Nekoliko puta sam im napomenuo da ako me pozovu, to može samo da ide u prilog Miloševiću, jer on može da kaže da ne da nije imao nada mnom kontrolu, nego da me je sputavao

      Razgovor sa Kapetanom Draganom počeo je pričom o novcu za avionske karte, koji mu nije isplaćen i zbog čega će, kako tvrdi, podići tužbu protiv istražitelja.
       - To meni nije isplaćeno jer nisam hteo da lažem u njihovu korist. Platili su sve dnevnice i hotel, ali nisu avionsku kartu. Bio sam u Africi kada su me zvali i tražili da prekinem posao i da dođem da svedočim. Rekao sam da moram da svratim u Beograd i oni su rekli da nema problema i da će platiti kartu do Beograda i od Beograda do Amsterdama i nazad, ali su zamolili da je sam kupim, a oni će mi nadoknaditi kada dođem. Rekao sam “dobro, moja vlada traži od mene da ja sarađujem sa Hagom i ja ću otići.” Čim sam stigao u Hag istražitelj je rekao da ima nekih administrativnih problema i da će biti za nekoliko dana. Posle nekoliko dana, opet su rekli da ima problema i pitali su da li mogu umesto novca da mi kupe kartu, jer sam morao opet da idem u Afriku. Tokom čitavog suđenja govorili su mi “još dva dana, još dva dana... “Kada je trebalo da krenem kući, Najs mi je rekao da ne žele nikakvu dalju saradnju sa mnom. Ponovo sam pokušao da pitam za kartu, on mi je samo ponovio “Vi ne razumete, mi ne želimo nikakvu dalju saradnju sa vama.” Shvatio sam da oni ne žele da mi vrate moje pare.
       Tri dana kasnije su mi poslali pismo, u kome traže da im kažem kada i gde putujem, pa će mi kupiti kartu. Pošto ja sada sumnjam u njih, nemam nameru da dostavljam tačno svoje kretanje. Sada ne tražim drugu kartu, već da mi vrate pare.
      
       Dok je trajao taj spor oko troškova, najavljena je istraga povodom vašeg svedočenja?
       - Nije pokrenuta istraga, čak to nije ni rečeno, to su samo naše novine tako prenele. Gledao sam prenos i rečeno je da će povodom mojih optužbi pokrenuti istragu, što smatram da je glupost, jer oni će da istražuju sami sebe. Ovde lepo piše da se oni odriču mogućnosti da bilo šta što sam ja rekao iskoriste protiv mene, ni tehnički nemaju šanse da to iskoriste protiv mene.
      
       To se odnosilo na izjavu pre svedočenja, a sada se radi o promeni iskaza, što se može smatrati nepoštovanjem Suda.
       - Ni u jednom trenutku nisam pokazao nepoštovanje prema Sudu. Naprotiv, mislim da nijedan svedok do sada nije nahvalio sud i gospodina Meja kao ja. Čak sam rekao da sam mnogo manje skeptičan kada sam odlazio iz tog suda, nego kada sam dolazio. Tokom tri dana nisam primetio nijednim gestom da je Sud bio naklonjen Tužilaštvu. A Tužilaštvo smatram kriminalcima. Zašto da poštujem kriminalce. Najviše bih voleo da uđem u sudski spor o tome da li su oni kriminalci ili nisu, a ja imam njihovo pismo da oni meni duguju pare.
      
       Problem je u tome što se ono što ste rekli na Sudu razlikuje od onoga što ste izjavili istražiteljima.
       - Naravno, ta moja izjava se razlikuje isključivo u njihovoj interpretaciji. Recimo, pod zakletvom sam rekao da je meni Frenki rekao da odem u Beograd i da se javim Stanišiću. A u onome sam rekao da je mene pozvao Stanišić. I u jednoj i u drugoj varijanti mene je pozvao Stanišić samo sam ovde razjasnio kako me je pozvao. U prvoj varijanti sam rekao da je svaki dobrovoljac bio pod okriljem službe, vojske ili policije, samo sam pod zakletvom razjasnio da je to služba, policija i vojska Krajine. Čak je i sudija Mej razumeo da ja isključivo govorim o Kninu. U to vreme ja sam bio u velikoj svađi sa službom, oni su mi pretili i kako bih ja mogao da imam informacije.
      
       Izjavili ste da ste razrešeni po naređenju Miloševića, na suđenju ste prihvatili Miloševićevu sugestiju da vas je razrešio Stanišić da bi vas zaštitio.
       - Samo Stanišić ima pravi odgovor, mnogima sam bio simpatičan, nije isključeno da je i Stanišić voleo Kapetana Dragana i da je hteo da ga zaštiti od nekih previranja tamo, koje Kapetan Dragan nije razumeo. Mislio sam da me je Milošević smenio, možda je moja sujeta bila pogođena... Moram Jovicu da pitam.
      
       Nije vam pre palo na pamet da ga pitate?
       - Nije, nisam tako razmišljao.
      
