se do podnošljivih 10 odsto.
       Padom cena legalno uvezenih telefona i pojačanom akcijom carine i policije sve je manje zloupotreba a samim tim i dekodiranih aparata na našem tržištu.
       Igra žandara i lopova se nastavlja.
      

Siguran telefon? Sectra Tiger je, u stvari, modifikovan mobilni telefonski aparat, koji obezbeđuje mobilne komunikacije od prisluškivanja, uz ispunjavanje najstrožih svetskih sigurnosnih standarda. Ovo se postiže takozvanim kriptovanjem ili šifriranjem signala i njegovog slanja sa telefona na mobilnu mrežu, tako da je nerazumljiv u slučaju prisluškivanja razgovora, dok drugi aparat prilikom preuzimanja signala dešifruje njegov sadržaj i predstavlja ga korisniku u izvornom obliku. Ovaj telefon se u početku koristio u vojne svrhe, danas ga kao deo standardne komunikacione opreme koristi švedska i norveška vojska. Inače, Tiger je u potpunosti funkcionalan na postojećim GSM mobilnim mrežama, kao i u okviru lokalnih DECT mreža. DECT je sistem čija je namena bežična komunikacija na ograničenom području, na primer, na prostoru kruga jedne ili više fabrika ili drugih velikih prostora, gde se klasična komunikacija posredstvom kablova zamenjuje radio-vezom. Prednosti DECT mreža su mogućnost kontrolisanja broja korisnika, a samim tim prednost je i eliminacija “zagušenja”, koja su česta u okviru mobilne mreže, kao i mogućnost korišćenja aparata na mestima gde nije dozvoljeno korišćenje GSM mreže, kao što su bolnice, razne istraživačke institucije itd. Velike korporacije uveliko koriste DECT i slične mreže, sigurnije su, a kako se razgovori u okviru mreže ne plaćaju ako je infrastruktura u vlasništvu korporacije - i daleko isplativije, naročito ako je veliki broj korisnika. Iako liči na standardnu radio-vezu, ova veza je osigurana od prisluškivanja i omogućava prebacivanje na GSM mrežu kada se uređaj koristi kao klasični mobilni aparat.        Da bi se izbegao utisak o ovom aparatu kao isključivo vojnom i korporacijskom oruđu, treba pomenuti i da će novi “civilni” model u potpunosti biti prilagođen običnom korisniku i po izgledu, i po karakteristikama. Znači, koristiće se na poslu, u kolima, na putu, isto kao i bilo koji drugi mobilni telefon, naravno uz visok stepen sigurnosti vašeg razgovora. Ipak, shodno svojoj nameni, Sectra Tiger je uređaj spreman za rad i u najekstremnijim uslovima. Atestiran je na pad s visine od jednog metra i slične nezgode koje se mogu dogoditi. Ovo je, između ostalog, jedan od razloga što se od njega za sada ne mogu očekivati finese, kao što su dopadljivi meniji i melodije, ali u svakom slučaju može da se očekuje pouzdan rad i sigurna veza. Pored samog razgovora, Sectra Tiger omogućava i kriptovano slanje SMS poruka, čime su svi aspekti korišćenja mobilne mreže pokriveni i osigurani.        U najavi su slični projekti na kojima se ozbiljno radi, pa bismo u dogledno vreme mogli da očekujemo telefonske aparate koji će obezbeđivati potpunu privatnost razgovora, kao i mobilne mreže koje će garantovati privatnost svojim korisnicima.