|
Softverski gigant je napravio simbiozu mobilnog telefona i računara i time je započeo otvoren sukob moćnika industrije novih tehnologija
Krajem prošle godine predstavljen je tržištu Orange SPV koji možda izgleda kao običan mobilni telefon, a u stvari je mnogo više od toga. Ekran u boji, šarene i dopadljive ikonice, mogućnost korišćenja pravih muzičkih numera za upozorenje na dolazeći poziv (zvono telefona), već su prisutne opcije kod modela drugih proizvođača. Ono što Orange SPV čini posebnim i jedinstvenim krije se iza prepoznatljivog logotipa na njegovom ekranu. SPV je prvi pametni telefon (smartphone) koga pokreće Vindous. Drugim rečima, on koristi softver kompanije Majkrosoft. Tako je softverski gigant stavio svoju šaku i na novo tržište kreirano simbiozom mobilnih telefona i računara. Ovakav razvoj događaja se od strane specijalizovanih proizvođača ovih uređaja jednostavno može okarakterisati kao objava rata.
Deo tržišta koji kupuje pametne telefone još uvek je mali, ali je u konstantnom porastu. Od 400 miliona mobilnih telefona, koliko ih je prodato prošle godine, 16 miliona uređaja imalo je ugrađenu kameru. “Nokija”, kao lider u proizvodnji aparata namenjenih bežičnoj komunikaciji, očekuje da ove godine proda 50 do 100 miliona mobilnih telefona sa ekranom u boji. Na osnovu predviđanja marketing agencija do kraja 2007. godine skoro 300 miliona Evropljana posedovalo bi mobilne telefone sa kolor ekranom, digitalnom kamerom, audio-plejerom, sposobnošću za bežično preuzimanje novih igara i drugim mogućnostima koje su sada podržane samo kod najnaprednijih (i najskupljih) modela. Prisutnost naprednih funkcija, kao što je digitalna fotografija i razmena elektronske pošte, čini da mobilni telefoni beleže uspehe tamo gde su personalni računari podbacili.
Aduti Majkrosofta
Broj ljudi koji imaju mobilni telefon daleko nadmašuje broj korisnika računara u svim delovima sveta osim u Severnoj Americi (SAD i Kanada) gde je obrnuta situacija. U Evropi, takođe, više ljudi danas razmenjuje kratke poruke preko svojih telefona nego što ih koristi Internet. Predviđa se da će ove godine broj korisnika mobilnih telefona širom sveta premašiti brojku od jedne milijarde. U međuvremenu PC tržište stagnira, inovacije su usporene, pa su današnji računari isti kao i oni od pre nekoliko godina, samo malo brži. Porast prodaje prenosnih računara i PDA (Personal Digital Assistant) uređaja višestruko je nadmašena prodajom mobilnih telefona. Zato se slobodno može reći da je izbor pravog digitalnog uređaja današnjice oličen u pametnom mobilnom telefonu nove generacije.
Imajući u vidu sve ove činjenice, odluka razvojnog tima kompanije Majkrosoft da pokuša proboj svojim operativnim sistemom na tržištu pametnih mobilnih telefona, čini se sasvim logičnom. Skoro do juče, čelnici ove kompanije nastupali su pod sloganom: “Računar na svakom stolu i u svakoj kući.” Danas, kada je promenjena strateška orijentacija kompanije, govori se samo o novom pokretačkom softveru u bilo koje vreme, na bilo kom mestu i na bilo kom uređaju. Iako se možda čini da je Majkrosoft malo zakasnio u promeni svojih poslovnih vizija, deo tržišnog kolača koji preuzimaju mobilni telefoni u odnosu na personalne računare veoma je primamljiv zalogaj, pa drugog izbora nije ni bilo. Zbog toga je lansiran SPV.
Softver koji pokreće SPV Smartphone baziran je na Vindous operativnom sistemu, što ga u praksi čini personalnim računarom spakovanim u kućište mobilnog telefona. Kompletiran je manjom verzijom popularnog veb pretraživača kompanije Majkrosoft aplikacijama, kao i podrškom za manipulaciju multimedijalnim datotekama. Ipak, čini se da je njegova osnovna namena proširenje dominacije softverskog giganta iz kompjuterske industrije na polje mobilnih komunikacija. Majkrosoft očekuje sličnu poziciju koju je već stekao uspostavljanjem visokoprofitabilnog monopola na PC tržištu. S druge strane, renomirani proizvođači mobilnih telefona, predvođeni “Nokijom”, nameravaju da spreče ovaj osvajački pohod. Već su videli kako je softverski monopol Majkrosofta pretvorio PC proizvođače u isporučioce lepo oblikovanih kutija i veoma su odlučni da ne dožive sličnu sudbinu.
Napad i odbrana
Prva prepreka, na koju je Majkrosoft naišao u svom novom pohodu, bila je odbijanje proizvođača mobilnih telefona da licenciraju njegov softver. Zbog toga je formiran konzorcijum najvećih proizvođača, pod imenom Sdžmbian, za proizvodnju vlastitog softvera namenjenog novoj generaciji pametnih telefona. Izjavom da samo žele zaustavljanje proboja Majkrosofta na “njihovo” tržište i da nemaju nameru osvajanja PC tržišta, u startu su okarakterisali svoju poziciju kao “odbrambenu” (čini se da je u ovom “ratu” Majkrosoft agresor!). Nekoliko modela sa Symbian operativnim sistemom već je ugledalo svetlo dana. Najupečatljiviji je, svakako, model nokija 7650. Sdžmbian konzorcijum, pored kompanije Nokija, čine: Motorola (drugi u svetu po proizvodnji mobilnih telefona), “Simens” (broj dva u Evropi), SoniErikson, Panasonik i Samsung.
Osnovna prednost Symbian filozofije je u pravu svakog licenciranog proizvođača da softver razvija prema svojim potrebama i u skladu sa uređajima kojima je namenjen. Arhitektura je potpuno otvorena unutar konzorcijuma, za razliku od modela koji prihvate Majkrosoft standard (osuđeni su na ono što im “veliki brat” napravi i isporuči). Nokija je, na primer, razvila svoj korisnički interfejs nazvan Series 60 i istovremeno ga licencirala drugim proizvođačima pametnih telefona.
Nema pobednika
Analitičari predviđaju da bi Series 60 mogao da završi kao standardni korisnički interfejs za pametne telefone - isto ono što se desilo sa Vindous operativnim sistemom u PC svetu. Majkrosoft je, normalno, skeptičan po tom pitanju. Glavni akcenat se stavlja na različitosti ciljeva kompanija u okviru konzorcijuma, po sistemu “zavadi pa vladaj”! Samsung je očigledan primer velikog proizvođača koji je pored svoje prisutnosti u Sdžmbian konzorcijumu, licencirao i Majkrosoft softver za pametne telefone. Ipak, Samsung je poznat po tome da licencira sve (već su predstavili telefone koji koriste Palm operativni sistem - dominantan softver na PDA tržištu). Zato Samsungova podrška Majkrosoftu ne mora biti odlučujuća. U početnim operacijama proboja novog tržišta, Majkrosoft je pretrpeo i prvi poraz. Mali britanski proizvođač “Sendo” se okrenuo ka Series 60 softveru iako je već posedovao Majkrosoft licencu. Kao osnovni razlog navode zatvorenost arhitekture i odbijanje Majkrosofta da im omogući pristup izvornom kodu operativnog sistema kako bi ga prilagodili svojim potrebama.
Pošto nije uspeo da “natera” velike proizvođače pametnih telefona da otkupe licencu, Majkrosoft je odlučio da ih zaobiđe i da se obrati direktno potrošačima preko velikih mobilnih operatora koji kupuju uređaje u velikim količinama i prodaju ih svojim pretplatnicima. SPV je prvenac, nastao kao joint venture kompanija Majkrosoft, HTC (tajvanski ugovorni proizvođač) i Orange (jedan od najvećih evropskih mobilnih operatora). HTC je dizajnirao i napravio hardver, Majkrosoft omogućio softver, a Orange se složio da kupi telefone. Razlozi za prihvatanje ovakvog poduhvata od strane Orange operatora leže u mogućnosti brendiranja specifičnog proizvoda vlastitim imenom i logotipom što ih čini različitim od drugih rivalskih operatora. Majkrosoft je svoje interese video u jedinom načinu pristupa tržištu pametnih telefona bez podrške lidera ove industrije. Na duge staze, svi se nadaju da će se ova industrija razvijati na sličan način kao i ona namenjena proizvodnji računara.
Ipak, postoji niz problema u okviru takvih strateških orijentacija. Prvi je čisto ekonomski i on je na strani etabliranih proizvođača mobilnih telefona. Zahvaljujući ogromnim količinama proizvodnje svakog pojedinačnog uređaja, sama cena pojedinačnih proizvoda je daleko prihvatljivija. Zbog svega toga, čelnici kompanije Nokija odišu optimizmom i tvrde da nema mesta strahu od dubljeg prodora Majkrosofta na njihovu teritoriju. Nasuprot tome, suviše je rano za donošenje zaključka o propasti pokušaja Majkrosofta da zaobiđe velike proizvođače.
Aduti Nokije
Mobilni telefoni su postali modni detalji, pa samim tim njihov brend utiče na kupce. Nokija je na marketinškom planu globalni lider, praćena drugim proizvođačima iz konzorcijuma koji su već davno pozicionirali svoje ime na tržištu. Istraživanja pokazuju da potrošači rangiraju Nokija modele ispred drugih proizvođača čak i onda kada ne poseduju aparat sa ovim brendom. Takođe, korisnici Nokija mobilnih telefona su najlojalniji ovoj kompaniji bez obzira na kampanje koje sprovode drugi proizvođači i mobilni operatori. Kao najpoznatiji brend iz konzorcijuma, Nokija će u budućnosti imati i najveće učešće u sukobu sa Majkrosoftom.
Dosadašnje sukobljavanje dva giganta odvija se u umerenom tonu i uz iskazivanje obostranog respekta protivnika. Majkrosoft očekuje svoju dominaciju u budućnosti, zahvaljujući svim i jedinim pravima nad Vindous operativnim sistemom. S druge strane, mobilna industrija, gde je Nokija lider, bazira se na otvorenim standardima. Korišćenje zajedničkih standarda koji nisu u vlasništvu nijedne posebne kompanije svakako donosi određene beneficije. Na primer, takvo shvatanje omogućava proizvodnju uređaja koji se mogu koristiti u svim delovima sveta. Kontraproduktivnost otvorenih standarda ogleda se, recimo, u činjenici da evropski standard treće generacije mobilnih telefona još uvek ne funkcioniše.
Nokija je dostigla svoju dominaciju upravo zahvaljujući inovativnom korišćenju otvorenih standarda, marketinškom pozicioniranju svog brenda i impresivnom logistikom. Drugim rečima, sasvim suprotno od Majkrosofta koji svoju nedodirljivost zasniva na monopolu i odbijanjem bilo kakvog pristupa drugih svojim standardima. Zato u Nokiji pažljivo biraju reči i kažu da oni nisu ni u kakvom sukobu sa Majkrosoftom, već jednostavno pristupaju problemu iz suprotnih uglova proizvođača različite tržišne orijentacije. Za sada su u pravu. Majkrosoft je toliko beznačajan na tržištu mobilnih telefona da se još uvek ne može smatrati ozbiljnim protivnikom. Ali, kako se dve industrije približavaju, sigurno je da će borba za digitalnom dominacijom biti dugotrajna i surova.
|
