NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Povratak religioznog

NASLOV: “Vera i znanje”
AUTOR: Žak Derida
IZDAVAČ: “Svetovi”, Novi Sad, 2001.

      Ova knjiga, nevelika po obimu ali veoma značajna za uvid u savremeno stanje filozofije, u kojoj francuska filozofija još uvek ima dominirajući uticaj, sadrži dva Deridina teksta, koji ilustruju njegov rad poslednjih godina na Visokoj školi za socijalne nauke, u okviru seminara pod zajedničkim naslovom “Pitanja odgovornosti”. U okviru ovog seminara Derida obrađuje probleme vezane za pitanja tajne, svedočenja, obećanja, prijateljstva, stranstvovanja, gostoprimstva, supstitucije, krivokletstva, oproštaja, smrtne kazne. Prvi ogled, pod naslovom Vera i znanje, predstavlja uvodno izlaganje koje je Derida održao u februaru 1994. godine na skupu posvećenom religiji (organizovao Italijanski institut za filozofske studije na ostrvu Kapri, tekst publikovan 1996. godine, sa komentarom i postskriptumom). Drugi tekst, pod naslovom Vek i oproštaj, u stvari je intervju koji je Derida dao za časopis Svet rasprava, objavljen je decembra 1999. godine. Ova knjiga kao i mnoge prethodne Deridine knjige, nastala je kao neka vrsta proširene verzije prigodnih tekstova napisanih uglavnom za mnogobrojne simpozijume, koji su danas postali jedno od glavnih mesta, možda važnijih od akademskih ustanova, za rađanje savremene filozofije.
       Za čitaoce koji poznaju Deridin način rada ni ovo delo neće biti iznenađenje. Ono je još jedno od sjajnih ilustracija njegovog dekonstruktivnog čitanja filozofskih tekstova. Dekonstrukcija je, zahvaljujući upravo Deridi, postala jedna od najuticajnijih metoda i mogućnosti savremenog filozofiranja u vreme u kome se ne govori samo o krizi filozofije, što uostalom nije ništa novo, nego i o samom kraju filozofije u veku tele-tehno-nauke, kako je naziva sam Derida. Obavešteni znaju za Hegelov rani spis iz Jene pod ovim naslovom (Vera i znanje) ali Derida, sledeći svoj imago, pošto su njegovi autori Huserl i Hajdeger, u ovom ogledu uglavnom analizira Hajdegerov pojam “vere” iz dela “Sein und Zeit”, koji on vezuje za sam pojam bivstva, odnosno onoga “biti” ili “jeste”. Pored Hajdegera, Derida se poziva na Benvenista i Levinasa.
       “Povratak religioznog” u vreme tele-tehno-nauke Derida analizira nastojeći da dekonstruiše, kao što sam rekao, Hajdegerov pojam vere koji ovaj, analizirajući Helderlinovu poeziju, otkriva kao ontološku dvojnost bivstva i svetog, ili iskustva vere i iskustva svetog. Tako Derida, pod izvesnim uticajem Bergsonovog ogleda o religiji, ali i Kantovog dela O religiji i granicama čistog uma (ostaje nejasno zašto su prevodioci nemački pridev rein preveli sa prost, ili je to uradio sam Derida), ovde govori o dva izvora religije: iskustvu vere i iskustvu svetog, na kome prema Deridi naročito insistira Hajdeger, koji sam ostaje raspet između svog stava iz 1922 (“ja sam hrišćanski teolog”) i mišljenja iz pedesetih, posle Sein und Zeit (“u veri nema mesta za mišljenje”). Vraćajući se na Ničea, Derida će pokušati hipotezu o “iskustvu svedočenja” koje dolazi iz jezika i našeg odnosa prema Drugom, koje je izvorni “predeo vere”, odnosno zajednički izvor filozofske vere i mišljenja. Iskustvo onoga što će sam nazvati teiologijom.
      
       NENAD DAKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu