NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Razbijena vrata

Mirovne snage su 7. marta udarile na mesta gde je zapadni svet najosetljiviji. Na račune

      Sedmog martovskog dana, oko deset časova, vojnici SFOR-a su blokirali zgradu Skupštine Srpskog Sarajeva i munjevito pokupili deo dokumenata i neke kompjutere. Četiri časa kasnije istovremeno su u Banjaluci blokirali zgrade parlamenta Republike Srpske i Generalštaba VRS a u Bijeljini Odsek Ministarstva odbrane. Banjaluku su u to vreme nadletali helikopteri. Sve je izgledalo kao blokada i na zemlji i u vazduhu. U zgradi parlamenta, Generalštaba i odseku ministarstva samo su pretresene prostorije vojne obaveštajne službe. Vrata su razbijena, radni stolovi obijeni... Novinari su se pitali otkud kancelarije vojne obaveštajne službe u zgradi parlamenta, ali su vojnici Sfora bili obavešteni.
       Predsednik parlamenta RS Dragan Kalinić je s pola časa zakašnjenja saznao da je zgrada u kojoj radi blokirana i da vojnici multinacionalnih snaga razbijaju vrata i odnose dokumentaciju i kompjutere. Predsednik vlade Dragan Mikerević je priznao da je prvu informaciju o događajima dobio od novinara. Političke partije čak se nisu ni oglašavale.
       Ostaće zabeleženo da su najmunjevitije reagovali novinari. Dok je SFOR držao u blokadi institucije, novinari su držali njih u blokadi i beležili svaki detalj: videli su kako su dokumentacija i kompjuteri stavljani i u džipove splitske registracije. Portparoli multinacionalnih snaga bili su izuzetno ljubazni, ali osim rečenice da “proveravaju ima li antidejtonskih aktivnosti”, ništa više nisu rekli.
       Među onima koji su skloni finijim analizama ta preterana ljubaznost prema novinarima tumači su željom kreatora akcije da sve dobije snažnu medijsku pažnju kako bi se pokazala snaga, uverili neverni, disciplinovali neposlušni. Nije to, međutim, jedina teorija koja se u RS javila nakon spektakularnih akcija.
       Nije to ni sve ono što se događalo toga dana.
       Nekoliko časova pre upada vojnika u institucije, civilni upravljač Bosne i Hercegovine Britanac Pedi Ešdaun promenio je neke važeće propise o bankarstvu u BiH i dok je on te akte potpisivao, njegov zamenik Amerikanac Donald Hejs je držao sastanak sa direktorima banaka u Republici Srpskoj na kome je naredio blokiranje svih računa predsednika Skupštine grada Srpsko Sarajevo Milovana Bjelice i biznismena Momčila Mandića. Po odluci Ešdauna, Bjelica je i smenjen s funkcije predsednika gradskog parlamenta.
       Izmene bankarskih propisa i blokadu računa Mandića i Bjelice, tražila je američka administracija, domaći političari, banke, a ni mediji, javnosti još nisu objasnili o kakvim izmenama se radi. Za razliku od aktera domaće političke scene koji uglavnom ćute i izbegavaju razgovore o najnovijim pritiscima na Republiku Srpsku, javnost pokušava da objasni šta je razlog najnovijeg presinga. Tako se može čuti da sve nije slučajno baš u ovo vreme jer, po tom verovanju, sledi akcija na Irak i ako se pritisne Republika Srpska, onda Bošnjaci nemaju razloga da veruju da je to antimuslimanski rat. Po drugima, sledi bitno smanjivanje broja vojnika multinacionalnih snaga, posebno američkih, u Bosni i Hercegovini i zato im se žuri da ulove Karadžića jer kasnije su šanse manje. Po trećima, jasno je, Karadžić je samo izgovor, pravi cilj je ubrzana centralizacija Bosne i Hercegovine i bitno smanjivanje ovlašćenja Republike Srpske pa potonje akcije vide samo kao demonstriranje snage i disciplinovanje onih koji misle da se protiv takvog koncepta pobune.
       Verovatno su zagovornici svih teorija pomalo u pravu jer ozbiljnijih objašnjenja od onih kojima bi to morao biti posao nema. Ućutali i vidno nervozni, kao da šalju poruku građanima Republike Srpske kako dostojanstvo institucija, tako i pojedinaca u ovom vremenu, treba zaboraviti.
      
       BRANISLAV BOŽIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu