NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Reč nedelje<br>Jovan Ćirilov
Sablja

       U znaku sablje započelo je i traje najveće čišćenje u istoriji srpskog društva od šljama svake vrste.
       Reč nije loše izabrana - sugeriše oštrinu i efikasnost.
       Za razliku od mača, sablja je iskrivljenog sečiva i danas najčešće sa jednim sečivom. Sablju su u Evropu doneli Turci tokom svojih invazija od 14. veka pa nadalje. U devetnaestom veku je čak dostigla status paradnog elementa uniforme.
       Ova reč se pojavila u evropskim jezicima negde u 15. veku. Kod Italijana je prvi put zabeležena 1444. godine, u Nemaca takođe u 15. veku, kod Francuza početkom 17. veka, a kod Engleza 1680.
       Svi slovenski jezici preuzeli su reč sablja, s tim da je jedino kod nas Srba, Hrvata, Slovenaca i Rusa u tom obliku ista kako glasi u Mađara - sablja. Bugari i Makedonci je zovu sabja, a Ukrajinci i Belorusi šablja. Česi su je prekrstili u šavle, a Slovaci i Poljaci u šabla.
       O poreklu reči sablja, kako to najčešće biva, ima različitih mišljenja. Čak se i naš jezik spominje kao jedan od posrednika u prenošenju ovog oružarskog pojma sa Istoka na Zapad.
       Najpouzdaniji je ovog puta izgleda dobri stari Skok. On konstatuje da je reč opšteslovenska, ali nije slovenskog porekla, već najverovatnije uraloaltajskog. Na to upućuje činjenica da Mađari seći kažu szabni, što je dalo reč sabldža, kao i reč szabo, onaj koji seče, kroji, dakle krojač. Ko još ne zna među Mađarima ponekog Saboa! Među prezimenjacima najpoznatiji je slavni mađarski reditelj Ištvan Sabo (Oskar za “Mefista”, 1981).
       Sablja u nas ima razne nadimke. Jedna se zove sablja dimiskija. Narod je tako nazvao jer je iskovana u Damasku, ne znajući baš tačno da izgovore ime grada. Sablja izrađena u Nemačkoj u nas se nekada zvala alamanka, u Mađarskoj mađarkinja, a u Veneciji mletačkinja. Bedrenica se zvala sablja koju su borci pasali uz bedra. Jatagan je turski krivi nož koji se nosio za opasačem zvanim bensilah (gde se po svemu sudeći kovao, jedan deo Beograda nazvan je Jatagan-malom), dok je handžar kratka kriva sablja sa oštricom na obe strane.
       Mač je mnogo starije hladno oružje od sablje. Praoblik se već nalazi u bronzano doba, tri hiljade godina pre Hrista. Mač dostiže svoj klasični oblik u srednjem veku.
       Na sablju se može primeniti poslovica, posebno primenjiva dok traje istoimena akcija: “Ko se mača lati, od mača će i poginuti.”
      
       JOVAN ĆIRILOV


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu