|
STENOGRAM TELEFONSKOG RAZGOVORA RADOVANA KARADžIĆA I SLOBODANA MILOŠEVIĆ - 8. 7. 1991.
Karadžić Radovan: Ma da, ma nema onda to je, to je užasno, to je u trbuh, kontrolisati Boku to je, znaš ko...
Đogo Gojko: Pa nego, pa nego, pa...
Karadžić Radovan: ... kontroliše Boku.
Đogo Gojko: Inače, nisu oni slučajno odsekli, tu je nekad Hercegovina izlazila na more, oni su se upleli čoveče u to sve...
Karadžić Radovan: Da, Dubrovnik nikad nije pripadao njima.
Đogo Gojko: Ma, ne, ma kakvi, to je...
Karadžić Radovan: Nikad nije bio Dubro... Dubrovnik Hrvatski.
Đogo Gojko: E, skratiti ovu Dubrovačku... da se ona završe i taman tu gdje su oni sad stali kod mostića, kod Cavtata.
Karadžić Radovan: Da, da...
Đogo Gojko: Završeno tu kod Cavtat...
(dolazi do prekida razgovora)
Đogo Gojko: ... gore severno od Dubrovačke reke, to treba sve pobiti.
Karadžić Radovan: Da, da.
Đogo Gojko: Sve pobiti...
Karadžić Radovan: Jer to, to zaista takvu upornost ustašku i koljačku, to ne... ne mogu da... i toliko.
Đogo Gojko: Sad vidi ovo Ravno, ovo Ravno čoveče to je goli ustaša, neki dan...
Karadžić Radovan: Znam, to je i tokom rata...
Đogo Gojko: Neki dan mi, Božidar mi neki dan kaže Božo Vučuro... i kaže čoveče kaže mi to sravnjujemo, to je goli ustaša tamo, a nema 500 ljudi, tamo na drugoj strani.
Karadžić Radovan: Da, da, goli ustaša.
Đogo Gojko: To je k’o 10 000 ustaša.
Karadžić Radovan: Goli ustaša, goli ustaša. Dobro Gojko, hvala ti što si se javio, molim te nek ovaj donese papir ćemo se dogovoriti.
Đogo Gojko: Hoće, hoće, on će se, tokom nedjelje da te noći. Nećeš micat iz Sarajeva nigdje ah.
Karadžić Radovan: Neću, neću.
Đogo Gojko: Aha, dobro, javiće se on daću ja njemu telefon od stranke tamo da se javi tako da ovaj, da se može dogovoriti s tobom kad dođe...
Karadžić Radovan: Važi, važi.
Đogo Gojko: Kad dođe dole.
Karadžić Radovan: Pozdravi Veru i pozdravi djecu.
STENOGRAM TELEFONSKOG RAZGOVORA RADOVANA KARADžIĆA I SLOBODANA MILOŠEVIĆA - 26. 10. 1991.
Milošević Slobodan: Evo me, Radovane.
Karadžić Radovan: Dobar dan, kako ste?
Milošević Slobodan: Dobar dan.
Karadžić Radovan: Jeste se malo odmorili?
Milošević Slobodan: Pa, jesam se malo odmorio, nego me sekiraju, ovi, ovi naši... ova naša braća.
Karadžić Radovan: Koji?
Milošević Slobodan: A, znaš koji.
Karadžić Radovan: Ovi dole?
Milošević Slobodan: Pa jeste...
Karadžić Radovan: Pa, šta je? On stvarno zaglibio toliko?
Milošević Slobodan: Pa, izgleda. Znaš, on hoće da potpuno on nekakav suverentitet i nezavisnost. K’o ova, ko’ Makedonija, jebo te Bog.
Karadžić Radovan: Pa, nevjerovatno je to. Pa, kako će mu narod tamo, ovaj odgovoriti? Sutra ima tu u Sava centru veliki skup Crnogoraca.
Milošević Slobodan: Je li?
Karadžić Radovan: Da. Da.
Milošević Slobodan: Pa, ajde da vidimo i to nekako.
Karadžić Radovan: Pa, vidi se. De Mikelis je priznao da je Italija tu presudnu ulogu odigrala.
Milošević Slobodan: Da. Da.
Karadžić Radovan: To, oni su kupljeni onda. Je li?
Milošević Slobodan: Da. Da.
Karadžić Radovan: Nevjerovatno. Mi nismo ih... poštedjeli smo ih u onom našem, proglasu, mada je, proglas je do... sad’ ćemo da ga štampamo, i da ga bacio u Crnu Goru. 50 000 komada, tamo, narod da čita.
Milošević Slobodan: Oni su to pročitali na Skupštini, čuo sam. Nisu oni pročitali, nego neki diskutant...
Karadžić Radovan: Ma, narodna stranka. Mi smo tu, onda, pogrešno ulagali, vjerujte.
Milošević Slobodan:
Karadžić Radovan: Mi smo trebali Novaka pomagati.
Milošević Slobodan: Da, da.
Karadžić Radovan: Jer, Novak to nikad ne bi uradio.
Milošević Sobodan: Nikad, dobro.
Karadžić Radovan: Nevjerovatno.
Milošević Slobodan: Kako ti ide ovo sa, sa ovim tvojim... prijateljima?
Karadžić Radovan: Pa, ide sa plebiscitom dobro i s narodom. A, sa ovim se ni ne viđam. Ne... je li on rek’o tamo nešto, da smo mi...
Milošević Slobodan: Nije...
