Podgorica lako izabrala između Amerike i “stare” Evrope

      Tačan sadržaj pisma podrške politici SAD prema iračkoj krizi što ga je Bušu uputio Milo Đukanovic ostao je nepoznat javnosti, ali je taj potez upotpunjen izjavama resornog ministra Dragiše Burzana prilikom njegove prošlonedeljne posete Vašingtonu.
       Potez Vlade Crne Gore učinjen je na veresiju, pa je ostalo nejasno da li mu je svrha da Crnu Goru preporuči Severnoatlantskom paktu, da izdvoji njenu politiku od politike Srbije, da obezbedi pare ili nešto četvrto. Na površinu su isplivala sva sporna pitanja odnosa Crne Gore i Srbije, Crne Gore i Evrope i najviše Crne Gore unutar same sebe.
      
       Dug Amerikancima
       -Crna Gora želi da ojača svoju diplomatiju i shodno Povelji raspolaže svojim delom diplomatskih predstavništava. Tako bi se na pravi način promovisala crnogorska spoljna politika, objašnjava Branislav Radulović, portparol SDP-a. Radulović spor oko izjava ministra Burzana tumači unutrašnjopolitičkim sukobom independista i unionista oko toga treba li Crna Gora da ima međunarodni nastup koji bi bio nezavisan od Srbije ili ne. U ovom slučaju nastup crnogorske vlade je ne samo nezavisan, već i dijametralno suprotan stavu Srbije, koja je rešila da se u sporu između Amerike i Evrope ne opredeljuje ni za jednu stranu. Najveća podrška crnogorskom independističkom pokretu do sada je stizala iz Amerike. Američki državni sekretar Kolin Pauel u kurtoaznom odgovoru Đukanoviću nije eksplicitno pomenuo mogućnost da se Crna Gora, sa Srbijom ili bez nje, približi zapadnoj vojnoj alijansi (što je za većinu bivših komunističkih država koje su otvoreno stale na stranu SAD protiv EU bio kolač koji im je tu odluku učinio slađom). S druge strane, francuski predsednik Žak Širak upozorio je bivše komunističke zemlje da svojom podrškom američkoj politici prema Iraku umanjuju šanse da uđu u Evropsku uniju.
       - Đukanović i njegova vlada uveli su nas u sukob sa Evropom po ovom pitanju. Njegovo pismo je uvreda za Evropu u trenutku kada svi parlamenti u Evropi raspravljaju o nameri da se napadne Irak i kada se takvoj nameri većina evropskih država usprotivila. Priča o “evropskoj Crnoj Gori” biće sada teško ostvariva. Sa Đukanovićem je ona i inače teško ostvariva, ali posle ovako neodgovornog poteza premijera, jasno je da će naši odnosi sa Evropom ozbiljno trpeti. Što je najgore od svega, Sjedinjene Države ovo čak nisu ni tražile od nas, kaže potpredsednik Narodne stranke Predrag Popović.
       - Ovde nije reč o podršci borbi protiv terorizma, ovo je mnogo više od toga, dodaje Popović.
       Prema rečima Branislava Radulovića, zvanična Podgorica dala je podršku antiterorističkoj koaliciji “jer smo sami bili u totalitarnom režimu i znamo kakve negativne posledice na narod ostavljaju takvi sistemi”.
       -Mi imamo tradicionalno dobre odnose sa Vašingtonom, a Sjedinjene Države su do sada pružale značajnu finansijsku i ekspertsku pomoć Crnoj Gori, objašnjava Radulović, dodajući da je Crna Gora u svojoj istoriji bila na strani oslobodilačkih, antifašističkih pokreta, i danas ona vidi svoju budućnost u Evropi, “sa kojom Narodna stranka želi da nas konfrontira, najavljujući interpelaciju koja je u službi političke borbe u Crnoj Gori”.
       Đukanovićeva korespondencija sa Belom kućom svakako je dodatno iskomplikovala ionako zapetljanu političku situaciju u Crnoj Gori. Poslanici Srpske narodne stranke, SNP-a i Narodne stranke zahtevaju da se obelodani pismo koje je Đukanović poslao Bušu, ukazujući na to da vlada politiku mora da vodi javno i sa njom mora da upoznaje parlament.
      
       Pismo podrške
       -Mi to pismo nismo videli, već smo tek iz Burzanovih izjava saznali da je vlada uputila nekakvo pismo. To je ozbiljan prekršaj sa veoma ozbiljnim posledicama, kaže Popović. Koalicija za promene uz podršku Liberalnog saveza pokrenuće ovih dana u parlamentu postupak interpelacije. Pošto je za interpelaciju potrebna jedna četvrtina poslanika, očekuje se da će tu inicijativu podržati i Liberalni savez.
       -Po dostavljanju inicijative iz parlamenta vladi, vlada mora u roku od trideset dana da da odgovor. Bez obzira da li ona to učini ili ne, predsednik parlamenta je dužan da to pitanje stavi na dnevni red. Videćemo kakav će ishod biti. Ne treba očekivati da DPS i SDP podrže neku našu inicijativu, ali je interesantno kako će reagovati Muslimani, poslanici te dve stranke, pita se Popović.
       Pitanje je svakako legitimno. Koalicija za evropsku Crnu Goru dobila je na izborima podršku većine muslimanskog stanovništva, nauštrb manjih nacionalnih partija. Ta podrška pokazala se odlučujućom prilikom poslednjih parlamentarnih izbora na kojima je vladajuća koalicija, reklo bi se i mimo sopstvenih očekivanja, osvojila apsolutnu većinu. U slučaju rata protiv Iraka sentimenti lokalne muslimanske zajednice potpuno su suprotni stavovima koje zastupa vlada. Ukoliko bi bez podrške glasačkog tela vlada nastavila sa ovakvim trendom odnosa prema iračkoj krizi, jezičak na vagi koji drže glasači Muslimani mogao bi da se pomeri na drugu stranu.
       -Paradoks je da su naslednici militarističke i velikonacionalne politike s početka devedesetih, danas zabrinuti za mir i poredak. Interesantno je, takođe, da su predstavnici Narodne stranke kao deklarisani velikosrbi naprasno zabrinuti nad sudbinom dominantno pripadnika druge vere na Bliskom istoku, smatra Branislav Radulović. Što se interpelacije tiče, Radulović kaže da ona ne proizvodi nikakve posledice već se njome samo otvara rasprava o određenom pitanju.
       Ostaje, naravno, i pitanje zašto je Crna Gora uopšte imala potrebu da reaguje na događaje na koje ni na koji način ne može da utiče. Dok pozicija smatra da je neophodno da svaka država zauzme stav prema važnim svetskim pitanjima, opozicija tvrdi da je najmudrije bilo ćutati.
      
       SIMONIDA KORDIĆ