NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Had ispod Singidunuma

(ili: ako je Atilin grob ispod korita reke Tise, da li je onda Rimski bunar na Kalemagdanu ulaz u Had u koji je silazio Orfej sa Argonautima u potrazi za Zlatnim runom?)

      Ko ne zna za Rimski bunar na Kalemegdanu, taj ne zna ništa o pupku sveta, o verigama sveta. Katena mundi. Pod tim imenom obeleženo je Podunavlje na vatikanskim mapama. A ako su verige sveta iznad Beograda, ako je Kalemegdan srce ovog grada, Rimski bunar je srce tog srca.
       Svaka đačka ekskurzija, bilo da je iz Horgoša, Smedereva ili Bujanovca, obavezno se završi posetom - Rimskom bunaru na Kalemegdanu. Silazak u Rimski bunar je obavezni ritual svakog razrednog starešine. O tom događaju pričaće se posle cele godine, sve do sledeće ekskurzije u Grčku, Tursku ili gde li se već sve danas ide.
       A pričaće se i ko je koga prvi put poljubio u Rimskom bunaru. Samo Rimski bunar zna koliko se đačkih ljubavi začelo u njegovoj utrobi. Jer, ako nisi smeo ranije da poljubiš drugaricu iz klupe, koleginicu sa fakulteta, svoju životnu izabranicu, Rimski bunar je idealno mesto za to. Samo treba da pristane da siđe s tobom niz stepenice, i, pola je gotovo. Memla, mrak, orfejski štimung u Bunaru počnu da plaše žensko srce i mora da ti pruži ruku, da se stisne uz tebe a onda samo treba da je poljubiš, da postaneš Orfej njenog života.
       A da li je i onaj pravi Orfej silazio, baš, tu, u Had?! Neverovatna ideja, kažete!? A da li ste čitali Pekićevo “Zlatno runo”? Niste, ne lažite da jeste. Jer da ste čitali “Zlatno runo” i vi biste se setili da je Had bio ispod Singidunuma, ispod Beograda. Ali, ko da čita Pekića, njegove romančine? Nije li i Mirko Kovač, pisac iz Rovinja, svojevremeno, u šali, ali cinično, predlagao Pekiću da “Zlatno runo” skrati na sto-dvesta stranica!?
       Čitam ponovo Pekića, treba mi za moju Troju na Dunavu, treba mi za ovaj tekst o Rimskom bunaru. I šapućem sebi, jer nemam kome drugom: Gospode, imali smo pored sebe srpskog Tomasa Mana, a nismo ga prepoznali! Oterali smo ga u London, tamo gde je i Crnjanski čamio, a “Zlatno runo” bacili smo pod noge. I onda se još čudimo, danas, posle Đinđićeve sahrane, šta nam se to dešava. A da je dvesta hiljada došlo na Pekićevu sahranu, da je svaki pismeni Srbin pročitao “Zlatno runo”, kakva bi to Srbija bila danas, ljudi moji!
       Ali, vratimo se temi.
       Turci su mesto oko Rimskog bunara na Kalemegdanu nazvali Fićir-bair. Ta jezička kovanica podrazumeva “čoveka koji je zamišljen, onog ko se predao razmišljanjima na bregu”.
       Nije li Orfej taj zamišljeni na kalemegdanskom bregu? Nije li se sve do pustog turskog vremena znalo da je Orfej tu, pored Rimskog bunara, smišljao stihove? A zašto pred bunarom? Zato što je kalemegdanski bunar bio ulaz u Had? To mesto i danas “zaokuplja pažnju, a znanje o njegovoj prošlosti posetioca ispunjava jezom”. Tako piše i u turističkom vodiču.
       Stepenište kojim se silazi do dna bunara “ima 212 stepenika, dva spiralna hodnika obavijena i upletena niz bunarski cilindar od koji se jednim silazi, a drugim penje nazad, ka izlazu iz bunara”. Rimski bunar je, arhitektonski, kao zigurat, kao Vavilonska kula nasađena - naglavačke!? Dakle, opet, dunđerstvo vavilonsko, a na Dunavu.
       Stručnjaci su precizno zapisali da je bunar “ukupne dubine 60,15 metara, a prečnika 3,40 metra. Tako je do dubine od 35,51 metara gde se sužava na prečnik od dva metra. Oko bunara, do dubine od od 35,51 metara postoji dvostruko spiralno stepenište širine 0,9 i visine 2,05 metra.”
       U knjizi “Beograd ispod Beograda” dr Vidoje B. Golubović i Zoran Lj. Nikolić nas podsećaju da je stari rimski Singidunum napravila Četvrta Flavijeva legija koja je tada, pre dve hiljade godina, sačinila jedno od najmoćnijih utvrđenja na Dunavu. A šta ako su Rimljani samo nasledili moćnu infrastrukturu trojanske tvrđave?! To nijedan istoričar srpski ne sme ni da pomisli a kamoli javno da kaže. A Jon Ilijesku, geolog, šef Rumunije, priprema knjigu o dunavskoj Troji, dok ovaj naš novi, Sveta Marović, pravi rokade u Savetu ministara. Tadić umesto Živkovića, boga ti poljubim!
       Autori knjige “Beograd ispod Beograda” pitaju se: da li su još stari vladari Singidunuma napravili Rimski bunar koji bi legionare snabdevao vodom, u slučaju da budu opkoljeni.
       Istoričar Marinko Paunović kaže da postoji više pisanih dokaza da je Rimski bunar postojao pre austrijske obnove Beograda (1717-1739). A i to se tvrdilo; da su Rimski bunar napravili - Austrijanci!? Dobro da nisu Titovi partizani kada su kretali na Sremski front. Prošlo bi i to kod Srba. Kod njih svašta prolazi...
       Jedan od dokaza da je Rimski bunar pravljen pre Austrijanaca je opis Beograda iz vremena despota Stefana Lazarevića (1304-1427). Njegov biograf Konstantin Konstanecki kaže da je “Despot obezbeđujući grad hranom, ovu smestio u Rimski bunar”. Ali, da li je to, uopšte bio bunar? Nije li ulaz u PODZEMNI PROLAZ koji je sa Kalemegdanske tvrđave, ISPOD DUNAVA I SAVE, vodio direktno do ZEMUNA, do zemunske tvrđave, do GARDOŠA!?
       Rimski bunar na Kalemegdanu, Tošin bunar u Zemunu. Razmišljajte o tome. Jer, postoji priča i da je iz Viminicijuma, tj. Požarevca, vodio tunel ispod Dunava, tamo, ka Beloj Crkvi...
       Miodrag Dabižić, istoričar iz Zemuna, kaže: “Fama oko prolaza ispod Save, ali i njeno šire popularisanje u narodu, nastala je još prilikom rekonstrukcije Milenijumske kule, poznatije kao Kule Sibinjanin Janka, krajem 19. veka, kada su i pored njenih temelja pronađeni lagumi i podzemni hodnici kojima Zemun obiluje.”
       Zemun, moj Zemun. Šetam Dunavskim kejom, nigde žive duše. Veje sneg kao u januaru, policijske sirene pište. Traže Legiju. Došetam do “Radeckog”, ispod Gardoša tu gde je bio rimski most preko Dunava. Tu gde sam stražario kao regrut u Četvrtoj Flavijevoj legiji. Stojim i, danas, kao da sam na straži; čuvam Srbe od Srba. Sa one strane Dunava čuje se sova. Sova ili Sardonci? Gledam, osmatram ka Nebojšinoj kuli, ka Kalemegdanu. Bože, da li je ovde bio Had? A Jung mi kaže: “Da, tu je bio Had! Had Orfejov, Had dunavske Troje, pun grobnica bogatih zlatom i Zlatno runo tu je bilo! Razmisli, Had nije li ADA?”
       Onda se Jung vraća na nebo, i, opet, sam stojim tu gde je bila Četvrta Flavijeva legija sastavljena, uglavnom, od tuđinaca, stranaca, pa i Srba. I ne šalju li Srbe i danas u Had samo što je premešten u Holandiju, u nisku zemlju, nižu od mora, da se Srbi ne sete da je Had ispod Dunava. Ispod Rimskog bunara na Kalemegdanu.
       Tamo gde je Orfej smišljao stihove...
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu