Uvesti mobilnu telefoniju kada je svet podizao - ne žičanu ogradu, već hermetičke brane oko granica Srbije - odista je podvig koji će ostati trajno obeležje domišljatosti, vizionarstva i hrabrosti onih koji su na prostorima Kazahstana simulirali konfiguraciju Srbije, a preko stotinu brda i dolina provlačili kamione i kamione sa opremom koju je Erikson isporučivao

      Budući biograf porodice Karić biće u večitoj nedoumici - šta je zaštitni znak prvih srpskih kapitalista? Kako je uopšte moguće imati porodični grb, “imperiju tehnoloških i poslovnih krajputaša 21. veka”, ostati zabeležen u hronici začetnika privatnog biznisa, a kolebati se u vezi sa onim što bi odista simbolizovalo i samo od sebe se vezivalo za ime ove porodice.
       Ford ima svoj “crni ford” sa početka veka, koji je bio statusni simbol, ali i više od toga: dotle neizmišljen način proizvodnje na beskrajnoj traci!
       Anjeli je izjednačen sa svojim produktom - “fijatom”.
       Mercedes jeste svojoj robi dao ime svoje ćerke, ali danas svako to vezuje samo za prestižni automobil, koji je nadživeo i nenadmašni “rols - rojs”!
       Rotšilde svi znaju kao bankare.
       Da li su i Karići to?
       Da, bankari jesu. “Karić Banka” jeste prva privatna banka u vreme najvećeg procvata samoupravnog socijalizma i neprikosnovenosti društvene svojine.
       Osiguravajuća kompanija - takođe ozbiljno konkuriše za simbol porodice. Ona je prvo privatno osiguravajuće društvo u socijalističkoj Jugoslaviji.
       Televizija - zašto da ne?! I to je prva ozbiljna privatna televizija kada su ovim prostorima još duvali studeni vetrovi demokratskog otvaranja i oslobađanja društva od idejnih dogmi jednopartijskog sistema.
       Univerzitet, veliki pomak u odnosu na tradiciju nekadašnjih velikana srpskog dobročiniteljstva i zadužbinara. Kapetan Miša ostavio je generacijama srpskih intelektualaca prvu univerzitetsku zgradu. Zdanje i danas vrednog arhitektonskog obeležja države koja se tek rađala posle propasti carstva Nemanjića.
       Ali, ovde je reč o prvom privatnom univerzitetu. O afirmaciji menadžment - filozofije, kao zanimanja, kao specijalizovanih studija, kao pogleda na život.
       Ipak, ako bi se budućem biografu nešto sugerisalo, onda je to najpre - Mobtel!
       Zašto?
       Uvesti mobilnu telefoniju kada je svet podizao - ne žičanu ogradu, već hermetičke brane oko granica Srbije - odista je podvig koji će ostati trajno obeležje domišljatosti, vizionarstva i hrabrosti onih koji su na prostorima Kazahstana simulirali konfiguraciju Srbije, a preko stotinu brda i dolina provlačili kamione i kamione sa opremom koju je Erikson isporučivao. I sve to da bi se u ekonomski ogoljenoj, siromašnoj i politički “uhapšenoj” Srbiji rodila mobilna telefonija, duh i smisao tehnološke revolucije XXI veka, na izmaku prethodnog stoleća!
       Amerikanci su dobili posao i - odustali.
       Velike državne firme, čiji je autoritet u svetskom biznisu još sijao punim sjajem, pokušale su nemoguće i - takođe digle ruke.
       Karići su onda “ jurišali na nebo”.
       Za razumevanje ovakvog ponašanja, valja znati da je vjeruju Bogoljuba Karića, frontmena BK Grupe i braće Karić, upravo sledeća sentenca:
       “Strast prema inovacijama - to je kao kada se čovek zaljubi”.
       I kao u svakoj ljubavi, čovek je uvek na granici da sagori.
       Ali, ljubav je i možda strast nad strastima upravo zato.
       Uzalud je i onda, ali i sada, objašnjavati Bogoljubu Kariću da je Mobtel suviše vredan dijamant koji bi svako da ima u svom vlasništvu. I da mu posedovanje takvog dragulja donosi neprekidne probleme i uvek ga stavlja u sam centar nepredvidivih opasnosti.
       Reči Milana Panića, nekadašnjeg premijera Jugoslavije, takođe bogatog čoveka, večito spornog vlasnika ICN Galenike - “njihov cilj je da te nerviraju i da te unište” - Bogoljub Karić bogato je platio i dobro osetio na svojoj koži. Ali, nikada se nije pokolebao u nameri da istraje do kraja.
       Ono - “njihov cilj je da te nerviraju i unište” - Karić ne može da vezuje samo za jedan režim. Kao što nije prošao nijedan period jugoslovenske istorije otkad su Karići stali na svoje noge i iz rodnog grada na ulazu u Rugovsku klisuru se otisnuli u svet, a da nisu bili proganjani kao “ljudi bliski onom režimu”. Kome? Svakom, jer kako uopšte neko može da legalno posluje, a da ne priznaje u državi režim te države?!
       Istina jeste da su iz pepela podigli Mobtel u nemogućim uslovima ekonomskih sankcija i političke blokade, ali upravo to što su mogli nemoguće, nije im donelo ni poen prednosti u odnosu na strane potencijalne partnere u stvaranju mobilne telefonije u Srbiji. Amerikanci su u svom ugovoru sa državom Srbijom imali klauzulu da državnih 49 odsto akcija u pravima mogu da iznose samo osam odsto. Karići su morali da potpišu ugovor po kojem država, tj. PTT kao predstavnik države, u 49 odsto akcija u “pravima” unosi - 44 odsto! A i to samo privremeno - veoma brzo je država prekršila sve svoje obaveze, uvođenjem još jednog operatora, oslobađajući svog operatora - kao da u Mobtelu nije imala 49 odsto akcija - mnogih dažbina koje su ostale Mobtelu i zadržavajući unutar novog operatora stabilnu telefoniju kao ključ razvoja svake mobilne telefonije u ovom stadijumu tehnološkog razvoja!
       Uprkos svemu, Karići su izneli “svoj krst” uspeha na način na koji nikada niko nije morao. Čak i kada je dokazano da u poslovanju nije bilo ni trunke legitimnosti, legalizma i pravne osnovanosti.
       Karić je platio bogat ceh kada je država shvatila da je mobilna telefonija tehnologija budućnosti. Mobtel je jednostavno zaustavljen u rastu. Kao što su nekada Kinezi svojoj ženskoj deci obuvali tesne cipele da im ne bi raslo stopalo, i Mobtel je uleteo u mrežu unutrašnjih sankcija. Mesecima je stajao zahtev za uvoz nove opreme, jer je režim hteo da na taj način “urazumi” Bogoljuba Karića, koji se drznuo da najavi svoje učešće u trci za predsednika Srbije, pored tada neprikosnovenog Predsednika.
       Karić je izgubio i više od 60 odsto mreže kada su bombarderi NATO-a sejali “tomahavke” srpskim nebom.
       Karić je iskusio i svu moć “uvezenih državnih eksperata” posle oktobarskih dana 2000. godine, kojima je bilo nadohvat ruke proročanstvo namenjeno Kariću: “bićeš očišćen, nećeš postojati”.
       Sav užas nemoći prema moći jednog guvernera i jednog poreznika, ogledao se u sudbini Astra banke. Iako je na njenom računu u trenutku dospeća prve rate ekstraprofita, bilo dovoljno novca da se isplati ta obaveza, u nekoliko sati je usledilo nekoliko čudovišnih odluka. Prvo je blokiran račun Astra banke da se novac ne bi prelio na račun Republičke uprave prihoda, čime bi Karići ispunili svoju obavezu prema ekstraprofitu. Zatim je, za svaki slučaj, doneto i rešenje o aktiviranju garancija Mobtela, kako bi i on bio blokiran, a onda, kao završni spektakl tog “crnog petka” s jeseni 2001. godine, u Astra banku je upao odred specijalaca i presekao sve žile kucavice jedne banke!
       Dramaturg je računao na “blic krig”. Na šokiranje javnosti. U svemu tome, prevario se samo u jednom: Karići nisu naseli i isključili Mobtel. Jer, to bi značilo da bi više od milion korisnika ostalo bez svoje “omiljene igračke”. To bi značilo davanje povoda da vlast interveniše i drugačije i još brutalnije, jer bi se prekid veza u Mobtelu okarakterisao kao uznemiravanje javnosti i poziv “na bunt”.
       Mobtel je radio bolje i preciznije nego ikada!
       Ubrzo posle likvidacije Banke, kreatori “uništavanja Karića” jurišali su i na Mobtel. I opet po istom scenariju. Opet u petak, opet na kraju radnog vremena. Opet uz spektakl specijalaca iz policije, iako ih niko ni u čemu nije sprečavao. Naprotiv. BK TV je prenosila uživo sve što se događalo, a sudskom izvršitelju je ravnopravno stavljen mikrofon na raspolaganje da javnosti objasni sve što želi.
       I tada, i sada, posle dve godine, Mobtel je, iako najprofitabilnije preduzeće u Srbiji, pod tutorstvom Suda, po nerazumnoj pravnoj formulaciji da je odgovoran zbog ekstraprofita Astra banke. I to samo po jednoj osnovi - kao najveći akcionar u Banci. Niko ne haje što je u međuvremenu čak i Vrhovni sud Srbije doneo izvršnu presudu da Astra banka može slobodno da radi, a to znači da ne duguje ništa i da samim tim i Mobtel više nije nikakav “sužanj Astra banke”!
       I, eto tako, tri decenije Bogoljub Karić i njegova braća, hodaju bosim tabanima po raspaljenom žaru kao indijanski vrači koji u transu prizivaju “dobre duhove”. Razlika je samo u tome što su na Karićevim tabanima ostajali ožiljci od opekotina.
       Njihova logika je: zalečićemo mi te ožiljke, ali je bitno da Mobtel funkcioniše. I da raste.
       I on odista raste. Milioniti pretplatnik je još sredinom prošle godine zabeležen u Mobtelu.
       Jednom, ovo će biti istorija. Istina, malo razumljiva i tadašnjim, kao i sadašnjim generacijama o odsustvu nacionalnog ekonomskog patriotizma. Jer, stavljajući u mengele domaći kapital, otvara se put bez granica za tuđ kapital!