NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Bežični Internet

Da bi bežični Internet funkcionisao potreban vam je kompjuter i mobilni telefon koji se može priključiti na njega. Uz to je potrebna i zasad samo Mobtelova postpejd kartica sa aktiviranom uslugom prenosa podataka i otvoren nalog (username i passnjord) na njihovom Internet serveru

      
      
      
       Kako je ovaj vid komunikacije u nas relativno malo poznat i korišćen, odlučili smo se za detaljno testiranje njegovih mogućnosti. Za potrebe ovog teksta korišćena je Nokija 6110 i PC računar pod operativnim sistemom Windows 98.
       Kao preduslov za ostvarivanje dejta komunikacije preko GSM mreže neophodno je instalirati softver koji se isporučuje uz mobilni telefon u ovom slučaju Nokije serije 61xx to je Nokia Data Suite, a u slučaju drugih telefona (Erikson, npr.) uz modem koji se dokupljuje stižu neophodne upravljačke aplikacije. Bez obzira na to koji aparat koristite, po uspešnoj instalaciji u Vindovsovom kontrol penelu u odeljku Modems naći će se i onaj koji pripada vašem mobilnom telefonu.
       U sekciji Dial-Up Networking potrebno je kliknuti na ikonicu Make New Connection i u polju upisati naziv - na primer “Internet preko GSM-a”, a iz donjeg padajućeg menija izabrati mobilni modem - u ovom slučaju Nokia Data GSM 2.0. Pritiskom na dugme “Next” otvoriće se novi ekran u koji je potrebno upisati broj Internet provajdera, što je u ovom slučaju 063 za pozivni i 1010 za broj. Ponovni pritisak na dugme “Next” odvešće vas u poslednji ekran pravljenja nove koncepcije, na kome je potrebno pritisnuti Finish.
       U prozoru Dial-Up Networking potrebno je desnim dugmetom miša kliknuti na novonastalu ikonicu “Internet preko GSM-a”. Za dalja detaljna podešavanja samog GSM modema možete konsultovati uputstvo koje ste dobili uz njega, ali uglavnom će svi raditi korektno i bez dodatnih štelovanja.
       Na kartici Server Types potrebno je odabrati PPP: Internet, Windows NT Server, Windows 95 iz menija i ostaviti kukice samo pored opcija Enable Softnjare Compression i TCP/IP (poput ispravno podešene Internet konekcije i za žičnu vezu). Po završavanju podešavanja kliknite na OK i dalja procedura priključivanja na Internet je identična onoj koju primenjujete kada se priključujete preko modema ili ISDN priključka. Unesite svoj username i passnjord (koji ćete dobiti u korisničkom servisu Mobtela) i kliknite na Connect. Za uspostavljanje veze potrebno je oko 10 sekundi, a veza će se uspostaviti na 9600bps-a što je limit GSM mreže.
       Ova brzina većini korisnika na prvi pogled može da deluje katastrofalno sporo ako se brojčano uporedi s 33 600 ili
       56 000 kbps, što je danas standard za modeme, ili još gore sa 64 000 odnosno 128 000 kbps, što su standardi za ISDN.
       Prateći potencijalnu skepsu korisnika, odlučili smo da bežični Internet testiramo u realnom okruženju.
       Po podacima koje smo dobili od domaćih Internet provajdera, prosečan korisnik Mreže dnevno primi 10 elektronskih poruka. Zato smo test sanduče ispunili sa 10 poruka čija je veličina bitno veća u odnosu na prosečne e-poruke. Tri poruke su sadržavale tekst koji se fontom 10 smešta na pet stranica formata A4, dve poruke su bile cenovnici domaćih prodavaca hardvera u HTML formatu sa nekoliko sličica i preko 100 stavki, dve poruke su sadržavale dnevne informacije o domaćim i svetskim zbivanjima i tri poruke bile su kopije privatnih elektronskih pisama.
       Prijem ovog paketa i-mejla je preko GSM modema trajao 121 sekundu, dok je prijem te iste serije poruka preko žičnog modema trajao oko 46 sekundi, odnosno 2.63 puta kraće, ali ne četiri puta kraće, kolika je otprilike formalna razlika u propusnoj moći.
       I u krstarenju Internetom bežična veza se pokazala veoma dobro. Naslovna stranica poznate prezentacije Yahoo otvarala se 43 sekunde, dok je za otvaranje Altaviste bilo potrebno 56. Ovi rezultati dobijeni su kao prosek otvaranja iz tri veb čitača: Internet Explorer, Netscape Communicator i Opera. Žičnoj vezi je na test sistemu za Yahoo bilo potrebno 15, a za Altavistu 18 sekundi.
       Prilikom korišćenja FTP protokola za prenos datoteke veličine 500 kB sa servera koji se nalazi u SAD, bežičnoj vezi je bilo potrebno oko 8 minuta i 40 sekundi, čime je ostvaren prosečan transfer od 0.98 kB/s. Maksimalna brzina prenosa iznosila je 1.2 kB/s. Žična veza je dala prosečan transfer od 3.2 kB/s, a potrebno vreme iznosilo je 2 minuta i 36 sekundi.
       Za slanje ICQ poruke bežičnoj vezi je potrebno između dve i tri sekunde, dok žičnoj vezi treba između jedne i dve sekunde. U korišćenju IRC servera nije se dobila merljiva razlika u brzini.
       Dobijeni podaci govore da je u praksi bežična veza sporija od 2.86 do 3.31 puta u odnosu na žičnu, iako bi očekivano bilo da su razlike veće i kreću se u rasponu od 3.81 do 5.80 puta (odnos brzina 56 000 i 33 600 prema 9 600). Dakle, može se zaključiti da je brzina bežičnog prenosa veoma velika shodno ograničenjima GSM900 standarda.
       Ovako velika brzina može se, između ostalog, objasniti i time što između vas i Internet provajdera (u ovom slučaju Mobtela) ne postoje nikakvi posrednici, dok u žičnoj komunikaciji mora da postoji makar jedna telefonska centrala, a češće su to dve i više.
       Uzevši sve u obzir, stiče se utisak da je bežični Internet veoma korisna i primenljiva dodatna mogućnost dostupna svim korisnicima kojima je pristup svetskoj mreži neophodan u svako doba ma gde se nalazili.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu