Pitam se da li sudije shvataju šta će im se desiti ako nisu dovoljno obučeni i informisani. Na njihovim stolovima će biti Konvencija, a njena interpretacija je dinamična i od njihovog znanja zavisi kako će se tumačiti

      Gospodin Đuzepe Gvarneri gotovo četrdeset godina bavio se ljudskim pravima u Savetu Evrope, gde je bio sekretar Komisije za pravne poslove i ljudska prava pri Parlamentarnoj skupštini, zatim glavni administrator pri Direkciji za ljudska prava, a u penziju je otišao pre pet godina sa mesta šefa Odseka za ljudska prava. Predavač je na raznim univerzitetima u Francuskoj, Švedskoj, Italiji i Velikoj Britaniji o različitim aspektima međunarodne zaštite ljudskih prava.
       U Beogradu, gde je boravio u organizaciji francuske ambasade, održao je nekoliko predavanja o ljudskim pravima, Evropskoj konvenciji i obavezama koje proističu iz pristupanja Savetu Evrope.
       Obaveza novih članica je, između ostalog, i ratifikovanje Evropske konvencije o ljudskim pravima, čije se sprovođenje, prema rečima Gvarnerija, u mnogim zemljama pokazalo problematičnim.
       - Primetili smo da kada nova zemlja pristupa Konvenciji, građani obično veoma malo znaju o tome šta to u stvari znači. Najčešće je potrebno nekoliko godina da se ljudi informišu. Zato je potrebno organizovati seminare, studije za obuku pravnika i policije, jer oni treba da upute građane, a pre toga i sami treba da budu upućeni. Naravno, neophodna je i saradnja medija. Ali najvažniju ulogu imaju pravnici, jer oni treba da implementiraju konvencije, treba da sprovode zakone. Početak je u zakonima.
      
       Kako vam u tom smislu izgleda situacija u našoj zemlji?
       - Od kolega profesora čujem da nije sjajna. Pitam se da li sudije shvataju šta će im se desiti ako nisu dovoljno obučeni i informisani. Na njihovim stolovima će biti Konvencija, a njena interpretacija je dinamična i od njihovog znanja zavisi kako će se tumačiti, kako implementirati. Uloga suda je veoma važna, jer odluke suda treba da utiču na poboljšanje generalne situacije u pogledu ljudskih prava. Svaki sudija, advokat, koji radi na nekom slučaju, može mnogo da doprinese.
      
       Koliko je vremena za to obično potrebno?
       - Zavisi od zemlje do zemlje. Početak je u zakonima. Sada Evropski sud za ljudska prava u Strazburu dobija sve više zahteva iz istočnih i centralnih evropskih zemalja, mada je uslov da sud proglasi zahtev da je podnet u roku od šest meseci od poslednje presude nacionalnog suda i da su iskorišćeni svi pravni lekovi u nacionalnom sudu. Konvencija zahteva da pre nego što bude razmatran u Strazburu, svaki slučaj mora biti razmatran pred lokalnim sudom, pošto se pretpostavlja da su zemlje ratifikovale Konvenciju i da je se pridržavaju. Ipak, uglavnom prođe nekoliko godina dok se sudovi usklade i dok ne počne implementacija.
       Što se vaše zemlje tiče, stanje je bilo užasno 2000. godine i u odnosu na taj period sada je mnogo bolje. I policija je dobila preporuke i mislim da je daleko usklađenija, a očekujem da bude još bolje. Sada je izvesno da ćete uskoro biti primljeni u Savet Evrope, obaveza je ratifikovanje Konvencije u prvoj godini, a onda treba nastaviti rad na unapređivanju ljudskih prava. Ostaje vam još dosta posla oko zakona.
      
       Dosta dugo smo čekali prijem u Savet Evrope, mnogi su stekli utisak da se našoj zemlji postavljaju veći zahtevi nego drugim članicama.
       - Nije tačno, druge zemlje su u trenutku kada su primane, ispunjavale iste uslove koji se vama postavljaju. Možda su kasnije imale problema u nekim oblastima, ali obaveze su iste za sve zemlje - usklađivanje zakona, razvoj demokratije i zaštita ljudskih prava. Na osnovu izveštaja eminentnih pravnika, nezavisnih eksperata, Skupština razmatra zahtev. Sistem Saveta Evrope podrazumeva i monitoring, svake godine se prati da li se članica pridržava onoga što je ratifikovala.
      
       IVANA JANKOVIĆ