Ukoliko konflikt bude trajao do dva meseca, imaće povoljan uticaj na svetsku privredu

      Između nade i horora. Tako glase dva pola simuliranog konjunkturnog modela koji je za nemački dvonedeljnik “Kapital” uradio istraživački tim Dojče banke. Šef Međunarodnog odeljenja za konjunkturu te banke Štefan Šnajder i njegov tim u računicama su se oslanjali na podatke vašingtonske Thinktanks CSIS.
       Pretpostavke: Polazna pretpostavka je bazni scenario za 2003. godinu u kome je opisano kretanje konjunkture bez ratnih konflikata. Na tom modelu se baziraju oba ratna scenarija. Prema prvom, konflikt će imati povoljan uticaj na svetsku privredu: SAD će pobediti u toku dva meseca, Irak neće napasti ni Izrael ni naftne izvore u regionu, teroristički osvetnički akti će izostati. U scenariju za najgori slučaj, sukob će potrajati duže od šest meseci, Irak će upotrebiti oružja za masovno uništenje i napašće treće zemlje.
       Realna privreda: Brza pobeda delovaće kao mali konjunkturni program. Ali ako vojna akcija postane horor-scenario, svetska privreda će krahirati. Nemački društveni proizvodi će pasti za 2,1 odsto. Cena nafte biće samo jedan od uzročnika. Ona će u najgorem slučaju porasti do najvišeg nivoa ikad dostignutog od 100 dolara po buretu. Tada će litar benzina koštati dva evra. “Ali još snažnije će se osetiti gubitak poverenja potrošača i firmi”, tvrdi ekonomista Šnajder.
       Finansijska tržišta: U tom slučaju najgoreg scenarija “centralne banke bi mogle da pribegnu neortodoksnim merama”: američka Centralna banka spustila bi kamate sa sadašnjeg 1,25 procenta na istorijsko dno od 0,25 procenata. Evropska centralna banka bi sledila taj primer. Njena refinansirajuća kamata pala bi sa 2,5 na 0,75 procenata. Uprkos toj kamatnoj ofanzivi, u slučaju najgoreg scenarija konjunkturna 2004. godina ispala bi izrazito skromna. U Nemačkoj i evro-zoni, stopa rasta bi se kretala oko nule. Sjedinjene Američke Države bi mogle da očekuju čak i minus od 0,5 procenata.
      
       (Kapital)