Deset odsto kadrova DS je dobilo ocene trojke, a Đinđić, Živković i Jovanović nisu uopšte ocenjivani

      Nepismena starica iz Pirota, odgovarajući na ko zna kakvo anketno pitanje, avangardno je odgovorila i osvanula u novinama: “Iako smo Srbi, sigurno ima i neko loš.” Pošteđen ovakvog novosaznajnog mira i očigledno zaražen virusom procene (koji je pobegao iz eksperimentalne laboratorije DS) Beograđanin Stevan Đukić je za rubriku “Glas naroda” u “Nacionalu” izjavio: “Vi se u DOS-u ocenjujte kako god hoćete - narod vas je već ocenio bez prava na popravni.” Inicijalna kapisla za sve masovnije ocene i procene je interno ocenjivanje funkcionera Demokratske stranke koje je obnarodovano prošlog vikenda na sednici glavnog odbora.
       Dušica Anđelković, predsednica Izvršnog odbora DS, za NIN je potvrdila da je ocenjen rad 1 682 funkcionera na lokalnom nivou, plus 69 najviših funkcionera stranke koji su u vladi ili ih je vlada postavila na mesta direktora ili kao članove upravnih odbora preduzeća. Ocene su školske: od 1 do 5 a “ocenjivači” su članovi glavnih i resornih odbora kao i članovi opštinskih odbora i odbornici uz podrazumevajuće poverenike DS. Tako je pravo da deli ocene kolegama dobilo 4 196 članova. Mnogi, međutim, to pravo nisu iskoristili jer im nije bilo jasno na osnovu čega bi trebalo da rangiraju kadrovike.
      
       Ljubav prema rukovodstvu
       Zanimljivo je da vodeći stranački trio nije podlegao proveri kvaliteta: Zoran Đinđić, Zoran Živković i Čedomir Jovanović. Kako nezvanično saznajemo, to je zbog toga što je postojala bojazan da lojalno članstvo ne pretera sa izlivima odanosti te da se najveća ocena ne pokaže kao pretesna za političare tog kalibra. Dušica Anđelković zvanično saopštava da oni nisu članovi upravnih odbora, što je u ovom slučaju za funkcionere - “žrtve ocenjivanja” bilo presudno ali da će svi koji su se za sad izvukli, svakako podleći proveri u drugom krugu koji se očekuje za tri meseca. Svi dosad ocenjeni su prethodno popunili upitnik podnoseći izveštaj o radu u prošloj godini, planovima za tekuću, uz ocenu stanja u svom sektoru. Ocene su, međutim, dobijali anonimno, bez komentara. Što se nije pokazalo kao dobro. Zbog toga će doći do reforme ocenjivanja koje će se ubuduće i obrazlagati.
       Kao što se i moglo očekivati, ljubav prema rukovodstvu je dirljiva. Od visokih funkcionera niko nije dobio lošiju ocenu od 3,5. Ono što bi se moglo podvesti pod iznenađenje, jeste da se najbolje kotiraju žene u stranci. Prvih pet mesta na rejting listi izgleda ovako: Gordana Matković (4,46), ministarka za socijalna pitanja i njena zamenica Ljiljana Lučić (4,36), Marijana Todorović (4,35) sekretar stranke i članica Upravnog odbora Turističke organizacije,Irena Dukanac (4,34) savetnik premijera za lokalnu samoupravu i Gordana Čomić (4,32) potpredsednica stranke i članica Upravnog odbora “Srbijašume”. Sledeći je Boris Tadić (4,31), potpredsednik stranke, Zoran Lutovac (4,26), savetnik Zorana Đinđića i član Upravnog odbora Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva... Zanimljivo je da se Dragan Domazet, ministar za nauku i tehnologiju, našao na 24. mestu sa prosečnom ocenom 3,88 , dok je Marija Rašeta-Vukosavljević osvojila 28. mesto dobivši ocenu 3,79.
       U stranci se šapuće da je gradonačelnik Novog Sada Borislav Novaković dobio čistu peticu. O razlozima se može nagađati ali je, po svemu sudeći, fascinirao svoje stranačke kolege time što je oborio osnove fizike: onomad je glasao u Republičkoj skupštini iako je istovremeno boravio u Grčkoj. Za slavu je ovako nešto, izgleda, dovoljno. Prosečna ocena njegovih stranačkih kolega iz Valjeva, Pirota, Čačka, Užica i Kragujevca je između tri i četiri. U stvari, samo oko 10 odsto funkcionera posle prve provere zaslužuje sumnju, odnosno proveru kvaliteta.
       Dušica Anđelković precizira da je 143 funkcionera stranke dobilo niže ocene od trojke. Sa njima će predstavnici resornih odbora obaviti još jedan razgovor uz prisustvo člana Izvršnog odbora a onda će konačnu odluku doneti predsedništvo na predlog Izvršnog odbora. Potpredsednik stranke Boris Tadić kaže da je ovakav korak bio neophodan u cilju postizanja više odgovornosti u stranci. “Oni koji biraju, imaju pravo da ocene da li su dobro izabrali svoje predstavnike a red je i da se izabrani preispitaju kad ocene stignu.” Dalje, ističe, ocenjivanje treba poboljšati tako što će postati opisno. Naš sagovornik, kao psiholog po profesiji, misli da treba poništiti nekoliko najviših i najnižih ocena jer su po njemu one plod nekritičke podrške funkcionerima dok su druge date u osvetničkom raspoloženju.
      
       Žal neocenjenih
       Zoran Živković, potpredsednik DS, kaže da žali što nije ocenjen. Na pitanje ne oseća li ipak olakšanje jer je tako možda bolje i za njega i za Čedomira Jovanovića pa i samog premijera Đinđića pošto su najeksponiraniji i često prinuđeni da vuku nepopularne poteze, odgovara istrajno: “Žao mi je što nisam ocenjen. Ne verujem da će eksponiraniji ljudi lošije proći. Bolje da svi budemo podložni ocenama, uključujući i Zorana Đinđića, kako bismo mogli da postanemo bolji. Mislim da političari treba da se boje građana i svih onih koji su ih postavili na funkcije. Insistiram da ocenjivanje preraste u redovnu obavezu članova DS.”
       Ideja o proceni sopstvenih kadrova nije loša, složiće se i najsumnjičaviji. Pa makar samo bila reč o dobrom marketinškom potezu. Rukavica za razmišljanje je bačena. Važno je pogotovo sada kada je na nivou društva postignut konsenzus da političari nisu ni dobri ni odgovorni, kao i da sve više mirišu na svoje prethodnike. Mnogi upozoravaju kako i dalje živimo u “kolektivnoj organizovanoj neodgovornosti”. Ovakvo stanje podgreva izborni zakon po kojem partije podnose svoje liste i same biraju poslanike. U najčešćim proporcionalnim sistemima, u demokratskim zemljama, radi se o vezanoj listi gde partija mora da istakne ljude koji će ući u parlament i posle više nema odstupanja. Kod nas birač bira mačku u džaku. Često partije isture prihvatljive ljude a onda biraju druge. Takvo varanje kod nas je institucionalizovano. Stoga je važno da građani i obični članovi stranaka odlučuju o političarima češće nego jedanput u četiri godine jer oni odlučuju o našem životu 24 časa dnevno tokom četiri godine.
       Nije loše dati priliku članstvu da kaže pokoju o gazdama. Iako je jasno da je članstvo sklono da izražava preteranu vernost, ima slučajeva da se ponekad čak i sluge bore protiv loših gospodara. Bore se za dobre gospodare.
      
       MARIJANA MILOSAVLJEVIĆ