NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Život koji dasku znači

Da li ‘’Ravangrad’’ Dejana Mijača igra ‘’Golubnjaču’’ od istog, dok se Ustav Srbije glumi?

      Od svih kulturnih institucija u Srba u Srpskom narodnom pozorištu, u Novom Sadu, za poslednjih dvadesetak godina, najviše je smenjeno rukovodilaca.Tamo se i dalje otpremaju direktori.Tamo su pozorišnim predstavama suparnici igre u kući. Novost je to što je najnovija uprava SNP-a, za razliku od prethodnih, kompletna iz domaćeg sastava i odmah je nazvana ‘’timom snova’’. Zajednički, decenijski, rad i međusobno poznavanje potvrđivalo je optimizam.
       Da nije bilo mesta ni snovima ni ružičastim predviđanjima govori brzina kojom je uprava SNP-a ostala bez direktora Drame Vladislava Kaćanskog.
       Prethodno je upravnik Miodrag Petrović naveo 13 razloga za njegovu smenu, među kojima su: nesavesno i neodgovorno obavljanje posla, stvaranje lažne slike o stanju u Pozorištu i nanošenje štete ugledu Kuće, konfuzija i konfliktnost u komunikaciji itd. i za upravnika je slučaj završen: “Ja nisam ni sa kim u sukobu, ja vodim Kuću. Imam mnogo posla i obaveza; premijere, gostovanja, završni račun, Dan SNP-a i naravno traženje novog čoveka na upražnjeno mesto.”
       Od onoga šta se moglo čuti od smenjenog direktora Drame, on tek od “13” počinje da broji i veli: “Sve to, zapravo ja Miodragu Petroviću zameram”. U najveće upravnikove propuste svrstava enormno visoki honorar, 600 hiljada dinara, Bori Draškoviću za režiju “Vojceka” koju zbog toga nije hteo da potpiše.Smatra da što pre treba vratiti veća ovlašćenja direktorima umetničkih jedinica prilikom raspolaganja novcem i to je uobličio u “inicijativu” za izmenu Statuta za koju je dobio podršku direktora Baleta, Erike Marijaš i direktora Opere, Miodraga Milanovića. Zatim Kaćanski ukazuje na “nedopustiv” Petrovićev izbor Tomislava Kneževića za pomoćnika upravnika: “Knežević je prodao već prodatu predstavu ‘Sumnjivo lice’, zatim ne zna se kako glasi Ugovor koji je napravio za koncert Radeta Šerbedžije i neodgovorno je iznajmljivao hol Velike scene za novogodišnje dočeke.” Smenjeni direktor Drame kudi Tomislava Kneževića i zbog neposlovnosti, naime: “Zgrada SNP-a ima ok 25 000 kvadrata i dobar deo bi se mogao izdavati kao poslovni prostor tako da se namakne neki dinar a ne samo tražiti od države.”
      
       Samokažnjavanje
       To razmimoilaženje u novoj upravi SNP-a je, uostalom, i u suštini odmah počelo: među ljudima. Upravnik Miodrag Petrović demantuje smenjenog direktora Drame: “Za ‘Vojceka’ smo dobili milion dinara iz budžeta Novog Sada. Bori Draškoviću pripada 300 000 dinara i to za tri posla, režiju, scenografiju i kostime. Da je hteo to da zna i Kaćanski bi imao tu informaciju.”
       Sa Tomislavom Kneževićem je, međutim, sadržajnije. Njegov odgovor i kada je transparentan deluje kao ironija: “Pre pola godine Vladislav Kaćanski je hteo da budem njegov pomoćnik.”
       Pogrešno ili ispravno, promena kursa smenjenog direktora Drame čiji argumenti nisu stariji od direktorskog staža, mogao bi se dovesti u vezu sa pripremama “Ravangrada” koje su počele u to vreme. Ipak, za Tomislava Kneževića smena Kaćanskog je izazov unutrašnjih razloga. “U SNP-u se počelo drugačije raditi, oni koji su pravili javašluk i imali privilegije našli su se pogođeni. Inače, prodati duple karte za predstavu u istom terminu je propust marketinga i zbog toga je smenjen rukovodilac.Koncert Radeta Šerbedžije je koštao 432 000 dinara a SNP je inkasiralo 568 000 dinara. I do sada je iznajmljivan hol za ‘dočeke’, prošle godine za 4 000 DEM a ove za 6 000 EV.” Pravi izazov za bivšeg direktora Drame su navodi Tomislava Kneževića: “Zašto Kaćanski nije postavio pitanje kada je Ljubiša Ristić oštetio SNP za tadašnjih 500 000 DEM. Diplomirao sam organizaciju na FDU sa temom o Ristićevim mahinacijama u SNP-u.Prethodni upravnik Ivan M. Lalić je svečani salon izdao na 10 godina, opet je Kaćanski ćutao. Bivši upravnik Divljaković je uzimao tri, četiri hiljade DEM za tzv. komponovanje muzike, ni tada se Kaćanski ne oglašava.” Ipak, lider Kneževićevih pitanja nije među ovima, već ono sa najvećim profesionalnim nabojem: “Kaćanski je u novembru prošle godine, zbog toga što za predstavu ‘Mrešćenje šarana’ nije bio ‘psihofizički’ spreman, sam sebe kaznio sa 30 odsto umanjenja od ličnog dohotka. Onda se opet samokaznio sa 20 odsto zbog istih razloga na probi ‘Ravangrada’. Zašto od autorskih kazni još ništa nije realizovao?”
      
