Politički establišment Hrvatske se posle ubistva Đinđića izgubio u brzopletim političkim računicama koje Srbiju već vide pod okriljem vojne hunte

      Reakcije zvaničnog Zagreba na smrt dr Zorana Đinđića pokazale su da Hrvatska još nije svesna svih dimenzija atentata na premijera Srbije u Beogradu. Časni izuzetak današnje Hrvatske uobičajeno je predstavljao predsednik države Stjepan Mesić. On je istog dana osudio brutalnu egzekuciju Zorana Đinđića, a njegova reakcija bila je lišena bilo kakvih političkih kalkulacija. Stjepan Mesić prvi se upisao i u knjigu žalosti u Ambasadi Srbije i Crne Gore u Zagrebu.
       Šef nacionalnog parlamenta u Zagrebu Zlatko Tomčić svoje procene obojio je veoma pesimističnim tonovima. Smatra da će političke i privredne reforme u Srbiji biti zaustavljene, a ubistvo pred zgradom Vlade Srbije doneće nove komplikacije čitavom regionu. Premijer Ivica Račan dugo nije rekao ništa. Knjiga žalosti za ubijenim premijerom Zoranom Đinđićem koja je dva dana bila otvorena u Ambasadi Srbije i Crne Gore u Zagrebu u međuvremenu se ispunila izrazima saučešća čitavog diplomatskog kora akreditovanog u Zagrebu, a u skučenim prostorijama ambasade bez prestanka su se smenjivale delegacije svih hrvatskih institucija i političkih stranaka. Stigli su i predstavnici Sabora Balša Jalšovec, potpredsednik vlade Goran Granić, predsednik Srpskog nacionalnog vijeća dr Milorad Pupovac, zagrebački filozof dr Žarko Puhovski, njegova koleginica sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu Vesna Pusić, mnogi domaći privrednici koji su počeli da ulažu u privredu susedne Srbije, poznati sociolog dr Stipe Šuvar, predsednik najjače opozicione stranke - Hrvatske demokratske zajednice - dr Ivo Sanader, šef domaćih liberala Dražen Budiša i mnogi drugi, manje poznati građani Hrvatske.
      
       Račan na Vračaru
       Ministarstvo inostranih poslova u međuvremenu je poslalo saopštenje u kome najoštrije osuđuje beogradski atentat i najavljuje da na sahranu ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću putuju premijer Ivica Račan sa suprugom Dijanom Pleštinom i šef hrvatske diplomatije Tonino Picula. Naravno, dotle se već saznalo da u Beograd tim povodom putuju svi viđeniji političari Evrope koji su ubijenog predsednika Vlade Srbije smatrali svojim prijateljem i saveznikom. Posle sahrane, hrvatskom premijeru ostalo je samo da konstatuje notornu činjenicu: “Organizirani kriminal opasniji je nego što smo mislili.” Iz bogate kolekcije anemičnih izjava Ivice Račana pažnju posebno privlači rečenica koju je namenio kako hrvatskoj političkoj javnosti, tako i zaštiti sopstvene ličnosti. “Hrvatska je ostvarila dobre odnose i suradnju s vladom Zorana Đinđića i zbog toga nije moglo biti drugačije no da dođem u Beograd i odam posljednju počast ubijenom premijeru”, rekao je Ivica Račan u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.
       Time je još jednom izašlo na videlo upravo ono što je ubijeni Đinđić smatrao najvećom preprekom u uspostavljanju normalnijih odnosa između Hrvatske i Srbije, Zagreba i Beograda. “Glavni je problem hrvatske vlade neodlučnost u obračunu s nacionalizmom”, smatrao je Đinđić. “Čini mi se da je koaliciona hrvatska vlada talac javnog mišljenja, ponaša se tek nakon što ispita njegovo bilo, što, mislim, nije dobro. Kad bismo slušali šta misli javnost, bili bismo zaustavljeni, zato što je većina podupirala ono što se događalo u bližoj prošlosti”.
       Čim su prošli prvi sati nužnog i politički korektnog pijeteta prema ličnosti ubijenog dr Zorana Đinđića i njegovoj porodici, brzo su se pronašle i dobre strane ovog odioznog događaja. Jedan od najapsurdnijih, a istovremeno i krajnje neukusnih zaključaka koji su ovih dana mogli da se pročitaju u novinskim analizama, bio je da Hrvatska na svojim granicama opet ima faktički nepostojeću državu od koje svašta može da očekuje. Na prvom mestu je, naravno, mogućnost da će u Srbiji posle uvođenja vanrednog stanja zavladati vojna diktatura nakon koje će vlast preuzeti rudimentarni nacionalisti.
      
       Grandiozni planovi
       Oni će osloboditi haške zatvorenike i ponovo povesti rat protiv Hrvatske. Drugim rečima, Hrvatska je ponovo ugrožena od svojih najbližih suseda, baš kao i pre desetak godina, na početku hrvatsko-srpskog rata. Ovakve prognoze pojavile su se posle specijalne emisije Hrvatske televizije koja je emitovana neposredno posle vesti da je Zoran Đinđić izdahnuo u beogradskom Urgentnom centru. Tada je na domaćoj državnoj televiziji moglo da se čuje da su Milošević i Šešelj u Hagu u to ime sigurno popili piće, a radovale su se, navodno, i sve izbeglice iz Hrvatske čiji je “mentalni sklop” skloniji rigidnim desničarima, nego evropskim planovima ubijenog premijera. U nizu površnih analiza o delovanju beogradskog podzemlja moglo je čak da se čuje da je u Beogradu “mafija stil života” i da je već čuveni “mentalni sklop Srba” nenaviknut na život bez nasilja.
       Ukratko, Hrvatska se posle ubistva predsednika Vlade Srbije, neprikosnovenog miljenika zapadnih krugova kome su bila širom otvorena sva vrata Evrope, izgubila u brzopletim političkim računicama. Domaći geostratezi već su počeli da kuju grandiozne planove o Hrvatskoj kao najuglednijoj i najstabilnijoj zemlji “Dejtonlenda” koja konačno sama može da zakorači u Evropu. Nacija je ovde već “preparirana” političkom hipotezom da se Srbija odrekla evropskog kursa ubijenog Zorana Đinđića i prigrlila budućnost pod okriljem vojne hunte. Ipak, anketa zagrebačkog “Jutarnjeg lista” pokazala je da čak 96 odsto ispitanih građana Hrvatske misli da sve zemlje bivše Jugoslavije i šireg regiona treba da sarađuju u zaustavljanju nasilja organizovanog kriminala. To je svakako najgrotesknija stvar koja se od poslednjeg rata dogodila u ovom podneblju. Zemlje bivše Jugoslavije razjedinjene ratnim huškanjem, nasiljem i svim vidovima nacionalne i verske diskriminacije na kraju je na saradnju prisililo kriminalno podzemlje.
      
       ZORICA STANIVUKOVIĆ