Šta preostaje gledaocu koji želi da vidi visokokvalitetne serije kojih na programima naših televizija ipak ima

      
       Zarad ružičaste lakoće življenja uz latinoameričke sapunice odrekli smo se visokokvalitetnog stranog serijskog programa koji je tokom sedamdesetih i osamdesetih bio uobičajen na našoj televiziji. Urednici serijskog programa bore se za što bolje termine emitovanja nekomercijalnih ali umetnički vrednih stranih serija da bi ih na taj način videli gledaoci koji od televizije ne očekuju samo zabavu najnižeg nivoa.
       Početkom ove godine RTS je uspeo da nekolicinu ubeđenih vernika natera da učine nešto što su dotad smatrali nezamislivim, da na Badnje veče uključe televizor. Uzrok ovog svetogrđa bila je poslednja epizoda nove verzije “Sage o Forsajtima”, čijih je šest epizoda RTS prikazivao od 1. do 6. januara.
       Prema načinu na koji je prikazana ova serija (dan za danom, udarni termin u 22. 00 časa) bilo je jasno da su odgovorni u RTS-u znali da raspolažu vrhunskim televizijskim proizvodom pa ipak je serija kod kritike i publike prošla relativno nezapaženo.
       One koji su videli ovu seriju moguće je podeliti u dva dela. Jedni su informaciju o njenom prikazivanju dobili iz štampe a drugi su se u praćenje serije uključili naknadno, kada su od svojih prijatelja saznali da se na ekranima dešava nešto izuzetno.
       Nebojša Popović, urednik Filmske redakcije RTS-a, kaže da je štampa objavila najavu koju su im poslali, ali da to očigledno nije dovoljno i da će nacionalna televizija uskoro početi sa emitovanjem spotova koji će gledaocima pomoći da se snađu, obrate pažnju na ono što obavezno treba pogledati. Prema njegovim rečima, “Forsajti” će biti reprizirani tako da sve još nije izgubljeno.
       Ako je kod “Forsajtovih” omanula reklama, termini u kojima se na RTS-u emituju neke druge serije takvi su da im ne bi pomogla ni najbolja propaganda. U svetu cenjena i nagrađivana porodična serija “Sabrina” prvobitno se prikazivala u 22.00 časa a trenutno se emituje u 16.35 a omladinska serija “Felisiti” u 15.45 i u ponoć. Biljana Maksić, urednica Zabavne redakcije, ne poriče da su to loši termini i da zbog njih većina potencijalnih gledalaca ne može da gleda te serije, ali objašnjava da su oni rezultat kompromisa.
      
       Potera za Dosonom
       “Kao javni servis moramo da zadovoljimo mnoge funkcije od kojih je prioritetna informativna tako da informativne emisije dobijaju najbolje termine. Pretpostavljam da na drugim, manjim televizijama usklađivanje termina ide lakše”, smatra Biljana Maksić.
       Televizija B92 izdašno reklamira svoj serijski program. U jednoj od reklama ona ističe da je “Dosonov svet” serija koja je postavila novi standard u prikazivanju tinejdžera. Oni koji su gledali neku od epizoda ove serije kažu da je to tačno mada je malo onih koji imaju uvid u celokupnu priču jer se serija prikazuje subotom u 17.30 i jedan sat posle ponoći a nedeljom u 16.10 i 1.00. Objašnjavajući zašto se “Dosonov svet” emituje u ovakvim terminima Miško Bilbija, urednik B92, kaže da su na ovoj televiziji smatrali da ovu seriju treba emitovati neradnim danima da bi je videlo što više gledalaca.
       “Dnevni termini u kojima se emituje ‘Dosonov svet’ možda nisu najbolji, ali oni su uslovljeni sportskim prenosima. Oni su skuplji i gledaniji a mi moramo da vodimo računa o gledanosti”, kaže Bilbija.
       I Robert Nemeček, urednik filmskog i serijskog programa TV Pink, kaže da termini za emitovanje neke serije zavise od generalne uređivačke politike i da su “neke serije, kao što su nove epizode ‘Nepredvidljive Suzan’ čekale skoro dve godine priliku da uđu u program”.
       Po kom kriterijumu urednici biraju serije koje će prikazati?
       Jovan Milenković, direktor i osnivač “Prava i prevoda”, agencije koja uvozi strani program, kaže da po njegovim iskustvima među našim urednicima ima vrhunskih stručnjaka ali i neznalica.
       “Ponekad se dešava da se program koji smo otkupili i obradili pojavi na televizijskom programu a da ga urednici nisu ni pogledali. Ponekad je to izraz poverenja u naš rad a ponekad znamo da je u pitanju lenjost”, kaže Milenković.
      
       Budenbrokovi govore nemački
       Po njegovom iskustvu među urednicima su rasprostranjene predrasude koje utiču na izbor serija koje otkupljuju. Kao primer takve predrasude on navodi uverenje naših urednika da gledaoci imaju averziju prema ruskom i nemačkom jeziku i da ne žele da gledaju serije iz tih zemalja.
       “Nije mi jasno kako su gledaoci naprasno zavoleli portugalski a ne žele da vide ekranizaciju “Budenbrokovih” samo zato što govore nemački. Rusi imaju sjajne kratke serije iz tamošnje svakodnevice koja liči na našu ali po mom iskustvu nuđenje takvih serija je iluzorno.”
       Šta preostaje gledaocu koji želi da vidi kvalitetne serije kojih na programima naših televizija ipak ima? Dok se ne pronađu pravi termini, koji će biti izreklamirani na pravi način, dok urednici ne budu mogli da svoj posao obavljaju bez pritisaka jedino rešenje je video rikorder i pažljivo praćenje satnica i informacija koje o programu donosi štampa. I mnogo, mnogo sreće.
      
       VLADAN STOŠIĆ