NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Smiješano najlakše se bije

      
       Kratak i jasan poziv iz NIN-a: “Do dve kartice o ovome”. Zatečen sam. Kako na malom prostoru i u kratkom roku reći nešto o ovome? Kako uopšte reći nešto o ovome? Setih se Džordža Stajnera: “Šta ima da se kaže o Bergen-Belzenu?”. Ipak, dosta je važnog već rečeno: šesti oktobar, ništa revanšizam - živeo legalizam, i tako to. Valjalo bi još pitati kako se to godinama nije znalo ko je pobio, oteo i ucenio tolike viđene ljude, a tek kad je smaknut i sam predsednik vlade odjednom se “prozvalo” sve redom, sa sve slikama i nadimcima. Ima i drugih pitanja, ali o tome nećemo u vanrednom stanju.
       Stoga ću samo da dometnem koju opasku o jeziku, koji obično najbolje otkriva šta se dešava ili priprema. Žestoki momci sa beogradskog asfalta. Kontroverzni biznismeni. Gospodin Čume. Gospodin Legija, s kojim policija nema nikakvih problema jer se on uvek odaziva na pozive. (Ovaj poslednji valjda nije čuo; biće da bunker srpske carice ima debele zidove). Zar ovaj “politički korektan” jezik ne zvuči zloguko? Pa i posle ubistva, visoki predstavnik vlade na televiziji pominje Duću Spasojevića, koji inače ima i jači nadimak. Duću? Trgnuh se. I ranije mi je bivalo čudno kad funkcioneri iz redova DOS-a, pominjući u neutralnom ambijentu svog zakletog političkog protivnika, kažu Voja Šešelj, Duća, Voja - okej, ali kada, gde i za koga? Sigurno se to ne radi namerno, ali neočekivana intimizacija može se shvatiti kao poruka da smo svi, eto, na istom poslu, samo se malo razlikujemo, bože moj... Tako jezik ume i bez ičije želje da ukaže na izvore nekih problema.
       Nije mnogo pomogla ni floskula o ostacima Miloševićevog režima, čija su glavna uporišta u ključnim strukturama represivnog aparata, kako izgleda, jedva i dotaknuta; sada smo videli o kakvim je to ostacima reč. Primereniji diskurs stigao je, nažalost, prekasno za Zorana Đinđića: kriminalna banda, terorizam, političko ubistvo. Istina, ovo je moglo da izazove semantičku pometnju: otkad je to politika posao kriminalaca, zašto bi otmice u cilju iznude bile politički činovi, i slično. Ipak je svaka od ovih etiketa tačna, a stvar je samo u raspodeli uloga. Ubistvo su svakako organizovali kriminalni tipovi, ali - biće - u svojstvu pripadnika raznih tajnih službi, a u borbi za povratak nečega nalik na staru vlast, gde su imali privilegije i moć. Ubistvena smeša kriminalnog i političkog podzemlja najjače deluje kad se njeni sastojci steknu u istim likovima, pri tome još zaslužnim ratnicima iz Hrvatske i Bosne, pa se torta tako prelije neizostavnim šlagom patriotizma: smiješano najlakše se bije. Nije slučajno upravo narečeni predvodnik ove družine tu skoro održao novim vlastima i srpskoj javnosti žestoku pridiku iz patriotizma.
       I još samo o naprasno otkrivenoj i razglašenoj tvrđavi Zemunskog klana. Zar na slona sa dva komarca? Pa ni Džo nije srušio Televiziju, samo je počistio ulaz. Posle puče sajla, ali i bruka - i to pred svetom, na sam dan sahrane. Upravo slušam o prelasku na fazno rušenje i gajim nadu da ono neće još dugo potrajati. Naime, ovo natezanje i protiv svoje volje vidim kao neželjenu i ružnu metaforu nastojanja sada obezglavljene vlasti da dokrajči žilavog monstruma kome je i sama prethodno odrubila glavu...
      
       RANKO BUGARSKI


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu