Ove godine u Drmnu, stradao je antički Amfiteatar koji je 1882. godine pronašao prvi istraživač Viminacijuma, Mihajlo Valtrović

      Požarevačka policija pronašla je tragove i uhapsila prošle nedelje osumnjičene seljane Drmna: Gorana Grujića, Aleksandra Vasića, Slađana Perića, Branka i Vladimira Nikolića. Kod njih su pronađeni numizmatički predmeti, katalozi, 10 detektora, statue, mermerni stubovi, traktori i plugovi kojima je orano pozorište Viminacijuma.
       Krenuli smo ovim tragovima. Krenuli smo u selo Drmno.
       Severoistočno od Požarevca, na četrnaestom kilometru naiđosmo na Termoelektranu.
       - Da li je ovo Drmno, Viminacijum? - upitasmo čoveka na biciklu. Jeste, jeste, reče on i odmah, u dahu, nastavi:
       - El ste vi novinari? Ja sam Ljubuša, ako oćete ću vi vodim do oranje, i sve ću vi kažem za kopači, al’ neću vi kažem kako se prezivljem. Da me poslem ne juru.
       I pođosmo za našim vodičem na njive Drmna, na zakopani Viminacijum.
       - Ovo je moja njiva. Iskopali je do pola metra u dubinu, i svake godine moram da plaćam nekol’ko puta oranje da bi zatrpo ove rupe, da mog’ nešto da posejem. Lopovi se nekad dogovoru s vlasnika od njivu, daju mu 200-300 evra, i on ćuti, ne ide u policiju. Šta men’ briga šta ima u njiva? Ako naiđem slučajno na nešto, il’ ga odma zakopam di je bilo, il prijavim kod Dragana Jacanovića, onog iz Muzej, i sve bude dobro. Men’ Muzej nikad nije rovario po njiva, al’ ovi naši iz selo! Mlogo ih ima, najviše mladi. Matori znaju da je to prokletstvo i ne diraju u grobove. Jedan naš‘o ćup sa zlato i ostao nepokretan, jedan pao pod traktor, a jednom se sin razboleo i sve što zaradio od grobovi rasprod’o da ga izleči, al’ nije mogo... Znam ja da tu ima mnogo pare, al’ ima i prokletstvo.
       U Arheološkom centru nađosmo Dragana Jacanovića, arheologa-kustosa Narodnog muzeja u Požarevcu.
       - Grobove Viminacijuma, iskopavali smo najviše radi “plave grobnice”. Nju je profesor Miloje Vasić otkrio početkom 20. veka, i nemogavši dugačije da je zaštiti, zatrpao je peskom. Meštani koji su doskora bili u životu, govorili su da je ta grobnica oslikana grožđem i pticama u plavoj boji. Znamo da je u to vreme gram plave boje vredeo koliko gram zlata. Međutim, za sve ove godine nismo naišli na “plavu grobnicu”. Verovatno je pronađena i opljačkana, kao i mnoge druge. Pljačkaši nose sve što mogu da odnesu, čak i opeku, a prilikom takvih upada uništavaju se i zidne boje. Od mnogih fresaka ostali su samo pojedini fragmenti - kaže Jacanović.
       A svašta se pronađe u njivama Viminacijuma. Muzej u Požarevcu sakupio je 50 hiljada predmeta od svetskog značaja, a neki od njih su svetski rariteti: klepsidra, kalamus, srebro, ostaci mumificiranih pokojnika...
       U Titovo vreme meštani okolnih sela donosili su u muzeje sve što su pronalazili na svojim ili tuđim njivama. I dobijali su novac za svoju ljubav prema nacionalnom blagu. Vremenom taj fond je presušio, i danas se u Srbiji za ovakve pronalaske dobija ljubav za ljubav. Para više nema. Tako se, kasnoantičke figurine, novčići i grnčarija Viminacijuma odnose tamo gde je najlakše, gde ima najviše gastarbajtera iz požarevačkog kraja - u Austriju.
       Pored ilegalnih tragača Viminacijum ugrožava Elektroprivreda Srbije. Jacanović kaže da je 1977. godine Termoelektrana izgrađena na prostoru južnih grobova Viminacijuma, iako je bilo lokacija koje su bliže ili dalje od Dunava, ali koje ne bi ugrožavale arheološki teren. TE plaća zaštitna iskopavanja, finansira i istraživanja i konzervaciju. Međutim, pitanje je šta je još ispod zemlje, a do čega je nemoguće doći. Pa, i njive u privatnom vlasništvu nisu istraživane, pitanje je šta se ispod njih krije - objašnjava Jacanović.
       Jasmina Nišević, inspektorka požarevačke policije zadužena za čuvanje Viminacijuma, kaže da je veoma teško očuvati arheološko nalazište, jer ne postoji oznaka lokaliteta, nema ograde, čuvara:
       “Od prošle godine arheolozi svakodnevno dolaze na lokalitet, pa se i tako ometa rad otimača. Ranije je bilo mnogo više pljački. Na teren Viminacijuma teško da može doći neko ko ne zna gde se nalazi, jer ne postoji nikakva oznaka ovog rimskog grada. On se praktično nalazi pod njivama meštana okolnih sela i Termoelektrane. Nadamo se da će nam najnovija hapšenja neovlašćenih kopača otkriti prave krijumčare nacionalnog blaga. Ilegalni tragači prave posebne plugove koji sežu metar i po ispod zemlje. Jedan takav plug pronašli smo na jednoj od njiva, bio je sakriven u žbunju.
      
       VERICA MIKIĆ
      

Mož te ubiju Priča jednog od bivših tragača viminacijumskog blaga:        - Prvi sam im’o detektor. S njeg’ ideš po njiva i tražiš zlato, srebro, bakar, na šta naiđeš. Ide u dubinu na dva metra. To je bijo prvi, a poslem sam nabavio jači, taj ide i do pet metra u zemlju. Jednom sam up’o u grob! Bilo nas trojica, pobiše smo se, oko tog ko će prvi da razgleda, i nađemo sam’ jedne minđuše. A tolka svađa! Dobro, bile zlatne. Otišlo to odma. Ne mog’ ti kažem di. Najviše otkupljiv’o Mitke iz Beograd. Najbolje pare dav’o. Dok ga nisu u’vatili. Posle sam prod’o detektor. Ovim’ našim. I više ne radim. Sad svako traži. Nekad bre, to bilo kad nađeš, čitaš u knjige kako izgleda, da nije lažnjak, kol’ko daju pare...Nego svi znaju da sam radio, pa vodim druge. Ništa ne znaju! Podmetem im lažnjak i oni misle pravi! Ima jedan tu, pravi opasni lažnjaci. Ja se dogovorim s ovi što me stalno zovu da ih vodim, i ondak ja jednu noć pre odem i zakopam taj lažnjak. I onaj ga nađe. Koj’ da ga ubedi da nije pravi! On ga naš‘o, svojim očima vid’o... A i to više ne radim. Mož te ubiju.