NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Reč nedelje<br>Jovan Ćirilov
Bulevar

      
       U poslednje vreme po pozorišnoj čaršiji priča se da su neka beogradska pozorišta krenula putem bulevara. Čitaoci ove rubrike su me zamolili da im objasnim šta kritičari hoće time da kažu. “Očigledno su nečim nezadovoljni. Objasnite čime”, glasi pitanje.
       Bulevarsko pozorište se rodilo u Francuskoj na početku 19. veka. Posle Napoleonove restauracije na Bulevaru Sen Marten život je postao veseo. Otvorena su pozorišta u kojima se smejalo na farsama, plakalo na melodramama i pevalo u opereti. Umesto hladne i patetične Francuske komedije nova buržoazija, ona bogatija u parteru i siromašna po galerijama (zvali su ih raj), pohrlila je u pozorište da se zabavlja, čak i kad plače.
       Bulevar Sen Marten dobio je od milja nadimak “Bulevar zločina”, jer je jedan od najpopularnijih žanrova bio “krimić”. (Reč bulevar je nastala u Francuza 1327. godine pozajmicom od holandskih građevinskih radnika. Staroholandska reč bulnjerk delo od hrastovine, označavala je drvenu ogradu na srednjovekovnim gradovima. Posle srednjeg veka ona je rušena, a na tom mestu su obično nastajali široki bulevari).
       Povesnica pozorišnog bulevara započeta 1815. godine nije se okončala do dana današnjeg. Ništa ne uspeva kao uspeh. Stil bulevarskog teatra menjao se iz decenije u deceniju, ali ono što je konstanta to je da bulevar zadovoljava ukus većine, jer mora da puni kasu.
       Iako je pozorišni bulevar tipični proizvod buržoaskog društva, ne znači da komedije i melodrame, koje su se sa njim rodile, nisu katkada bivale kritične prema manama tog društva, najčešće sa osmehom, dobrostivo, ne poričući sam građanski poredak. Baš kao kod Nušića. Omiljeni bulevarski pisci, kao što su Labiš, Fejdo (Francuzi ga izgovaraju Fedo), Sardu, Saša Gitri i Anuj, postali su klasika, pa se danas daju i u Francuskoj komediji.
       Bulevarsko pozorište u Parizu ima svoje pandane - u Njujorku Brodvej, a u Londonu Vest End. Komercijalni bulevar je proizvod liberalnog kapitalizma, te borbe za opstanak po surovom diktatu rentabilnosti. A intelektualni sloj civilnog društva, oslonjen na tradicije evropskog humanizma, gaji pozorište drugih, nebulevarskih tendencija, kakvo znamo u nemačkom i skandinavskom teatru, što je doskora bio i ideal i stvarnost našeg pozorišta. To što jedan deo naše kritičke javnosti upozorava da nam je zapretila površnost bulevarskog pozorišta, to je od straha za sudbinu teatra, kojeg vide kao nešto više i uzvišenije od puke zabave.
       Neki i u delima takozvanog visokog bulevara, kao što je na primer komad “Art”, vide opasnu mimikriju bulevara prilagođenog nešto boljem ukusu nego što je vladao nekada na galerijama u doba francuske restauracije. Oni misle da je naša tranzicija ka građanskom društvu zapravo restauracija gorih strana kapitalizma sa gorom stranom pozorišta - bulevarom.
      
       JOVAN ĆIRILOV


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu