Američka pretnja ratnom intervencijom u Iraku izaziva strepnju širom planete. Mogućnost novog rata sa krajnje neizvesnim posledicama probudila je pomalo zaboravljena osećanja straha od ratne katastrofe. Ni građani Srbije, kojima su sećanja intenzivno osvežavana tokom devedesetih, nisu pošteđeni straha, iako se, naizgled, nalaze na bezbednom odstojanju od glavnog toka događaja.Suština ovog straha od rata u Iraku je u mogućnosti da se on proširi na ceo svet. Mogućnosti da izbije novi svetski rat plaši se 58 odsto građana Srbije dok 36,5 odsto nema takvo osećanje. Inače, propast sveta je večna tema proroka u svim vremenima. Taj posao naročito uspeva u uslovima kriza - igrajući na strah lako se stiču pristalice, a svet ionako propada

      Američka pretnja ratnom intervencijom u Iraku izaziva strepnju širom planete. Mogućnost novog rata sa krajnje neizvesnim posledicama probudila je pomalo zaboravljena osećanja straha od ratne katastrofe. Ni građani Srbije, kojima su sećanja intenzivno osvežavana tokom devedesetih, nisu pošteđeni straha, iako se, naizgled, nalaze na bezbednom odstojanju od glavnog toka događaja. Na pitanje u NIN-ovoj redovnoj telefonskoj anketi “Da li se plašite mogućnosti da dođe do rata u Iraku”, čak 73,5 odsto anketiranih potvrđuje da strahuje, dok jedna četvrtina (24,5 odsto) nema taj osećaj. Trgovac iz Suseka kod Beočina strahuje jer se “priča da će u gasovode da puste bombe, onda odosmo svi...” Antiamerikanizam postoji u strahu poljoprivrednika iz Donje Rače koji tvrdi: “Americi niko ne može da se suprotstavi, gori su od Hitlera.” S druge strane, trgovkinja iz Bele Palanke je bezbrižna: “To je konačno jedan rat koji me se uopšte ne tiče.”
       Da ne bi bilo sumnje od koga se strahuje, potvrđuje odgovor na pitanje “Da li se problem terorizma može rešiti ratnim intervencijama Amerike i njenih saveznika”, gde čak 85,5 odsto građana Srbije kaže da se tako ne može rešiti ovaj problem, dok svega 6,5 odsto anketiranih misli isto kao i američki predsednik.
      
       Novi svetski rat
       Suština ovog straha od rata u Iraku je u mogućnosti da se on proširi na ceo svet. Mogućnosti da izbije novi svetski rat plaši se 58 odsto građana Srbije dok 36,5 odsto nema takvo osećanje. Inače, propast sveta je večna tema proroka u svim vremenima. Taj posao naročito uspeva u uslovima kriza - igrajući na strah lako se stiču pristalice, a svet ionako propada.
       Protestima zbog pretnje ratom Iraku u Beogradu se veoma malo ljudi pridružilo, iako je iz prethodnih odgovora jasno da većina građana ima intenzivan strah od rata. Opravdanje za izostanak se lako nalazi - najčešće se navodi da građani gledaju svoja posla (24,5 odsto), da su im se smučili protesti (13,5 odsto), zatim, da ne žele da protestuju protiv Amerike (8,5 odsto). Izvestan broj anketiranih primećuje da građani nisu masovnije protestovali jer ni svet nije svojevremeno stao na našu stranu (9 odsto), a dodatnih 7,5 odsto misli da je to stoga što taj rat nema veze sa nama. I na kraju, tek 7,5 odsto nalazi razloge u lošoj organizovanosti tih protesta kod nas. Rukovodilac mlinskog postrojenja iz Brankovine kod Valjeva kaže: “Niko nas nije obavestio”, podsećajući na ovdašnji običaj da bez organizovanog prevoza nema dobrih protesta. Sudski pripravnik iz Niša i ne pomišlja da protestuje: “Nama odgovara da oni ratuju, baš nas briga za njih, oni su naši neprijatelji.” Slično razmišlja i domaćica iz Donjeg Neradovca kod Vranja: “Imamo velikih problema sa Kosovom, pa nećemo da obraćamo pažnju na te afričke zemlje...” potvrđujući još jednom da nema ništa od liderstva Srbije u antiglobalističkom pokretu, ma šta Slobodan Milošević zamišljao obraćajući se sa haške govornice.
       Potvrdu strahovanja da “deset krvavih godina” nije prošlo daje i pitanje: “Da li se plašite mogućnosti izbijanja novih ratova na prostoru naše države”, gde gotovo dve trećine građana Srbije (60,5 odsto) strahuje od izbijanja novih sukoba. Strah od ponovnog rata ne oseća 38,5 odsto građana. Biće rata “zbog Kosova, Albanaca, Muslimana” strahuje domaćica iz Žirovnice kod Batočine. Slično osećanje deli i magacioner iz Barajeva kod Beograda: “Zato što mirovna misija podržava Muslimane.” S druge strane, ni odgovori onih koji za sada ne strahuju od izbijanja novih ratova nisu uopšte optimistički: “Sve je podeljeno, nema više za šta da se ratuje”, kako kaže poljoprivrednica iz Karana kod Užica. Železničar iz Vršca nije nimalo pacifistički nastrojen i sa puno cinizma tvrdi: “Dokle god budemo puštali da se otcepljuju, neće biti rata.”
       U ratu je sve strašno, pa je teško izdvojiti ono najgore. Anketirani vezuju svoj strah od rata najčešće sa gubitkom bližnjih i stradanjem 37,5 odsto, zatim se najviše plaše bombardovanja (12,5 odsto), a smrti uopšte 11,5 odsto. Strah od izbeglištva je na dosta niskom nivou (3 odsto), kao i od mobilizacije (1,5 odsto) i invaliditeta (1 odsto). Onih koji se ničega ne plaše je svega 5,5 odsto. Trgovac u penziji iz Krvavaca kod Užica duboko filozofski tumači odsustvo svog straha: “Nemam smelosti da kažem da se bojim nečeg u ratu.”
      
       Bauk inflacije
       Pored ratne groznice postoji i velika grupa strahova vezana za ekonomske uzroke. Ekonomija nije prosti rad i sticanje, postoje i briga, muka, neizvesnost, rizik. Opšti strah od siromaštva i bede kod građana Srbije je veoma izražen - 74 odsto anketiranih priznaje da se plaši zapadanja u takvu životnu situaciju. Početak trećeg milenijuma nije doneo bitne promene ljudskom rodu i dalje su oči uprte u nebo. Inflacija je večni bauk koji se nadvija nad stanovnicima ovih prostora - čak 72,5 odsto ispitanika se i dalje plaši ovakvog drastičnog načina ubiranja poreza države od sopstvenih građana. Strah od propasti banaka je na dosta nižem nivou - 43 odsto. Nešto konkretnije opasnosti, kao što je gubitak posla, plaši se 57 odsto anketiranih, a sveprisutne aveti privatizacije 45 odsto.
       U razorenim društvenim sistemima, poput našeg, kriminal pogađa samu suštinu zajednice i ugrožava njen opstanak. Više od dve trećine (67,5 odsto) građana Srbije oseća se ugroženim zbog kriminala u Srbiji, dok jedna trećina nema emotivnu reakciju na ovu opasnost. Izloženost uličnom kriminalu svakako je najuočljivija, ali posledice po društvo su najveće na višim nivoima, a o tome samo ponekad pročitamo u novinama i obično ne verujemo. Zanimljivo je da u povezanost državnog vrha i kriminala u Srbiji veruje još više ljudi nego što se oseća ugroženim od kriminala (71 odsto). Samo 15 odsto anketiranih ne uviđa ovu dijalektičku napetost. Priroda kriminala je takva da on ne nestaje ukoliko se stavi na stranu vlasti, već tako vlast postaje kriminalna.
      
       Ekološki strahovi
       Neočekivano veliku strepnju građani Srbije su u ovoj anketi pokazali prema sudbini planete i mogućnosti da ona bude uništena sve većim zagađenjima. Ovu vrstu zabrinutosti ispoljava 92 odsto anketiranih, dok je svega 6 odsto ekološki bezbrižnih. Naravno, imajući u vidu stanje ekološke svesti u Srbiji, možemo konstatovati da je pitanje koliko se građani stvarno plaše ekološke katastrofe a koliko ovaj strah prepoznaju kao društveno poželjan odgovor. “Kada ste konstantno izloženi porukama tipa - normalno je biti zabrinut za to, onda su retki oni koji će reći - iako sam normalan, uopšte ne brinem zbog toga. Dakle, reč je o ogromnoj ljudskoj sposobnosti za samoobmanjivanje u cilju očuvanja pozitivne slike o sebi”, komentariše za NIN Jelena Šakotić, psiholog.
      
       Nesebični strah
       Surova dilema: da li se više plašite sopstvene smrti ili smrti bliske osobe, otkriva da je verovatno najjači individualni strah - strah od smrti ipak daleko iza straha od bola koji nastaje gubitkom bliske osobe. Ipak, da se više plaši smrti bliske osobe izjavljuje 75,5 odsto anketiranih, a sopstvene smrti tek 5 odsto. Da se podjednako plaši i za sebe i za bližnje, izjasnilo se 5,5 odsto, i da se ne plaši smrti uopšte daljih 5 odsto anketiranih. Bez odgovora na ovo teško pitanje je ostalo 9 odsto anketiranih. Građani Srbije ne vole stimulaciju putem straha. Ta odbojnost ide dotle da ljubitelja horor filmova ima svega 28,5 odsto, dok ubedljiva većina (69,5 odsto) ne želi da se plaši ni u bioskopu.
      
       ZORAN M. MARKOVIĆ
      

NIN-ova telefonska anketa Istraživački centar NIN-a je u subotu 1. marta 2003. godine anketirao 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije. Uzorak je reprezentativan i višestruko stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih potiču ispitanici (selo, grad, velegrad) i po regionima, tako da proporcionalno obuhvata stanovništvo Srbije po navedenim demografskim kriterijumima.Odbijenih kontakata u ovoj anketi je bilo 129, što je vrlo nizak nivo straha od ankete.Anketarsku ekipu su činili: Ana Vujnović, Biljana Lazarević, Ivana Lazarević, Jelena Filipović, Jovana Radisavljević, Mila Ivković, Ljiljana Veljković, Silvia Radić, Slađana Dragićević, Snežana Ranđelović, Stevan Smoljanić, Tatjana Mentus, Tanja Nikolić i Vesna Vukotić. Koordinator anketara je bila Nataša Janković.               Autor istraživanja: Zoran M. Marković        Ilustracije: Goran Ratković