       Jeste li u kontaktu?
       - Pre svrgavanja Miloševića na moju inicijativu smo imali neke susrete. Tema je bila svgravanje Miloševića, nisam hteo da trošim vreme na druge priče. Posle toga sam procenio da mi on ne može biti od koristi za svrgavanje. Jednom me je pozvao na neku žurku i ja sam otišao na žurku.
      
       Izjava da je Vlada Srbije finansirala ratni poduhvat je prilično eksplicitna. Kako je moguće da bude pogrešno interpretirana?
       - U nekom slobodnom razmišljanju, u razgovoru, možda je moglo da zvuči i tako, ali ja imam traku, snimao sam sve zbog sebe, da znam šta sam rekao. U nekom kontekstu o tome da li je pomagano iz Srbije, ja kažem ‘najverovatnije je pomagano, ali ja nemam nikavih dokaza’. Verovatno da pitate bilo koga, tako bi rekao. Na kraju krajeva mislim da je Milošević i rekao da su pomagali, pomagali koliko smo mogli i šta je loše u tome da se pomaže? Oni su hteli da im ja budem izvor informacija, kao da ja znam sve što se radilo. To je jedna zloupotreba poverenja, kada smo razgovarali predstavili su sve kao jedan neobavezan, slobodan razgovor.
      
       Koji ste vi potpisali.
       - Ti razgovori su obavljeni u mom stanu. Bili smo samo istražitelj i ja i svašta smo pričali i bitne i nebitne stvari, od mojih putovanja, do toga kako Frenki sprema kinesku hranu. Ne sećam se koliko je trajalo, jedan dan otprilike... Onda je on iz toga svojom rukom, van mojih prostorija, napravio neki zapisnik našeg razgovora sa mnogo netačnosti, sa mnogo nedorečenih stvari. To je, u stvari, bila njegova impresija. Došao je čak sa ovakvim pristupom ‘ajde malo pogledaj to, pa šarni potpis dole da mogu svojim gazdama da objasnim da sam nešto radio’. Rekao sam da tu ima mnogo nepravilnosti, ali je on rekao ‘nemoj da se brineš zbog toga, to je samo informativni razgovor, ako se budemo odlučili da ti dođeš da svedočiš onda ćemo lepo da sednemo i da sve u detalje proradimo’. Ja ne mogu da se setim detalja, datuma, ipak je to bilo pre dvanaest godina, a oko mene se toliko stvari dešavalo. Ja sam se, recimo, četiri puta upoznavao sa Zoricom Brunclik, jer mi nije ništa značila, kao ni Karadžić. Kad sam ga upoznao, on tada nije bio niko i ništa, da ne pričamo o Frenkiju koji je bio neki mali operativac, ja sam takvih upoznao znate koliko. Međutim, mogu prilično precizno da se setim ako pogledam svoju arhivu, dnevnike, štampu, ako osvežim memoriju. U želji da pomognem da se otkriju ratni zločinci ja sam razgovarao sa njima, ali tada nisam znao da ću svedočiti.
      
       Kada ste prvi put kontaktirali sa istražiteljima?
       - Posle hapšenja Miloševića. Bio sam ubeđen da oni jure ratne zločince, a smatram da je obaveza svakog normalnog čoveka da uradi sve da bi se ratni zločinac priveo pravdi. Rečeno je da je to jedan običan informativni razgovor, da oni uopšte i ne znaju da li sam ja njima potreban. Nekoliko puta sam im napomenuo da ako me pozovu, to može samo da ide u prilog Miloševiću, jer on može da kaže da ne da nije imao nada mnom kontrolu, nego da me je sputavao. On je meni ovde u kasarni 4. jul razbio jednu koncepciju koju sam imao sa generalom Perišićem o dobrovoljcima. On me je nekoliko puta sputavao. Upozorio sam ih na to nekoliko puta, oni su mi rekli “znate, nama je mnogo bitnija hronologija, ima onih koji su dali izjave, ali što se vas tiče važna nam je hronologija događaja, da bi to bila jedna jasna slika”. Ja sam sa tim ubeđenjem obavio sa njima razgovor. Onda su me pozvali na detaljan razgovor u leto 2002. godine. Rekli su da biram tačku na svetu gde ćemo da razgovaramo i ja sam odabrao Malme. Tamo smo ponovili razgovor, samo skraćen. To je druga izjava, koju sam dao pred sudom. Tada je bilo jasno da ću svedočiti ali se nije znalo kada.
      
       I nisu vam tada pokazali izjavu?
       - Mislim da su je jednom pokazali, ali ja sam rekao “dogovorili smo se da o ovome nećemo da razgovaramo”. U februaru sam dao izjavu pred troje ljudi, koja je snimljena i urađena korektno, onako kako treba i upozoren sam da će to biti iskorišćeno, a ona prva je jedna prevara, niska i nemoralna.       ( Nastaviće se)
      
       IVANA JANKOVIĆ