“Čikago” se zove jedan od filmova koji je, pored “Pijaniste” Romana Polanskog (sa sedam nominacija za Oskara), privukao najviše pažnje publike na 31. fest-u (trinaest nominacija). Pažnju je privukao svojim vrhunskim profesionalizmom u svakom elementu filma - svestrani glumci, koji sjajno pevaju, plešu, pa čak i glume, režija puna mašte i ljubavi prema lepoti i neverovatno kreativna montaža.
       Čikago je grad na jezeru Mičigan. Ali već na početku obaveštavam čitaoce koji to ne znaju da je reč o Šikagu na jezeru Mišigan. Naime, tako ova geografska imena izgovaraju Amerikanci. Moramo se jednom zauvek pomiriti sa tim da u engleskom jeziku nema pravila. Svako ch se u engleskom ne čita kao č, već ređe i kao š i kao k (chemical, kemikal, chaos, keos).
       Geografski nazivi Čikago i Mičigan su reči indijanskog plemena Algonkina sa severa Amerike. Početkom veka bilo ih je pedeset hiljada u Kanadi, a četrdeset hiljada u SAD. Danas ih ima manje od dve hiljade, uglavnom po rezervatima.
       Reč Šikago na algonkinskom znači polje na kom raste beli divlji luk, dakle lukovište, a Mišigan je jedna od mnogih pogrešno pročitanih reči kada su u pitanju kolonijalisti. Algonkini su Veliko jezero zvali mishanj, velik i guma, jezero.
       Inače Čikago je poznat po nadimku “vetrovit grad”. Nikada neću zaboraviti jedno zimsko jutro u pet sati kada sam po snežnom vetru gacao do autobuskog terminala. Tada sam po licu koje mi je bridelo, shvatio zašto ga tako zovu.
       Bivši Jugosloveni ga pamte i po mostu sa četiri predivno stilizovana Indijanca Ivana Meštrovića iz njegove američke faze.
       Kao što je u filmu pohlepna javnost ludo zainteresovana za plavokosu ubicu-ženu dok se ne pojavi neka koja je počinila zanimljivije ubistvo, tako će ekranizacija reditelja Toba Maršala brodvejskog mjuzikla “Čikago” Fosa, Eba i Kendera iz 1975. godine biti nezamenljiva do novog hita. Takav hit će se nepoštednom logikom šou-biznisa neosporno pojaviti...
      
       JOVAN ĆIRILOV