(“U ovom svetu”, NIN br. 2721)

      NIN je list koji mi pored uzglavlja skuplja prašinu. I baš zato vam pišem, jer verujem da ćete, više no juče, braniti istinu koja prija u ovim zaista nemilim vremenima.
       Moje pismo vezano je za tekst, bolje reći za neumestan komentar, koji je napisala vaša novinarka J.L. o filmu LEDINA, a NIN objavio u pretprošlom broju?! Ona piše da je moj film “problematičan ...jer iznosi prljav veš... te će na premijeri filma 21. marta u Dubrovniku (Hrvatska) gde je zakazana premijera, on izvesno dobiti ovacije...” Od svog specijalnog dopisnika R.A. iz Zagreba “Politika” je 30. marta objavila, kako javlja splitski “Feral”, da je odlukom dubrovačkih vlasti “odložena premijera LEDINE u Dubrovniku jer nije naišla na razumevanje lokalnih vlasti” zbog “mogućih negativnih političkih konotacija”.
       Kao što se vidi, ovaj tekst dezavuiše pisanje vašeg novinara da ću u Dubrovniku “doživeti ovacije”. Ali, bez obzira na sve, ružan tekst i za jedne i za druge, zar ne?! Kao da i jednima i drugima nije stalo do komunikacije i to u vremenu kada se budi svest o međuregionalnom neophodnom povezivanju. I umesto da se vaša novinarka poraduje, kako reče jedan ugledni kritičar iz Beograda, “dobrom modelu... buduće balkanske saradnje”, ona već unapred, svojim proizvoljnim, zlovoljnim i nedobronamernim komentarom o “Ledini”, implicite “otkriva” moju ružnu nameru da filmom blatim svoje da bih se dodvorio susedima.
       Upamtite, da ne dam nikome da bude veći patriota od mene! Nisam bežao iz zemlje i gurao glavu u pesak kada su to drugi činili, već sam gradio tematske celine i estetske vizije onoga šta nam se dešavalo u ovom nemilom i zlom vremenu i pravio filmove o posledicama vukovarskog rata, kninskih ratnika u Beogradu, o spontanim reakcijama na sve psihološke nanose bombardovanja Beograda, o eroziji morala a sada i o palanačkom duhu, koji je sjajno perom ovekovečio Radomir Konstantinović. Ne treba da vas ubeđujem da je ono danas što nam se dešava, groznije i strašnije od mog filma “Ledine”! Svaki novi dan je tema za film i uzbudljiviji od prethodnog! Love se ubice i naručioci; hapse sudije; vade kosti Ivana Stambolića, prizor bez presedana za tužnu porodicu ali i za gledaoce, sve su to recidivi vremena prethodne politike; ubija se na oči javnosti energični premijer Zoran Đinđić koji želi prečicom da nas dovuče u Evropu; još se ništa ne zna šta je sa Ćuruvijom...sve gore do goreg.
       I sada, nažalost, poznati novinar NIN-a, upozorava javnost, da moj proskribovani i okuženi film, uznemirava javnost. Smešno, zar ne! Pa zar nisu velika imena filma gradila svoje biografije na našim urušenim i ukaljanim psihologijama: Pavlović, Makavejev, Petrović, Đorđević, Žilnik i drugi. Pa zar NIN da bude čuvar čednosti vremena i “glavoseča” stvaraocima novog vremena?! Ne zaboravite da ste uza se imali umne ljude koji su branili slobodu duha i kazivanja o tragičnim svedočenjima vremena i Milojevića, i Adamovića, i Barbijerija, i Đukića, i Markovića, neka mi oproste oni koje nisam spomenuo. Dajte jednom da se pogledamo u ogledalo, nas radi, naše dece radi, budućnosti radi, radosti života radi! I da vas podsetim da film nije taj koji će davati ideološke odgovore na “zadate teme” o ružnom u nama i oko nas, već slike stanja duha vremena kome pripadamo, i rađati filmska dela koja nas vode ka susedima, ka Evropi.
       I ovaj tekst me neće zaustaviti da tragam za neizvesnostima, stradanjima, izgonima i agonijama naše stvarnosti. Na drugoj strani, nemam komentar na odluku dubrovačkih vlasti o “odlaganju premijere filma” i neću da verujem da su oba mišljenja robovi ranijih, gvozdenih vremena. Ali, zahvaljujem Dubrovniku koji mi je omogućio da snimim scene bez kojih ne bi bilo ni “Ledine”.
      
       LJUBIŠA SAMARDŽIĆ,
       Beograd