Od jesenjeg otkupa knjiga prošla su četiri meseca, a neki izdavači još ni dinara nisu dobili za svoje isporuke

      Opet polemike između izdavačkih kuća i Ministarstva kulture Srbije povodom otkupa knjiga! Ovoga puta sa nekima od izdavača čija su dela odabrana na poslednjem, jesenjem konkursu za otkup knjiga. Razlog: neplaćeni računi za isporučenu “robu”.
       Mnogo žučnih reči, da podsetimo, izgovoreno je početkom decembra protekle godine kada je obelodanjen spisak knjiga koje je, specijalno za taj posao oformljena komisija Ministarstva kulture, odabrala da državnim parama budu otkupljene za 30 matičnih i 172 opštinske i druge biblioteke u Srbiji. Prigovarali su tada mnogi izdavači da je ova komisija bila isuviše pristrasna prema pojedinim izdavačkim kućama (uglavnom onima sa kojima sarađuju pojedini njeni članovi), kojima su, pod izgovorom ispravljanja prethodnih godina učinjenih nepravdi, “čistili” magacine od neprodatih knjiga, a sve na račun novih izdanja drugih izdavačkih kuća.
       Malo ko je bio zadovoljan tim otkupom. Mnogi izdavači, među njima i neki, poput “Prosvete”, nisu uopšte osetili blagodeti tog otkupa, a nije bila zadovoljna ni većina onih koji su se sa svojim delima našli na tom famoznom spisku, jer su smatrali da su na njemu samo simbolično zastupljeni. Ipak, nije im preostalo ništa drugo nego da se s tim pomire, jer - bolje išta nego ništa. Spakovali su i poslali odabrane knjige, nadajući se da će ubrzo i “roba” biti plaćena i troškovi slanja nadoknađeni. Ali, neki su i danas u tom čekanju.
       “Nema para. Sigurno da mi ne držimo te pare kod nas ovde, pa da ih obrćemo”, pomalo ljutito će Bogdan Kovačević, savetnik ministra kulture, kome je u nadležnost, između ostalog, dat i posao oko otkupa knjiga.
       A zatim pojašnjava gde je sve zapelo: “Od 82 izdavača koliko ih je prošlo na ‘spornom konkursu’, njih oko 65 su izmirili preuzete obaveze i poslali knjige bibliotekama. ‘Narodna knjiga’, ‘Rad’, ‘Draganić’ i ‘Evro’ u roku od tri dana izmirili su svoje obaveze, a neki su to učinili tek u februaru. Kada knjige stignu od pojedinih izdavača, mi odmah potom ovde obradimo sve to što je potrebno, uradimo rešenje o dodeli sredstava i prosledimo ga Ministarstvu finansija, koje zatim uplaćuje izdavačima, onako kako sredstva pristižu u budžet.”
       Međutim, “Rad”, iako je među prvima dostavio svoje knjige, od države još ni dinara “nije dobio. A tim povodom njegov direktor Simon Simonović kaže: “Bio sam nezadovoljan načinom na koji su otkupljivane knjige, jer je ‘Rad’ bio oštećen, imajući u vidu da nisu otkupljene knjige značajnih srpskih pisaca i esejista. Ali, ipak, posle izveštaja Komisije ‘Rad’ je odmah isporučio otkupljene knjige, što znači da se ‘zadužio’ i kod pošte. Novac od otkupa još nismo dobili. A ako je tačno da je isplata otkupljenih knjiga ‘selektivna’ na način na koji su knjige birane, onda sem ozlojeđenosti nemam drugi komentar.”
       “Narodna knjiga”, kako kaže njen direktor Miličko Mijović, dobila je samo jednu od dve rate. Ali, ovde se mnogo ne žale. “Važno je da su knjige stigle do čitalaca. A nadamo se da će uplata stići. Verovatno neki problem postoji...”, pokazuje razumevanje Mijović.
       Takvog stava je i Zoran Hamović, direktor izdavačke kuće “Klio”: “Mi smo među onima koji do sada ni jednog dinara nisu dobili, ali to samo po sebi ne znači ništa što bi trebalo doživeti kao osnovu za osudu Ministarstva. Naprotiv, smatram da je mnogo bolje što je započeta isplata i ovako sukcesivno, nego da je čekan trenutak u kome može svima da se isplati odjednom, s tim što bismo svi zajedno više voleli da kriterijumi za otkup budu ozbiljniji a količina novca namenjena otkupu veća.”
       Novosadski “Prometej”, danas jedan od najznačajnijih srpskih izdavača, uspeo je da naplati poslate knjige, ali njegov direktor Zoran Kolundžija, koji se očito dobro razume u poslove izdavaštva, želi još jednom da skrene pažnju na odnos države prema izdavačima, i uopšte prema knjizi, da ne bi dolazilo do ovakvih polemika.
       “Izdavači i autori još će dugo biti nezadovoljni odnosom države prema njima ukoliko ne dođe do korenite promene u finansiranju knjiga”, ukazuje Kolundžija. “Prvi problem je što nema dovoljno sredstava za kulturu u našoj zemlji. Druga veoma važna činjenica je da se godinama govori kako će se preći na finansiranje projekata ali se ipak i dalje čuvaju institucije, održavaju prostori, kakve-takve plate zaposlenih i na kraju opet nema kontinuiranog i promišljenog finansiranja projekata. I, treće, najvažnije, unutar skromnih sredstava za kulturu, sredstva se, po mom mišljenju, nepravično dele po oblastima i tako su knjiga i književni stvaraoci na samom repu zbivanja.”
       Bilo bi korisno, kaže Kolundžija, kada bismo znali koliko nas poreske obveznike koštaju muzeji, pozorišta, galerije, filmovi domaćih stvaralaca i kako se spram toga tretiraju knjige.
       “Teško je pomiriti se sa činjenicom da svaka pozorišna ulaznica bude dotirana a od knjiga svaka hiljadita ili još gore od toga. I onda od to malo para što ostane, dođe do problematičnog rezultata otkupa ili do zbunjujuće činjenice da grad Beograd izdvoji sredstva za otkup knjiga gotovo veći od Republike i, što je za svaku pohvalu, formira Komisiju za otkup koja uradi svoj posao bez ijedne primedbe.”
       Povoljni signali stižu i iz Pokrajine, koja je raspisala i završila Konkurs za subvencionisanje novih dela, podseća Kolundžija, uz napomenu da ni on niti bilo ko drugi od njegovih kolega ne govore sve ovo da bi neki izdavači dobili nešto što im ne pripada.
       “Ova branša odavno je na tržištu. Ali, nije interes naše zajednice da preuzimamo svetske hitove, komercijalne slikovnice i samo ono što voli narod”, smatra Kolundžija. “Neko mora da brine o pravim našim autorskim vrednostima, o projektima koji se spremaju više godina, o kapitalnim izdanjima...”
      
       JOVAN JANJIĆ