       Kostimirani novac
       Situacija se komplikuje tamo gde se čini da je trebalo biti pojašnjena. Gradski ministar za kulturu i član Upravnog odbora SNP-a Robert Kolar je u podršci Kaćanskom, na jednoj privatnoj televiziji, ali ne samo zbog njega, otišao predaleko u novom “tekstu” o liku i delu pomoćnika upravnika. Rekao je doslovno: “Tomislav Knežević je karcinom i đubre u SNP-u.” Pred argumentima da je to “govor uvreda” gradski ministar za kulturu je, ipak, rešen da forsira i sve prebaci u institucije sitema. “Neka me tuži”, predlaže Kolar. Šta ako tamo bude “ni po babu ni po stričevima”? Danas je to stvar reformi.
       Svi su zainteresovani za novac koji dolazi iz budžeta, ali da ne stoji kod bilo koga. Direktoru Opere Miodragu Milanoviću uspostavljanje novih ovlašćenja direktorima umetničkih jedinica u trošenju sredstava je neophodno: “Suština je u tome da je malo para i za to uvek morate moljakati upravu. U inicijativi nisam prepoznao nameru da se umanje prava upravnika.” Direktorica Baleta Erika Marijaš: “Mnogo je lakše raditi kada znate koji je vaš deo kolača. Takva raspodela odmah pokaže; ako smo bogati onda smo to svi, ako smo siromašni opet smo to svi.” Oboje se slažu da je smena Kaćanskog izvršena “teatralno” po tekstu medija.
       Inače, novac u SNP stiže u dva “kostima”. Dve trećine iz pokrajinskog budžeta, a ostalo iz Republike Srbije koja nije dostavila tu sumu ni za 2002.godinu. Oko 600 zaposlenih u 2003. potrošiće blizu 20 miliona dinara.Drama sedam, Balet i Opera po tri miliona itd., što ovima baš i nije pravo: “jer su naši ansambli nekoliko puta veći od Drame a predstave komplikovanije”.
      
       Politika se ne glumi
       Predsednik Upravnog odbora Đorđe Randelj treba da odgovori - kako na broju sačuvati sve daske “koje život znače” u SNP-u a da gledalište ostane puno. “Inicijativa” je deplasirana, jer ovo nije socijalistička privreda i u Kući ne može biti više žiro-računa. SNP nije zgrada za izdavanje poslovnog prostora. Vređajući druge, Rober Kolar više govori o sebi. Ždanov, Krcun i Đilas kada su pretili imali su argumente, doduše montirane, ali su ipak nešto imali. Kolar nema ništa.Da li ministru Lečiću treba šengenska viza da samo pogleda na Novi Sad? Jirži Mencl dolazi da režira Hrabala.To je suština ovog posla i vertikala ovog pozorišta: vrhunske predstave.” Upravnik Petrović je uveren da se trude i da rade na kvalitetu za dugoročnu upotrebu: “Naša praksa bi, eventualno, mogla da se pretoči u zakon o pozorištu.”
       Pravo i veliko iznenađenje je politika koju niko u upravi SNP ne uzima kao rukovodeću energiju, dok na političkom skladištu u Novom Sadu stoje velike zalihe raznih opcija; šta će biti sa nama u Vojvodini, Srbiji i državnoj zajednici Srbija i Crna Gora?
       Spekuliše se da je autonomašima “republika” u ovoj besparici, zapravo, najveći resurs, a da “Ravangrad” Dejana Mijača “po nalogu Beograda pokazuje baš to, i ‘ono’da je Pokrajina nastala na ideji srpstva” i da takva predstava, igrana pre dvadeset godina u Somboru a obnovljena kao odgovor na Zakon o Vojvodini, nanosi veliku štetu liderima autonomaške državnosti, koji bi zbog toga mogli internacionalizovati, pa ubrzati otcepljenje Vojvodine. Ovim “analizama” treba dodati i dve personalne podele aktuelne situacije: režisera ondašnje “Golubnjače” i današnjeg “Ravangrada” Dejana Mijača i bivšeg tvorca Ustava iz 1974. i sadašnjeg kreatora Ustava “buduće republike Vojvodine” Aleksandra Firu. Paralelno sa ovim vibracijama dogodila se smena direktora Drame SNP-a Vladislava Kaćanskog. A posle svega, počeli su da demisioniraju i pojedini članovi Upravnog odbora SNP-a.
       Pozorišne predstave su imale uspeha u postkomunističkim predskazanjima.Da li se “Ravangrad” vratio politici i umetničkoj apstinenciji?
       “To je šekspirovsko - čehovljevska predstava i nadam se da su vremena ‘Golubnjače’ prošla”, veli upravnik SNP-a Miodrag Petrović. “‘Ravangrad’ nije velikosrpska već vojvođanska predstava”, tvrdi Vladislav Kaćanski smenjeni direktor Drame SNP. ‘Ravangrad’ je aktuelna, recimo kao svaka predstava, Duška Kovačevića ili Ljube Simovića. Pogrešna je percepcija da ‘Ravangrad’ predvodi politička prestrojavanja”, izričit je Đorđe Randelj predsednik Upravnog odbora SNP. Gradski ministar za kulturu i član UO SNP Robert Kolar: “Smatram ‘Ravangrad’ mlakom da bi ona prouzrokovala političku buru, možda je neko hteo da se igra ‘Golubnjače’, ali ja to nisam prepoznao.” Tomislav Knežević, pomoćnik upravnika SNP-a je kategoričan: “Ne vidim nikakvu vezu između ‘Ravangrada’ i smene Kaćanskog.”
      
       LAZAR KAURIN
      
Enriko Josif
(1924-2003)

Enriko Josif, kompozitor i profesor na Fakultetu muzičke umetnosti je 1991. izabran za dopisnog a 2000. za redovnog člana Srpske akademije nauka. U njegovom opusu pored ostalog nalaze se balet “Ptico, ne sklapaj krila” , simfonijska poema “Smrt Stefana Dečanskog”, Lirska simfonija za četiri flaute, harfu i gudački orkestar. Dobitnik je svih značajnijih muzičkih nagrada.
       Enriko Josif rođen je u Beogradu odakle je pred holokaustom pobegao u Italiju a potom u Švajcarsku. Na majčinu molbu posle rata odlazi s njom u Izrael ali tamo ostaje samo mesec dana jer shvata da ne može bez Srbije.
       Svoju karijeru muzičara opisivao je kao “vrlo prirodnu i samim tim vrlo trnovitu”. Braneći svoja umetnička uverenja sukobio se sa partijskim komitetom i kada ga kao nepartijca nisu pozvali na sastanak komiteta na kome je o njemu raspravljano, podneo je tužbu sudu govoreći da je to borba “protiv svete ćutnje”.
       Govoreći o najlepšem glasu koji je čuo, on je rekao da je to “božanski zov Šaloma Kaca kojeg su Nemci ostavili u životu zbog čudesnog pevanja Svevišnjem dok su mu sunarodnike bacali u ognjene peći, sebi sam tada rekao da bi za tu lepotu, koja premaša sve što nam je muzika dala, voleo da i sam budem žrtvovan”.
       Sebe je nazivao “zaljubljenikom srpskog naroda” i on je prvi rekao da su Srbi “nebeski narod”. Bilo je to u skladu sa njegovom impulsivnom prirodom za koju je sam rekao da “kada nastupi trenutak spontanog zanosa, onda nema vremena da misli”.
      
       VLADAN STOŠIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu