Zašto se u reformi maternjeg jezika “žrtvuje” književnost

      Umalo da deca od septembra počnu da beže sa časova jezika i komunikacije. Tako je trebalo da se zove reformisani srpski koji bar zasad u Srbiji označava nastavu maternjeg jezika i književnosti. Ipak, pojedini članovi iz tzv. Oblasne komisije za jezik i komunikaciju (koju je Ministarstvo prosvete i sporta osnovalo da “prepravi” prvi predmet u školskom dnevniku) usprotivili su se nazivu bez odrednica srpski i književnost.
       Novi predmet će se, po svemu sudeći, zvati Srpski jezik, književnost i komunikacija. Ne znamo hoće li i dalje imati počasno mesto u koloni odmah posle prozivnika, ali se profesori srpskog plaše da će književnost biti potisnuta na uštrb novouvedene komunikacije.
       Katedre za srpski jezik i srpsku književnost (Beograd, Novi Sad, Niš, Kosovska Mitrovica, Kragujevac) ovih dana su obavestile javnost da nisu konsultovane kada je Oblasna komisija formirana niti su pozvane da učestvuju u razgovorima o reformi. Po njihovoj oceni na prvom sastanku katedri, 28. februara, nastava srpskog jezika i književnosti u ovim je predlozima planova “svedena na nedopustivo mali obim” dok je težište prebačeno na tzv. komunikaciju. Profesori Univerziteta su kao pretnju doživeli rečenicu Vigora Majića, doskorašnjeg pomoćnika ministra za prosvetu i sport, sa nekog od skupova: “Književnost moramo da žrtvujemo.”(?)
       “A sve se to čini uz apriorno odbacivanje celokupnog dosadašnjeg pristupa nastavi jezika i književnosti u osnovnim i srednjim školama. Time se ciljevi ukupne reforme nastave srpskog jezika i književnosti dovode u sukob sa opštesaznajnim, kulturnim i nacionalnim vrednostima i zanemaruje se vaspitni značaj književnosti”, kaže se u Saopštenju za javnost svih pet katedri za Srpski jezik i književnost. Takođe, “Ministarstvo svesno ignoriše upravo najstručnije institucije za proučavanje srpskog jezika i književnosti u ovoj zemlji a posebno profesore metodike nastave srpskog jezika i književnosti.”
       Profesor dr Dušan Ivanić sa Katedre za srpsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu, koji je kao pojedinac pozvan da učestvuje u radu Oblasne komisije, za NIN kaže da katedre za srpski nisu izuzete iz reforme, da im je davno upućen poziv, ali “indolentne, kako to biva, nisu reagovale”: “Koliko sam obaviješten, početkom septembra 2002. bilo je veliko savjetovanje o reformi. Razgovarali smo na Katedri, predložili grupu profesora i saradnika Katedre koji bi učestvovali u reformi, ali niko nije pokazao interesovanje. Dobro je da su se katedre probudile. Opet, one neće učestvovati kao institucije u reformi, učestvovaće pojedinci”, kaže profesor Ivanić.
       “Ovde se Ministarstvo prosvete pojavljuje kao jedini ovlašćeni tumač svega i svačega”, kaže za NIN dr Milo Lompar, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu. “Niko nije protiv reforme, ali trebalo je konsultovati institucije. Znači, ne po sopstvenom nahođenju pozivati pojedince sa Univerziteta, i to sa nenastavnih katedri, nego je trebalo da se obrate kompetentnim katedrama koje će i ubuduće stvarati profesore i za takve, nove programe.”
       Profesor Lompar veruje da je reč o “ideološkom zahvatu”: “Cilj je da se književnost svede na puku umetnost, na likovno i muzičko, a ona nije samo umetnost. To znači zanemarivanje njenog kulturnog, istorijskog, antropološkog aspekta. Jer, za razliku od drugih naroda, književnost je u Srba presudni konstituent nacionalnog identiteta, beleg postojanja u dugom trajanju turskih vekova. Zato je prevođenje književnosti na medijski, funkcionalni aspekt za nas pogubno i isto što i brisanje identiteta.”
       Profesor Ivanić, pak, smatra da “književnost više nije ono što je bila u 19. veku, uklještena je između medija i jezika i tako je treba i posmatrati”: “Ne mislim da je riječ o potiskivanju književnosti. Naziv predmeta će ostati isti, broj časova će ostati isti, ako se i ne poveća. Prerano se izašlo sa međusobnim optužbama. Ne možemo ignorisati da postoje Internet, televizija, radio, ovoliki broj listova i časopisa, a književnost nikad nije bila izolovana.”
      
       ZORA LATINOVIĆ