Karadžić Radovan: On je meni obavezu preuzeo da će kazati da Srbi dru... drugačije misle.
Milošević Slobodan: Ta... ne znam da li je nešto promrmljao u tom smislu, ali ja mislim da ništa, nikako...
Karadžić Radovan: Da, da.
Milošević Slobodan: Specijalno bilo. A, ti probaj s onim drugim klipanom da malo sedneš, i porazgovaraš.
Karadžić Radovan: Da, da. Pa, dao, dao sam mu danas i neki za “Slobodnu Hrvatsku”, neki novi list, sam dao intervju u tom smislu. Ali, ovaj, nema problema predsjedniče, mi ćemo sigurno ovo dobiti. Jedino, imam vijesti iz Amerike. Svi su za vas, apsolutno. Ovi ljudi koji su tu bili, ali su užasno razočarani što Skupština gnjavi sa tim simbolima.
Milošević Slobodan: Pa, Skupština je sve donela odluke...
Karadžić Radovan: Pa, znam. Ali, ide na referendum. Bez veze.
Milošević Slobodan: Pa mora po Ustavu, da ide to nema veze.
Karadžić Radovan: Slabo, slabo vas čujem, malo jače, možete li?
Milošević Slobodan: Kažem, mora da ide na referendum po Ustavu, ali to veze nema nikakve.
Karadžić Radovan: Ma, mnogo su tu razočarani. Inače, su potpuno prozreli i Vuka i sve. I apsolutno su za, za ovu našu koncepciju, i potpuno će nam pomoći. Onog treba kad se stvar završi, oni će sa silnim kapitalom da krenu u Srbiju.
Milošević Slobodan: Pa, nek’ se završi što pre što se toga tiče, ali... dobro, to ćemo da idemo svojim tokom. Reci mi, Nikola je nešto javljao da dolazi sutra, je li?
Karadžić Radovan: Je. On ide u “Foren Ofis”.
Milošević Slobodan: E, fino.
Karadžić Radovan: I moramo da ga pripremimo, i tu da se pripremi on, da izloži tamo u teze, 10 teza i gotova stvar. Recite mi ovo, da li ste vi sa Smiljom Avramov razmatrali mogućnost? Ako nema Jugoslavije, da mi idemo na Londonski ugovor?
Milošević Slobodan: ........... mogućnosti. Ali, možemo i to da..................
Karadžić Radovan: Pa, ne. Mi..., mislim da bi tu bila velika stvar, jer, tu, tu je potpis ja mislim i Francuske, i Engleske, i svih.
Milošević Slobodan: Da. Pa, treba to da vidimo šta je.
Karadžić Radovan: Ako se oni igraju toga, gospodo, ili ćete priznati legalitet Jugoslavije, ako ga ne priznajete, onda se vraća na stanje koje je prethodno tome.
Milošević Slobodan: Da. Da.
Karadžić Radovan: A...
Milošević Slobodan: Treba da vidimo i to drugo, ja sad’ treba sa Amerikancima da se vidim u 01,00. Treba da svi uđu, evo. Samo sam ček’o da obavim ovaj razgovor s tobom, pa da kažem da mogu da uđu.
Karadžić Radovan: Aha.
Milošević Slobodan: Da vidim šta je, i kako...
Karadžić Radovan: Hoću vas ja onda zvati oko tri sata?
Milošević Slobodan: Pa, zovi me ti malo ispred 03,00, jer ja posle u 03,00 počinjem opet sastanak, pa možeš posle da me zoveš oko 05,00.
Karadžić Radovan: Aha.
Milošević Slobodan: Zovi između 02,45-03,00, ili me zovi npr. Ispred 05,00.
Karadžić Radovan: Aha.
Milošević Slobodan: Dobro predsedniče, dobićemo sigurno, vjerujte! Ne smijemo nigdje popustiti.
Karadžić Radovan: Ama, problem su mi ovi, ovi idioti, jebem ti Boga, oni, oni... vidim da sad’ Branka Kostića nešto talte... da oni nešto dovode u pitanje predsjedništvo...
Milošević Slobodan: Da. Pa, ako to krenu, onda će krenuti dole nemiri, pa će oni da lete. Ali, mi ovde moramo, isto tako, dole Hercegovinu, dokod Dubrovnika obezbjediti itd. Treba ići na to, fatičko stanje, Jugoslavija brani svoje teritorije, pa, kako se pogodimo.
Karadžić Radovan: Ma, mi moramo, da mi moramo da zaštitimo taj naš narod da, narod živi na teritorijama na kojima živi. Ništa tuđe uzimati nećemo. To je za nas bitno.
Milošević Slobodan: Da. Ako su, a...
Karadžić Radovan: To je nama bitno i to nam niko ne može...
Milošević Slobodan: Ako su oni dole zaglibili, mi imamo načina... neka “Savacentar”... mada su ovi u Sa.... za “Sava centar” sutra rekli da neće poimenice njih napadati. Ali, ako je zaista potrebno, onda neka ih i napadaju.
Karadžić Radovan: Ne znam ja uopšte za taj “Sava centar”.
Milošević Slobodan: to su c... ovaj, Radoslav Petrović.
Karadžić Radovan: Slušaj, javi se kako smo se, znači, dogovorili, pa ćemo se čuti.
Milošević Slobodan: Malo prije 03,00. Dogovoreno.
Karadžić Radovan: Važi.
Milošević Slobodan: Prijatno.
(Kraj)
|
