Naš legendarni “kosmonautolog” za NIN govori o izuzetnosti Jurija Gagarina, najslavnijeg svetskog kosmonauta koji je tragično nastradao pre 35 godina

      Krajem marta navršilo se 35 godina od tragične, nikad razjašnjene smrti, ruskog pilota kosmonauta Jurija Aleksejeviča Gagarina, a 12. aprila napuniće se 42 godine od leta koji ga je proslavio, prvog leta oko planete Zemlje.
      
       O ovom nebeskom divu, kako ga je nazivao Mihail Šolohov, i još koječemu intrigantnom iz ove oblasti, razgovaramo sa vazduhoplovnim inženjerom Milivojem Juginom, jedinim Srbinom koji je bio na čuvenom ruskom kosmodromu Bajkonor, čoveku koji je u “apolu 11” sedeo u sedištu Nila Armstronga i prvim strancem koji je položio venac na Gagarinov grob.
       - Jurij Gagarin je bio izuzetna ličnost. On kao da je bio rođen za to što je uradio. To nije samo moje već i mišljenje svih koji su ga poznavali. Najbolje o tome govori činjenica da kada je, neposredno pre izbora, glavni konstruktor Sergej Kareljov dao dvadesetorici kosmonauta, koji su bili u užem izboru, da na parčetu papira napišu ime onoga za koga smatraju da bi trebalo da bude prvi, osamnaestorica su napisali Gagarinovo ime. Jedino to nisu učinili sam Gagarin i neki Neljubov.
      
       Taj 12. april kada je Gagarin proveo 108 minuta u kosmosu, mnogi smatraju, uz 9. maj i pobedu nad fašizmom, za najznačajniji datum u 20. veku.
       - U jednom, opštem društvenom značenju slobode na planeti Zemlji, svakako da je 9. maj najznačajniji datum u prošlom veku ali, isto tako i 12.april je od epohalnog značaja. Jer, to je pobeda nad zakonima prirode, to je prvi put da se čovek odvojio od Zemlje i prkoseći njenoj gravitaciji leteo oko nje. Pokazao je da svojim znanjem i razumom može da učini i ono što mu priroda nije omogućila.
      
       Bili ste i u Americi i SSSR-u tih godina, stoga možete li nam reći kako je, na jednoj strani doživljen poraz, a kako na drugoj - prva velika pobeda u hladnom ratu?
       - U Rusiji je bilo ogromno oduševljenje dok su Amerikanci bili zaprepašćeni Gagarinovim letom. Čak i mi, u Jugoslaviji, koji smo se tada u okviru Vazduhoplovnog saveza bavili kosmosom, mislili smo da tako nešto još nije moguće. Ja sam se zadesio u Hjustonu u institutu NASA neposredno pošto je iz SSSR-a lansirana “luna 15”. Oni su bili uspaničeni da “luna” ne sleti na Mesec što bi dovelo do toga da Kongres uskrati sredstva predviđena za projekat “Apolo”. Naime, mesec dana posle Gagarinovog leta, predsednik Kenedi je sakupio najbolje američke stručnjake u cilju da projektuju najefikasniji odgovor na ruski uspeh. Tada je Kenedi potpisao naredbu da se krene sa projektom “Apolo”, koji je predviđao da do kraja sedme decenije 20. veka Amerikanac mora biti prvi čovek koji će kročiti na Mesec.
      
       Godinu dana pre smrti Jurij Aleksejevič Gagarin je zapisao: “Šta će biti sutra? Naselja na Mesecu, putovanja na Mars, naučne stanice na asteroidima, veze sa drugim civilizacijama... Sve je to naša budućnost. Možda i ne sasvim bliska ali zato izvesna.” Tridesetpet godina posle njegovog tragičnog kraja koliko se njegova predviđanja obistinjuju i da li su ona sad bliska budućnost?
       - Jesu! Od 1971. godine lansiraju se orbitalne stanice. Sada imamo ovu orbitalnu stanicu “Mir” na kojoj je izvršeno više od 100 hiljada eksperimenata i na kojoj radi više od stotinu ljudi. Takođe, gradi se i orbitalna stanica “Alfa”, sada malo usporeno zbog nesreće spejs šatla “Kolumbija” ali se gradi. Istina, Gagarin je govorio o orbitalnim stanicama na asteroidima što je još daleko ali put ka tome je definitivno trasiran.
      
       A putovanja na druge planete? Da li će odlazak u kosmos uskoro postati kao odlazak na odmor?
       - Pa već je postao. Istina, kao jedan malo skuplji odmor. Naime, dvojica turista su već išli na odmor gore i svaki od njih je platio po 20 miliona dolara. Ko god, dakle želi na takav odmor, nema problema, neka spremi 20 miliona i može da putuje.
      
       Mi ćemo, dakle njih posećivati a oni nas? Brojni autori, sa kontroverznim Erikom fon Denikenom na čelu, ukazuju nam da su vanzemaljske civilizacije već posećivale našu planetu. Čak i u Bibliji imamo takve indicije.
       - Ne mogu da tumačim Bibliju ali sam razočaran što nigde nisam mogao da pronađem zrnce istine, zrnce koje bi ukazalo da je neko sa druge planete dolazio ovamo. Ja bih bio najsrećniji čovek da sam u svom veku mogao da pozdravim vanzemaljca. Ipak, smatram da nismo sami u kosmosu. Mogućnost da se između milijardi galaksija, milijardu milijardi zvezda i planeta oko njih samo na Zemlji omogući opstanak i bitisanje života, čini mi se da je van svake logike. Tom logikom vanzemaljci postoje. Međutim, mi smo još uvek i energetski i stručno na tom nivou, da ne samo da nismo u stanju da pošaljemo signal negde i nekome da kažemo da postojimo, nego ni da prepoznamo neki koji možda dolazi od nekog razumnog sveta. Postoji jedan program SETI koji se bavi istraživanjem vanzemaljskih civilizacija i tu se stalno pokušavaju slati signali, tu se stalno osluškuje kosmos ali do danas nismo uspeli uraditi ništa značajnije. Ipak, ja sam duboko ubeđen da će taj program imati efekta i da će se jednoga dana otkriti signal koji bi mogao da potiče iz nekog vanzemaljskog sveta. Ali, valja znati da su u pitanju udaljenosti koje se mere desetinama i stotinama miliona svetlosnih godina, tako da je, i kada bismo znali u kom pravcu se treba kretati, pitanje da li bismo fizički mogli doći do vanzemaljaca jer je čovekov vek ograničen. Izgleda da bi morale da se smenjuju generacije u kosmičkom brodu da bi tek, recimo, praunuk onoga koji je krenuo, došao u kontakt sa vanzemaljskim civilizacijama.
      
       I Gagarinova smrt ostala je jedna velika zagonetka. Samo nekoliko sekundi, posle poslednjeg javljanja u kome je rekao da je sve u redu, njegov avion se survao na Zemlju.
       - Pored svih mogućih i nemogućih istraživanja, do danas nije otkriven pravi uzrok pada aviona. Svakog dana se odlazilo na mesto nesreće u želji da se potpuno rekonstruiše događaj ali se do nekih pouzdanih podataka nije došlo. Da li je u pitanju greška pilota, sudar sa kupolom meteorološkog balona, kako se jedno vreme govorilo, ili nešto treće, ne može se sa sigurnošću tvrditi.
      
       GORISLAV PAPIĆ