NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Monetarni udar

Desetine političara, zvaničnika i poslovnih ljudi mogli bi da se nađu na meti kaznenih mera međunarodne zajednice, a Karadžić bi prvi put mogao da postane težak balast za mrežu svojih finansijera, koji bi ga se, kako veruju autori ovog plana, posle izvesnog vremena odrekli ili se čak potrudili da bude izručen u Hag

      Međunarodna zajednica je, posle nekoliko pokušaja hvatanja bivšeg predsednika Republike Srpske i trenutno najtraženijeg haškog optuženika Radovana Karadžića, odlučila da promeni strategiju privođenja. Nekom vrstom konsenzusa između predstavnika američke i evropske administracije, koji je postignut u decembru prošle godine, odlučeno je da se, naročito u slučaju Karadžića, odustane od potera po bosanskim vrletima, koje uz opstrukcije lokalnog stanovništva koje Karadžića doživljava kao heroja - nisu davale nikakvog rezultata. Zato je odlučeno da se, kako je u januaru rekao jedan zapadni funkcioner na službi u BiH “Karadžiću pristupi kao kriminalcu, što on u osnovi i jeste, a ne kao nacionalnom heroju”.
       Tako se priča o ratnim zločinima bosanskih Srba počela povezivati sa pričom o ratnim profiterima, za koje zapadni zvaničnici pretpostavljaju da finansijski pomažu skrivanje Radovana Karadžića. Strategija počiva na širokoj akciji EU na Balkanu, u okviru koje je iz njenog budžeta izdvojeno gotovo pola milijarde evra za obračun sa organizovanim kriminalom u tom regionu. Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Pedi Ešdaun se tada pozvao na nalaze američke FBI iz prošle godine, koja je nakon široke istrage provedene u Beogradu, Sarajevu i Banjaluci došla do zaključka da se nekadašnji lider RS finansira iz izvora mreže lokalnog organizovanog kriminala. Tako je procenjeno da će se potera za Karadžićem najlakše izvesti iz političkog konteksta, koji ju je do sada blokirao.
      
       Balkansko zlo
       Slična strategija je primenjena 2000. godine, kada su usledile administrativne zabrane protiv ljudi iz bliskog privatnog i poslovnog okruženja Slobodana Miloševića. I sada se očekuje da bi desetine političara, zvaničnika i poslovnih ljudi mogli da se nađu na meti ovih mera, a Karadžić bi prvi put mogao da postane težak balast za mrežu svojih finansijera, koji bi ga se, kako veruju autori ovog plana, posle izvesnog vremena odrekli ili se čak potrudili da bude izručen u Hag.
       Dakle, akcija SFOR-a koju su prošlog petka izveli na sedam lokacija u Banjaluci, Bijeljini, Lukavici i na Palama bila je prva u nizu akcija nazvanih “Operacija balkansko zlo”, koju je ministarstvo finansija SAD označilo kao dobitnu kombinaciju za privođenje bivšeg predsednika RS. Američki ambasador u BiH Kliford Bond, posle akcije SFOR-a, na konferenciji za štampu u Sarajevu objasnio je da je sve izvedeno prema izvršnoj odluci predsednika SAD Džordža Buša, kao i da je smena Milovana-Cicka Bjelice sa mesta predsednika Skupštine Srpskog Sarajeva i svih ostalih javnih funkcija, kao i blokada računa i imovine biznismena Momčila Mandića - u skladu sa merama koje se primenjuju prema onima “koji opstruišu Dejtonski sporazum i pružaju podršku osumnjičenima za ratne zločine”.
       Svojom prošlonedeljnom izjavom da je Mandić “ratni profiter”, a Bjelica “Karadžićev glasnik”, visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Pedi Ešdaun samo je personalizovao svoju tvrdnju iz decembra prošle godine kojom je tada prvi put javno povezao ratne zločine i ratni kriminal i potvrdio do sada u javnosti malo poznatu činjenicu o promeni strategije protiv privođenja optuženih za zločine haškoj pravdi.
       U tom kontekstu može se tumačiti i najava iz Tribunala da će u narednih nekoliko nedelja biti podignute ili objavljene optužnice protiv još nekoliko ratnih policijskih, političkih i vojnih lidera iz RS, koje su Britanci i SAD identifikovali kao lidere organizovanog kriminala. Na osnovu pomenutih dokaza koje je prošle godine prikupio FBI o finansiranju i identifikaciji mreže koja je iz Beograda pomagala skrivanje Karadžića, otkriveno je da je Karadžićev brat Luka bio upleten u poslove sa Naftnom industrijom Srbije, još u vreme kada je te poslove vodio Dragan Tomić, ali da su poslovi nastavljeni i posle 5. oktobra 2000. godine. Tada je zahtevano da NIS-Jugopetrol prekine svaku vezu sa Lukom Karadžićem, što je i učinjeno.
       Cela ta priča o Karadžićevim finansijerima otkrila je i neke činjenice koje verovatno nikada ne bi dospele u javnost. Naime, ljudi koji rade na očuvanju Karadžićeve harizme tvrde da je Karadžić, koji se u vreme svoje vladavine RS okružio ljudima sa zavidnim kriminalnim sklonostima i uspehom, doživeo da ti isti ljudi kasnije, kada je prešao u ilegalu, hodaju po firmama, nude sklapanje poslova preko vlastitih preduzeća tvrdeći da je profit namenjen Karadžićevoj logističkoj podršci. Pomenutom policijskom istragom je utvrđeno da novac od takvih poslovnih ugovora nije stizao do Karadžića, nego je samo bio veoma jednostavan i domišljat način tih “biznismena” da dođu do novca.
      
       Ratni drugovi
       Zanimljivo je, uprkos odlučnosti sa kojom su predstavnici međunarodne zajednice u BiH izašli u javnost i Bjelicu i Mandića označili kao finansijere Karadžićeve logistike - da za te svoje tvrdnje za sada nisu izneli nijedan dokaz.
       Milovan-Cicko Bjelica i Momčilo Mandić su najkrupniji privatnici u istočnom delu RS, na potezu od Srpskog Sarajeva do crnogorske granice, dakle na teritoriji za koju se veruje da je baza Radovana Karadžića. Upućeni tvrde da je međunarodna zajednica, koja je potrošila milione na identifikaciju skloništa i mreže jataka, na osnovu cifre o svom uloženom novcu zaključila da su Karadžićeve potrebe takođe enormne.
       To je, verovatno, i jedan od razloga zašto je izbor pao upravo na Bjelicu i Mandića. Drugi je svakako što su oni bliski takozvanoj esdees-nacionalnoj priči. Bjelica je tokom rata i dve godine kasnije bio na čelu firme “Cetrex”, koja je u to vreme iz svojih crnih fondova finansirala Karadžića i SDS, budući da je tada imala neograničeni monopol na uvoz visokoakciznih ili deficitarnih roba. Bjelica je, dakle, bio sumnjiv zbog svog minulog rada.
       Momčilo Mandić je vlasnik naftne kompanije “Manko oil” i Privredne banke Srpsko Sarajevo, a poznat je i kao najveći finansijer SDS-a. On sam je priznao da je prijatelj sa Momčilom Krajišnikom, ali da sa Karadžićem nije stupio u kontakt otkako ga je ovaj smenio sa mesta predsednika Biroa Vlade RS u Beogradu 1994. godine. Mandić naglašava da ga je Karadžić smenio upravo zbog toga što nije imao poverenja u njega.
       Visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun saopštio je da su bankovni računi “Manko oila” i Privredne banke zamrznuti i prebačeni u Centralnu banku BiH i da će ove firme moći da nastave legalan rad “ukoliko budu sarađivale sa timom OHR (kancelarijom visokog predstavnika) i bankarskih revizora i pruže svu traženu dokumentaciju i informacije”. Mandić je prihvatio izazov i rekao da je spreman da pomogne u istrazi i odazove se na sva moguća ispitivanja i u Sarajevu i u SAD, ako treba, “samo da konačno sa sebe skine kletvu da pomaže Karadžića”. “Želim da se to jednom zauvijek utvrdi i da me poslije toga američka administracija ostavi na miru”.
       Mandić, međutim, nije hteo za NIN da produbljuje ovu priču, samo je rekao da je situacija već dovoljno komplikovana.
      
       Steže se obruč
       Istovremeno, u utorak, američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri uručio je predstavnicima vlasti pismo koje sadrži informaciju američke vlade o odlukama koje su doneli kako bi presekli kanale Karadžićevog finansiranja. Ministar inostranih poslova Goran Svilanović navodi da su u tom kontekstu spomenute neke firme i neka imena i sugerisano je da Vlada Srbije učini sve što može “kako bi eventualno sprečila to finansiranje”.
       Međutim, Mandić je još prošle godine izdao svoju benzinsku pumpu na Karaburmi, a ovih dana radnici seku metalnu konstrukciju na njegovom novobeogradskom kafiću “Aleksandrija”. Nisu hteli da kažu da li se kafić renovira ili demontira, samo su kratko rekli da na tome rade već pet-šest dana.
       I smenjeni Milovan Bjelica, kome je prema Ešdaunovoj odluci zabranjeno da obavlja bilo koju službenu ili javnu funkciju (čak i u SDS-u), “osim ako to izričito ne zatraži i dozvoli visoki predstavnik”, tvrdi da nema nikakvog kontakta sa Karadžićem, još od 1998. godine. On je takođe odbacio optužbe da na bilo koji način kontaktira sa Karadžićem, ali je prihvatio smenu. Bjelica je čak izjavio da je spreman i na moguće hapšenje, a preko novina je objavio da neće napuštati svoje mesto boravka.
       Napetu situaciju u RS upotpunila je i za sada nepotvrđena vest da se jedan oficir Vojske Republike Srpske sa Sokoca, upravo ovih dana, navodno, dobrovoljno predao Tribunalu.
       Prema novoj strategiji međunarodne zajednice, planirano je da hapšenje Karadžića obave organi RS, koji će, sa jedne strane, biti finansijski usmeravani fondovima za borbu protiv kriminala, a sa druge, biće pod snažnim finansijskim pritiskom, budući da sve međunarodne analize u ovoj godini predviđaju totalni ekonomski kolaps BiH, pa tako i RS, koji bi mogao da izvede građane na ulicu i ozbiljno ugrozi vlast. Dakle, kao jedini spasilac poljuljanih ekononomija pojavljuje se EU, koja će od Banjaluke za tu uslugu ponovo zahtevati Karadžićevo hapšenje. Naravno, iako je SFOR smanjio široke obaveštajne akcije usmerene ka lociranju Karadžića, to ne znači da bi propustio priliku da ga uhapsi. SFOR svakako ostaje u igri i činiće osnovnu potporu u tim naporima, a na svoje prisustvo će podsećati, kao i do sada - prošlonedeljnim pretresom prostorija državnih institucija, Karadžićeve kuće na Palama ili Radio-stanice Sveti Jovan, koja je vlasništvo njegove kćerke Sonje.
      
       BILJANA MITRINOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu