“Koliko je slučajno Kamendin prvi pogodan za izgradnju, toliko je slučajan i požar na mestu predviđenom za nju”

      Evropski problem Roma postao je ove nedelje zemunski. “Izaći ćemo na autoput, jer se odatle izgleda najbolje vidimo i čujemo”, rekli su nedavno u kriznom štabu Mesne zajednice u Zemun polju i izgleda da se nisu šalili. Besni su što se ne čuje njihov zahtev da prvi stanovi za dosad nezbrinute Rome i druge stanovnike nehigijenskih naselja, u okviru takozvanog projekta izgradnje objekata socijalnog stanovanja, ne budu baš u Kamendinu. Još su ljuti i što niko ne vidi njihove komunalne i druge probleme koje stvara prekobrojno stanovništvo, a premale javne ustanove, rešili su da na sat-dva, u nedelju, zaustave saobraćaj na autoputu Beograd - Novi Sad, ne bi li se videli i čuli.
       Delegacija Skupštine grada i savezni ministar za nacionalne manjine i etničke zajednice samo su se jednom sastali s njima, kažu, i odlučno, bez dalje rasprave, izneli svoje planove o izgradnji, u prvi mah za 127 porodica, a nešto kasnije 5000 stanova za Rome iz drugih delova grada (i naravno loših uslova života) i povratnike iz inostranstva. Posle toga gradonačelnica Hrustanović rekla je: “Tačka” i geometri su se bacili na posao.
       No, ne daju se lako ni ovi u Zemun polju. Osim osnivanja kriznog štaba i nekoliko protesta, koji su osim kod snaga čuvanja reda uglavnom prolazili kao da ih nije ni bilo, te bojkotovanja nastave u Osnovnoj školi “Ilija Birčanin”, nekoliko hiljada “besnih” uključujući i same Rome iz komšiluka, sjatilo se posle poslednjeg okupljanja na ozloglašeni plac u Kamendinu i začas je nestao geometarski trud. Kočići su povađeni i razbacani. Da zlo bude veće, isti plac se u gužvi “slučajno” zapalio!? “I, koliko je slučajno Kamendin prvi pogodan za izgradnju, toliko je slučajan i požar na mestu predviđenom za nju”, smeje se Dragan Radusinović iz kriznog štaba.
       Ipak, zahtevi Zemunaca nisu jedini koji se ne čuju, jer ni oni sami ne mare mnogo za rasizam, nehumanost i nedostatak solidarnosti koji im se pripisuju. Pa “razgovor nemih”, kako u kriznom štabu nazivaju njihovu sednicu sa gradskom vladom, postaje igra gluvih telefona kada su optužbe na njihov račun u pitanju. “Nismo mi nehumani niti rasisti nego oni koji prave ovakvu vrstu getoizacije i predviđaju takve uslove života kao što su zajednička kupatila za ljude koji nisu ni navikli da imaju kupatila. Mi Rome iz našeg nehigijenskog naselja smatramo ravnopravnim građanima. Da li smo svi mi građani prvog reda kada se ni za šta ne pitamo”, kaže Veljko Sljubura iz štaba.
       Zemunci nalaze da je priča o rasizmu besmislena, jer su se “gradske vlasti odlučile za napade, a zemunske za ćutanje, kao dva najbolja načina odbrane za sopstvene postupke”. A u Skupštini opštine Zemun ne vide ni zašto bi pričali.”Bili smo tamo kada je bila i gospođa Hrustanović. Odluku je donela Skupština grada i ona dalje treba da se pobrine za to. Oni koji protestuju su pre svega građani koji ne poštuju ni kućni red Mesne zajednice, a kamoli nešto drugo. Prozvali su se kriznim štabom i stalno prave neke probleme. Oni, jednostavno, ne mogu da shvate da ljudi koji nemaju ni krov nad glavom, treba negde da žive, da je Kamendin prvi ispunio uslove za to”, kaže Ljubomir Kenig, predsednik Izvršnog odbora zemunske opštine.
       Istini za volju, Romi i izbeglice s Kosova iz nehigijenskog naselja u Zemun polju imaju krov nad glavom, ali tek u stanju da ih zaštiti od mirisa koji se širi sa deponija smeća kojim su okruženi i da se ne sruši dok voz protutnji. Radi podsećanja, većina njih ima vodu, ali iz obližnjih bunara, i struju, uglavnom “na kvarno”.
       Ipak, projekat “socijalnog stanovanja”, obećano je, neće se završiti na Kamendinu i posle zbrinjavanja prioriteta, što znači onih iz najgorih životnih uslova (po kom god kriterijumu da su izabrani) i azilanata (čiji se povratak, čini se, više ne može odlagati), doći će red i na ostale. Ima li onda razloga za nestrpljenje Zemunaca da se njihovi sugrađani nađu među ostalima?
       U kriznom štabu, uprkos svemu, ne veruju mnogo obećanjima gospođe Hrustanović da će stručnjaci raditi na socijalizaciji, prilagođavanju humanijim uslovima života i zapošljavanju budućih doseljenika, “jer im do sad nijedno dato obećanje, čak ni planovi od pre dve decenije, nikada nisu ispunjeni”.
       Pitanje socijalnog naselja u Zemun polju sve manje ima veze sa samim Romima ili sa izgradnjom, a sve više sa čulom sluha i upornošću i jedne i druge strane. Rešenost vlasti da i time prouzrokovano nepristajanje građana na “pretrpanost škole, duže čekanje kod lekara i veće gužve u prevozu”, nikako ne idu u prilog rešenju situacije, a reči Radusinovića to možda najbolje pokazuju: “Naša deca nisu išla u školu u ponedeljak. To je još jedan način da im stavimo na znanje da se ne šalimo i da ćemo nastaviti da se borimo. Dvadeset sedmog marta je poslednje zasedanje u Skupštini grada u vezi sa ovim projektom gde će saslušati sve kritike i pohvale, iako ovih drugih nije ni bilo. Tada ćemo se okupiti ispred Skupštine, nadam se opet u velikom broju.”
      
       DRAGANA PERIĆ