Feliks Pašić: Karlo Bulić - avantura kao život,
Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Beograd, 2003.

      Korice knjige imaju boju dubokog plavog mora, oblik je kvadrat, a onda malim slovima, belim i svetloplavim, skoro pri dnu, čitamo: Karlo Bulić - avantura kao život. Počinjem od forme kao što je naš nezaboravni kolega Karlo znao da krene u potragu za svojim likom preko nekog spoljašnjeg, intuitivnog crteža buduće uloge, pa bi onda stizao do njene suštine i pronalazio je u sebi.
       Karlo je posedovao pravi umetnički nerv. Osim za glumu, imao je dara za slikanje i za još mnogo šta, i voleo je more.
       Već na prvi pogled vidi se sa kolikim marom i ukusom je uređena knjiga, kako su poređane boje stranica sa preklopnicama koje nam čuvaju, pa otkrivaju raspored slika, kakav je papir. Sve me podseća na dragocen spomenar.
       Malo nas je ostalo koji smo bili Karlovi studenti, predavao je pozorišnu i filmsku masku, a još manje je onih koji su mu bili partneri na sceni. Iako sam više od dva desetleća živela profesionalno uz gospodina Bulića, u čuvenom Jugoslovenskom dramskom pozorištu, tolike stvari u knjizi iznenadile su me, pa i očarale. Mnoge stvari koje su nam se na prvi pogled činile neverovatne, potvrdile su se kao istinite. Nadasve je uspeo pokušaj rekonstrukcije Karlovog života, od rođenja u Trstu 1910, preko toliko uzbudljivih događaja (porodica, školovanje, ljubavi, nestajanje država, ratovi, gluma, slikarstvo, medicina...), do smrti 1986. Feliks Pašić me, u ovom svom naporu, podseća na arheologa koji razbijenoj vazi vraća prvobitni oblik.
       Posebno me je obradovao osvrt dr Huga Klajna na Karlovu ulogu Zande Rotea u “Albatrosu” Ranka Marinkovića. U tu predstavu, igrom slučaja, upala sam umesto Nevenke Mikulić i, igrajući pored Karla i Branka Pleše, imala totalan doživljaj letenja. Ničega se ne sećam, samo tog osećaja. A evo pred nama nadahnut i divan tekst Huga Klajna “povodom jedne vrhunske kreacije”, velika pohvala upravo toj ulozi iz 1959.
       Hteo to ili ne, TV serija “Naše malo misto” na prvi pogled skromnom Karlu donela je enormnu popularnost. Njegova televizijska supruga je umrla, gledaoci su tražili da se oživi, serija se bližila kraju, a gledaoci iz cele Jugoslavije zahtevali su nastavak. Producenti su bili neumoljivi. Adio zauvek. Danas bi je možda snimali u sto nastavaka. Jedan od najvećih naših pesnika, Miroslav Antić, u otvorenom pismu preklinje Bulića: “Poštovani gospodine Luiđi, bili ste prijatelj svih naših kuća, naterali ste nas da Vas volimo, da verujemo u taj svet, a sad se sve srušilo. Oštija, rođeni moj, ne dajte mom kolegi Miljenku Smoji da ovo bude kraj.” Prijatelj svih kuća - kakav kompliment za glumca!
       Pisma Bruna Bulića slikara, bratu Karlu, koja ispunjavaju jedan deo knjige, pravo su otkrovenje, sa podacima iz prošlosti, sadašnjosti i naznakama budućnosti. “Iz sebe izbaci svoju dušu da bi ugostio tuđu.” Tako mu piše brat Bruno. Karlo je stotinu puta ugostio naše duše.
       Knjiga je pripremljena na podsticaj Karlove kćerke Maše koja je svojim pričama o voljenom papi (ocu) i majci, voljenoj Karlovoj Dušici, doprinela još boljem upoznavanju Karla Bulića.
       Samo Feliks Pašić, koji je pomno sredio i dramaturški poređao sve podatke koji su mu bili dostupni, zna koliko je truda bilo potrebno da se knjiga pojavi pred nama na najlepši mogući način, kako bismo životnu priču Karla Bulića doživeli kao istinsku umetničku i životnu avanturu.
      
       BRANKA PETRIĆ