NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Američki musliman

Kako je poternica raspisana još 2001. godine, sarajevsko pravosuđe, politička, pa i najšira javnost, gotovo da su zaboravili na ovaj slučaj; vest o hapšenju izazvala je priličnu zbunjenost

      Američke vlasti su nedavno u Njujorku uhapsile bivšeg ministra inostranih poslova Bosne i Hercegovine Muhameda Šaćirbeg kojeg sarajevsko kantonalno tužilaštvo tereti za proneveru dva i po miliona dolara u vreme kada je bio ambasador ove zemlje u misiji pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku.
       Muhamed Šaćirbeg je rođen u SAD i pored američkog ima i bosanskohercegovačko državljanstvo. Tamošnje prezime mu je Šaćirbej, jer lepše zvuči na engleskom jeziku. U bosanskohercegovačkoj misiji pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku pojavio se već u prvoj ratnoj 1992. godini, sa vrlo jakom preporukom, jer je sin Nexipa Šaćirbegovića, američkog lekara koji je emigrirao iz Bosne i Hercegovine kada su vlasti SFRJ, koju godinu posle Drugog svetskog rata, razbijale organizaciju “Mladi muslimani”. Iz tog vremena je i veliko prijateljstvo starijeg Šaćirbegovića i Alije Izetbegovića.
       Tako je mladi Šaćirbegović uleteo u ceo projekat i napravio munjevitu karijeru. Zvali su ga najboljim manekenom Izetbegovićeve politike na Zapadu. Dobro obrazovan, prilično šarmantan, engleski bez akcenta, sa titulama, prvo savetnika, pa ambasadora, tokom rata je vešto lobirao za Izetbegovićevu stvar.
       U samoj završnici rata kada su Amerikanci potpuno preuzeli BiH priču, mladi Šaćirbegović postaje ministar inostranih poslova u Izetbegovićevoj vladi. Bila je to polovina juna 1995. godine uoči ženevskih pregovora koji su utvrdili principe i okvir za mirovni skup u Dejtonu. U Ženevi je vrlo zapažen, ali već tada konzervativnije bošnjačke moćne grupe kako u Sarajevu tako i u SAD (i Bošnjaci su tamo podeljeni) govore da se onom “malom” ne može verovati jer “ to je američki čovek”. I u Dejtonu u poslovima iza scene njegova uloga je ogromna.
       Nakon mirovnog sporazuma Šaćirbegović se u Sarajevu ponaša kao čovek koji može sve što drugi niti mogu niti im je dopušteno. Ponovo se vraća u misiju BiH pri Ujedinjenim nacijama ali ostaje čovek za specijalne zadatke. Iz tog vremena je slučaj kada su ga američke vlasti hapsile zbog ilegalog kockanja. I sve tako do januara 2001. godine kada odlazi i zapošljava se u kompaniji bivšeg jugoslovenskog premijera Milana Panića.
       Ostaće upamćeno da je bio jedan od ključnih ljudi prilikom pripreme i podnošenja tužbe Bosne i Hercegovine protiv SRJ. Sada mu je ta tužba i ključni argument, jer tvrdi da je novac, za koji ga terete da je proneverio morao dati američkim advokatima i kojekakvim lobistima kako bi tužba “uhvatila korijen”.
       Kako je međunarodna poternica raspisana još 2001. godine, sarajevsko pravosuđe, politička pa i najšira javnost, bili su već zaboravili na ovaj slučaj, tako da je vest o hapšenju izazvala priličnu zbunjenost. Svi su ubeđeni da su američke vlasti Šaćirbegovića mogle uhapsiti znatno ranije ali da su to uradili tek sada jer im to u ovom trenutku odgovara.
       Jedni veruju da sve to ima veze sa Irakom kako bi se, eto, i na taj način izašlo u susret Bosni i Hercegovini, jer se nije izjasnila protiv napada.
       Po drugoj teoriji, bosanskohercegovačka poternica je samo dobar povod Amerikancima za hapšenje Šaćirbegovića, a pravi razlog treba tražiti u činjenici da je on bio upetljan u dolazak muxahedina tokom rata u Bosnu i Hercegovinu od kojih su mnogi bili u vezi sa Al kaidom. Na suđenju Enamu Arnautu u Čikagu, čoveku koji je označen bliskim saradnikom Osame bin Ladena, u nekoliko navrata je spominjan i Muhamed Šaćirbegović. Arnaut je, inače, Sirijac, nekoliko ratnih i poratnih godina proveo je u BiH, zvanično kao šef raznih islamskih humanitarnih organizacija.
      
       B. BOŽIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu