Kris Kremer,
šef Si-En-En internešenela

       Vaš kolega Sem Smit nedavno je rekao: “Ako televizijski izveštaji o ratu ne prikazuju okrvavljena ili obogaljena tela, onda ne prikazuju celu istinu.” Poslednjih dana često je izgledalo da je Si-En-Enov rat ponovo “umiveniji” od stvarnosti.
       - To ne prihvatam. Grozote rata nismo gurali u stranu. Prikazivali smo stradale vojnike i izbeglice. Mi rat ne činimo sterilnim. Prikazali smo kratke sekvence zarobljenih vojnika, i zamrznutu sliku jednog ubijenog vojnika - druge su bile toliko grozomorne da sam odlučio da ih ne objavljujemo. To više ne bi bilo ono odgovorno novinarstvo za koje se Si-En-En zalaže.
      
       Da li je “umiveno” prikazivati ošišane avganistanske talibane u kavezima na Gvantanamo beju, ili vući za intervju zarobljenog “američkog talibana” Džona Vokera Linda?
       - Tu postoji fundamentalna razlika. Iračani su potpisali Ženevsku konvenciju kojom se propisuje humano postupanje sa zarobljenicima. U Avganistanu je vođen rat protiv terorista.
      
       Većina zagovornika međunarodnog prava vidi to drukčije i upućuje na to da Konvencija treba da štiti i avganistanske zarobljenike.
       - Ja sam drukčijeg mišljenja. Tu se ne mogu konstruisati nikakve paralele.
      
       Za vašu televiziju, 20 “ugrađenih korespondenata” napreduju zajedno s jedinicom. Tu inovaciju proslavili ste kao “istorijski korak za novinarstvo”. Da niste preterali?
       - Ne, jer preko tih očevidaca prvi put imamo priliku da ratnu pozornicu vidimo u trenutku kad se događaji odvijaju. Toga do sada nikada nije bilo.
      
       Šta gledalac ima od toga kad mu “ugrađeni” reporter priča kako za brijanje koristi mineralnu vodu, ili u kom se pravcu upravo puca - jer više od toga ne sme da otkrije?
       - Mi smo svoje gledaoce obavestili o uslovima pod kojima rade korespondenti. Kad bi to bio jedini oblik izveštavanja, to bi me veoma zabrinulo. Ali, eto. to nije slučaj.
      
       Neposredno posle početka rata mogli smo videti jednog voditelja Si-En-Ena pred kartom ratišta. Da bi sve to pojednostavio, on je operacije vazdušnih snaga pratio igračkom koja je predstavljala bombarder.
       - To su pomoćna sredstva, da bi se objasnilo šta se događa. Koliko ja mogu da procenjujem ovde u Atlanti, naša publika to ceni.
      
       Koliko vas je naljutilo to što je iračka vlada nedavno proterala iz zemlje vaše korespondente zbog nekorektnog izveštavanja?
       - Nisam bio ljut, bio sam razočaran. Ali to nas neće sprečiti da o ovom ratu opširno izveštavamo.
      
       Mnoge TV stanice već grcaju pod troškovima izveštavanja.
       - U ovom slučaju nije reč o novcu. Reč je o tome da mi tamo radimo svoj posao i ne štedimo kad je u pitanju bezbednost naših saradnika.
      
       (“Špigl”)
       S nemačkog: Đ. DIMITRIJEVIĆ