Ove mere smo uveli samo iz jednog razloga - da bi istraga kao svoj mehanizam imala i pritvor od trideset dana. I to niko ne sme da zloupotrebljava

      Sa Zoranom Živkovićem razgovaramo sat-dva nakon što je lično obelodanio identifikaciju i hapšenje ubice Zorana Đinđića. To je i razlog za, relativno, zadovoljstvo novog srpskog premijera. “Što se tiče same policijske akcije, mogu da budem zadovoljan dosadašnjim radom, posebno danas kada je definitivno sigurno da imamo osumnjičenog za akt ubistva, onog koji je držao pušku i pucao iz nje. Nađeno je oružje što će puno doprineti istrazi”, kaže Zoran Živković. Intervju za NIN prvi je intervju u svojstvu predsednika Vlade Srbije.
      
       Vi ste čovek kojem sedam dana pre imenovanja svakako nije bilo ni na kraj pameti da će se naći na tom mestu, pogotovu pod tako tragičnim okolnostima.
       - Nisam razmišljao o položaju premijera Srbije iz puno razloga. Jedan od tih razloga bio je što sam znao da Demokratska stranka i Srbija imaju Zorana Đinđića i da on može da bude na tom mestu potpuno adekvatno rešenje. Čovek u naponu snage, u godinama kad se ne razmišlja o povlačenju, a kamoli o smrti.
       Tako da nisam razmišljao o ovom poslu.
      
       Nakon što ste preuzeli u dužnost predsednika vlade, kako ocenjujete situaciju u kojoj se Srbija nalazi? Naravno, imajući u vidu činjenicu da je pre trinaest dana bilo ubistvo.
       - Postoji više aspekata i to ubistvo jedna je vrlo važna tačka. Puno toga je isto kao što je i pre bilo. To znači, imamo isti broj budžetskih korisnika, imamo iste probleme u punjenju budžeta, imamo iste probleme u balansiranju budžeta, nedovoljno reformisane delove društva, javna preduzeća, cele oblasti. S druge strane, imamo i dalje jednu dobru poziciju na putu reformi u svemu onome što je obavljeno za ove dve godine.
       Rat sa organizovanim kriminalnim grupama - pohapšeno je ili privedeno, mislim, oko četiri hiljade ljudi do sada. Više od hiljadu njih je zadržano u pritvoru. Nekoliko stotina je već upućeno do tužilaštva, tako da je s te strane to jedna akcija koja nije samo policijska, nije samo vezana za ubistvo, nego je to jedna akcija koja će, kad bude završena konačno - znači bez sumnje da će biti završena, biće završena sigurno - dovesti Srbiju u red zemalja sa najmanjom stopom kriminala u Evropi, odnosno najveći broj onih koji se bave kriminalom biće pred sudovima a kasnije i u zatvoru.
       To je jedinstvena istorijska prilika. Velika je žrtva koja je data za to, to je ubistvo premijera, ali bi ta akcija bila izvedena, možda ne na ovako dramatičan način, ali sigurno ovim intenzitetom i da premijer nije ubijen.
       Predstoje nam i sudski procesi. Znači, nije ništa završeno. Ali, ono dokle smo do sada došli, može da izazove profesionalno zadovoljstvo kako je ta istraga rađena.
       Samo da kažem jedan detalj koji je neko danas pomenuo. Nisam zbog toga srećan, ali to jeste istina da nijedan politički atentat nije razjašnjen. Nije nađen ni ubica Kenedija, ni ubica Ulofa Palmea. Ovo će biti prvi slučaj.
      
       Ni ubica Alda Mora.
       - Ni ubica Alda Mora. Ovo će biti prvi slučaj. Ni porodica Zorana Đinđića ni njegovi prijatelji ni Demokratska stranka ni svi ljudi, zdravi ljudi u ovoj državi ne mogu zbog toga da budu srećni, ali to ipak nešto znači.
      
       Mnogo toga što policija radi ovih dana zasnovano je na onome što je policija znala već mesecima, možda i godinama. Da li se može reći da je oklevanje s početkom te akcije bilo fatalno barem za premijera Đinđića i da li je bio potreban jedan tako tragičan događaj da bi se uvelo vanredno stanje kao jedna važna i korisna mera, kao jedan instrument bez koga ove mere koje preduzima sadašnja vlast ne bi ni bile moguće?
       - Ne, sigurno da to nije bio uslov. Maltene tog dana, sutradan je trebalo da počne hapšenje onih ljudi koji su objavljeni kao glavni osumnjičeni posle ubistva Đinđića za mnoga ranija ubistva i za to ubistvo.
       Jedan deo podataka znao se godinama. To su organizovane kriminalne grupe koje postoje u Srbiji i izdata je ona “bela knjiga” sa 155 organizovanih grupa. Ono što se tiče rada zemunskog klana u ovoj oblasti - droge i ubistava, konačno, pouzdano saznanje je došlo nekoliko dana pre samog ubistva premijera. Zaštićeni svedok je nekoliko dana pre toga dao iskaz specijalnom tužiocu na način koji može sutra da bude korišćen na sudu. Ne da to bude onaj policijski dokaz koji može da se negira pred sudom ili da to budu abrovi i razne priče, nego smo prvi put došli do dokumenta, do iskaza koji može sutra da bude na sudu relevantan.
       Tako da to nije nešto što se znalo mesecima ili godinama pa se čekalo, pa je povod ubistvo premijera. Obrnuto, to da se došlo do takvog iskaza je povod za ubistvo premijera. Nije akcija hapšenja posledica toga što je Zoran Đinđić ubijen, nego naprotiv; mislim da je on i ubijen iz tog razloga, odnosno ne samo iz tog ali pre svega iz tog razloga što se znalo da akcija počinje i da za to postoje dokazi koji su relevantni na sudu.
       Imali smo probleme sa usvajanjem Zakona o borbi protiv organizovanog kriminala koji je usvojen u Srbiji avgusta prošle godine, u saveznom parlamentu tek krajem godine. Posle toga je prošlo dva meseca da se stvore uslovi za rad specijalnog tužilaštva i da se izabere specijalni tužilac. I kad to gledate, znači, 12. mart je dvanaesti dan od stvaranja svih institucionalnih uslova da se sa svim tim počne.
       Problem je i sa Zakonom o krivičnom postupku koji uslove pritvora ima kao u najbolje organizovanoj policiji, odnosno državi gde je policija najbolje organizovana, gde je sudstvo definitivno nezavisno i gde je stopa kriminala niska. A vanredno stanje uvedeno je iz samo jednog razloga - da istraga kao svoj mehanizam ima i pritvor od trideset dana da bi u tom pritvoru policija na način na koji ona može da radi, došla do relevantnih dokaza.
      
       Nemojte da komentarišemo vanredno stanje. Mogu da nas kazne.
       - Ne, ja mogu da komentarišem. Mene ne mogu da kazne.
      
       Šalim se.
       - Već je nešto urađeno u toj oblasti a još ćemo raditi da se stvore uslovi u zakonu da, bez obzira na to da li postoji vanredno stanje ili ne, koje će biti ukinuto što je najbrže moguće, da za krivična dela terorizma, krivična dela organizovanog kriminala i krivična dela ratnih zločina policijski pritvor bude šezdeset dana. I to nije nikakva drakonska mera. To postoji u zakonima najdemokratskijih država u svetu.
      
       U kontekstu istrage govori se o mogućoj povezanosti nekih političkih partija sa organizovanim kriminalom. Da li postoji mogućnost da ishod bude da neke političke partije budu zabranjene?
       - Istraga ide svojim tokom. Neću da je komentarišem.
      
       To se tiče ne samo istrage nego je to možda i pitanje političke odluke.
       - Ako istraga pokaže da je bilo koja politička stranka preko svojih lidera, preko važnih ljudi u toj stranci, organizovano kroz strukturu bila u vezi sa organizovanim kriminalom, onda je posao državnog tužioca da pokrene postupak pred Ustavnim sudom. Političari mogu da imaju svoje opservacije da li to treba činiti ili ne, ali ne treba da na bilo koji način vrše presuđivanje pre onoga, odnosno u ime onoga koji to po Ustavu i zakonu ima pravo, a to je Ustavni sud.
      
       Osim ljudi iz podzemlja koji su ovih dana pohapšeni, zadržani i tako dalje, da li postoji veliki broj ljudi iz izvršne vlasti ili iz policije koji su radili za mafiju? Da li je za vas to iznenađenje što su pipci iz podzemlja doprli tako daleko u strukture vlasti?
       - Nije. Mislim da smo to kao političari i govorili da sigurno ni sudstvo većim delom a ni policija jednim delom nije očišćena od onih koji sarađuju sa kriminalom. Nema primera organizovanog kriminala bilo gde u svetu gde on nema svoje pipke i u policiji i u tužilaštvima i u sudovima i u medijima.
      
       Produžetak ovog pitanja - u kojoj meri je za vas iznenađenje da je atentator, neposredni izvršilac atentata na Zorana Đinđića, bio čovek iz “crvenih beretki”?
       - Tehnički gledano, nije veliko iznenađenje, zato što su inače izvršioci atentata ljudi koji su specijalci, snajperisti. To se ne uči ni dopisnom školom ni preko Interneta, nego životom i radom u jedinicama koje imaju tu obuku. Znači, da li je to vojska, policija ili specijalne jedinice ili je to Legija stranaca - obično su iz tog korpusa. Definitivno jeste iznenađenje da je to visoki funkcioner te jedinice, odnosno pomoćnik komandanta.
       Nisam gledao nijedan papir iz istrage. Rekli su mi da je negde blizu tri tone tog papira koji sadrži iskaze onih koji su vezani za ubistvo Zorana Đinđića, bez ovih drugih grupa organizovanog kriminala. A iz onoga što mi prepričavaju, daju mi onako najinteresantnije stvari - do pre petnaest dana meni su kriminalistički filmovi bili smešni zato što sam mislio da su preterani, da je to sve nerealno, da je to nemoguće. Za ono što sam čuo do sada, ti filmovi koje sam gledao su Diznilend u odnosu na ono šta se sve radilo u tim grupama, šta su sve radili ti ljudi koji su i sada umešani u ubistvo premijera Đinđića. Ali, neka to ostane jedan materijal za tužilaštvo i za sud. Nadam se da to neće biti inspiracija filmskim i dramskim stvaraocima da od toga prave drame, filmove i serije, jer će to biti najmorbidnije stvari koje je iko video na kugli zemaljskoj.
      
       Da li je i dalje važeći stav da izbora neće biti dok ne dođe redovno vreme za nove izbore ili dok vlada ne izgubi podršku u parlamentu?
       - To će važiti kao stav i to važi kao stav u bilo kojoj vladi na svetu. Imate treću varijantu, a to je da građani, koji imaju jasne razloge, otvorene razloge organizovanim procesom smene vlast koja neće da se povuče, kao što smo mi to uradili 5. oktobra.
       Ova vlada je izabrana pre sedam-osam dana, većinom glasova: 128 od 250. U nekim parlamentima vlada ima samo jednog poslanika više. Negde je to dva-tri poslanika. Prema tome, to nije tesna većina, nego je to većina.
       Izbor nove vlade je potvrda da ova politika koju je vodila vlada Zorana Đinđića ima svoju podršku u parlamentu i da nova vlada može da računa na tu podršku do kraja mandata. Ako se tu nešto promeni, onda postoje dve varijante. Jedna je da ova vlada bude oborena, da se izabere nova koja će raditi u istom mandatu aktuelnog parlamenta, ili ako taj parlament ne može da izabere novu vladu a smeni ovu, onda da budu raspisani izbori. To su jedine varijante.
       Ni za jednu državu koja je na polovini prve etape tranzicije izbori nisu srećno rešenje, osim ako ta tranzicija i te reforme stoje ili idu u negativnom smeru, što definitivno ovde nije slučaj.
       Strašno je, žalosno je što se to kod nas tako meri da čovek mora svojom žrtvom, svojom smrću da pokaže pravovernost i doslednost svojih stavova, ali, nažalost, to je realnost u kojoj živimo.
      
       Postoji jedno pitanje koje se tiče vanrednog stanja. Naime, postoji glasina ili možda nije samo glasina, da se utakmice “Partizana” proglašavaju utakmicama visokog rizika i ne smeju zbog toga da se igraju pred publikom jer navijači “Partizana” pripremaju nekakvo skandiranje koje je u ovom trenutku vrlo neugodno i tiče se pokojnog premijera.
       - Ne, nisam čuo ništa o tome i ne znam da su posebno utakmice “Partizana” u nekom posebnom statusu.
      
       Već nekoliko utakmica je proglašeno za utakmice visokog rizika.
       - Ne, apsolutno. Jedini problem u vezi sa sportskim događajima je da one utakmice koje se inače proglašavaju utakmicama visokog rizika, znači ne samo danas, uvek su se takvima proglašavali susreti tih timova, zahtevaju pojačano angažovanje policijskih snaga. U ovom trenutku kada su svi policajci angažovani u istrazi bilo o ubistvu predsednika Đinđića, bilo u istragama koje su vezane za druge kriminalne grupe, teško je odvojiti 1 500 policajaca da obezbedite fudbalsku utakmicu, recimo, Srbija i Crna Gora - Vels ili bilo koju domaću fudbalsku utakmicu kad su veliki rivali u pitanju.
       O tome smo pričali neki dan i rekli smo - ako su organizatori spremni da obezbede te sportske događaje svojim obezbeđenjem koje će platiti, mogu da se igraju sve utakmice, ali da preuzmu i odgovornost za sav tok utakmice, a to znači da ne dođe do problema, da ne dođe do incidenata koji će da dovedu do prekida utakmice i povreda, bilo igrača bilo gledalaca.
       A to, ko će šta da viče, to je ovde odavno otvorena scena i ja nisam čuo nikakve najave toga o čemu vi govorite, niti se bojim tako nečeg. Veliki broj ljudi je svestan onoga što je za Srbiju učinio dr Zoran Đinđić i ti ljudi cene njegov snažan doprinos onome što je dobro u Srbiji, ali i sigurno je, kao i svaki političar, stvorio jednu grupu ljudi, po mojoj proceni manju, koja je protiv onoga što je on radio. Na koji će način oni pokazivati svoje zadovoljstvo ili nezadovoljstvo, to zavisi od njih i širok je prostor koji zakon dozvoljava da se to pokazuje.
      
       Šta vam je zasmetalo u govoru mitropolita Amfilohija zbog čega je vlada morala da interveniše?
       - Pa, pre svega intonacija celog tog obraćanja. Iskorišćeno je kao jedan politički govor. U Hramu Svetog Save koji je počeo da se gradi odavno, ali ti su radovi intenzivirani upravo direktnim učešćem pokojnog Zorana Đinđića, ispred odra na kome leži čovek koji je i sada, a ja sam siguran da će to istorija da pokaže, najveći politički um u poslednjih sto godina u ovoj državi, nije pristojno držati političke pridike i političke govore, posebno nije pristojno od ljudi kojima politika nije posao.
       Prema tome, to je razlog zbog čega su porodica i vlada morale da reaguju.
      
       Da li strahujete da bi u slučaju ako bi se produžilo vanredno stanje, to moglo da se tumači kao zloupotreba od strane izvršne vlasti.
       - Već sam rekao da je vanredno stanje uvedeno upravo da bi se dali dodatni mehanizmi istražnim organima da istragu vode efikasno. Vanredno stanje je uvedeno kriminalcima, a ne građanima. Nije uvedeno ni fudbalskim navijačima, ni sportskim klubovima ni medijima.
       Apsolutno ne mogu da budem srećan zbog toga što smo uveli vanredno stanje, ali ono je definitivno bilo neophodno. Apsolutno to nije zaklon ili način da se izvrši obračun sa medijima koji nisu po volji ovome ili onome. Naprotiv, jedva čekam dan kada će biti ukinuto vanredno stanje. I meni je dosadno da čitam sedam-osam dnevnih listova i nekoliko periodničnih listova, da slušam radio-stanice i gledam televizije koje manje-više ponavljaju iste rečenice. Ali to je vanredno stanje. To imate, nažalost, i u državama koje sada ratuju, imate u svim situacijama koje liče na ovu.
       Niko nema pravo da zloupotrebljava uvođenje vanrednog stanja i mere koje se tiču medija. Niko nema mandat, ni moj lični niti mandat Vlade Srbije da zove bilo kog urednika ili novinara i da mu kaže: Moraš to, ne smeš to.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