Oni najbolje znaju da će sve što ovde investiraju imati višestruku vrednost, samo je pitanje koliko dugo na to mora da se čeka

      Sem od Slovenaca, ne možemo mnogo očekivati od zemalja u regionu kao investitora” kaže za NIN Dušan Živković, donedavno direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije. “Kako bismo i mogli, kad je ukupni društveni proizvod tih zemalja ravan društvenom proizvodu jedne Grčke.”
       Od 367 firmi i manjinskih delova firmi, ponuđenih na prodaju, samo 24 su kupili stranci. Najbrojniji su bili Slovenci. Kao kupci su se pojavili pet puta.
       Poznaju ovdašnji mentalitet i znaju da će ovo jednom biti zlatno tržište, samo je pitanje koliko je investitor spreman da čeka - jednu ili tri godine - ali sve što se ovde uloži danas jednom će imati višestruko veću vrednost”, kaže za NIN Milan Milićević, direktor “Beopublikuma” jedne od tri brokerske kuće koje rade u Srbiji, sa većinskim slovenačkim kapitalom. I brokerska kuća na čijem je čelu, rado bi u svom portfelju držala akcije nekih ovdašnjih firmi, “ali pošto nije u stanju da izdrži period u kome bi zlato trebalo sačekati, sa investicijama je uzdržana”.
       “Slovenci i posle nedavnih tragičnih događaja u Beogradu, nisu otkazali nijedan jedini sastanak, niti nameravanu investiciju, njima je sve ovo što se dešava manje-više normalno”, kaže za NIN Dmitar Polovina, direktor beogradskog predstavništva Slovenačke privredne komore.
       “Zapadni investitori ovdašnji politički i pravni rizik smatraju previsokim da bi se u njega sami upustili, pa bi na ovo tržište najradije ušli preko banaka ostavljajući rizik njima, a eksperiment sa stranim bankama u Srbiji se, kao što je poznato, pokazao neuspešnim”, tvrdi Milićević i kao dokaz, između ostalog, navodi da se prosečan kredit koje te banke daju kreće oko 15 000 evra.
       Slovenci su prošle godine u inostranstvu uložili milijardu dolara, od čega na teritoriji država nastalih na prostoru bivše SFRJ - 570 miliona. Polovina procenjuje da je najviše novca otišlo na investicije u Hrvatsku, pa u Bosnu i Hercegovinu, a da je prostor Srbije i Crne Gore tek na trećem mestu. Koliko su tačno Slovenci u proteklih godinu dana investirali ovde, on ne zna jer “pitanje je da li u stranu investiciju računate ako ‘Merkator’ Jugoslavija uzme od ‘Rajfajzen’ banke Jugoslavija kredit od 10 miliona evra i uloži ga ovde”.
       Ali, računa on, slovenačke firme “Impol”, “Kolinska” i “Merkator” uložile su ukupno 39 miliona evra. “Impol” je kupio Valjaonicu aluminujuma Sevojno, “Kolinska”, kupila “Palanački kiseljak”, a “Merkator” je otvorio tržni centar u Beogradu.
       Slovenačka firma “Bimeks” kupila je na javnoj aukciji požarevačku “Prosvetu”.
       Mali udeo srpske države u atraktivnom bačkopalanačkom “Sintelonu” kupilo je “Medaljno”, a slovenački “Termo” pazario je takođe od srpske države njen udeo u zrenjaninskoj “Termici”. Slovenci su na Berzi još pazarili, ali njihov najuspešniji ovdašnji broker “Ilirika - investment” nerado otkriva imena klijenata.
       “Stotinu predstavništava i firmi Slovenci su ovde otvorili, ali nisu osnovali nijedno zajedničko preduzeće sa nekom ovdašnjom firmom”, kaže Polovina i tvrdi da bi “Slovenci tokom ove godine ovde trebalo dosta toga da kupe”.
       Slovenački “Petrol” strpljivo čeka tender za prodaju beogradskog “Beopetrola”, “koji nikako da bude raspisan”, kaže Milićević, a ljubljanski “Lek”, razočaran neuspehom u kupovini zrenjaninske “Jugoremedije” za koju se pripremao dve godine, “u ovom momentu osmatra farmaceutsko tržište Srbije, mada tu više nije mnogo preostalo”. Na investiciju se sprema i “Žito-Ljubljana”, a zainteresovani su i “Droga” - Portorož i “Istra bens”.
       I Slovenačkoj privrednoj komori i slovenačkim brokerskim kućama u Beogradu obraćaju se i ovdašnje firme u potrazi za strateškim partnerom, “najređe nam nude svoje proizvode, a tokom poslednjih nekoliko nedelja nekoliko firmi nam se obraćalo zbog namere da u Sloveniji otvore svoje predstavništvo”. “Bio je jedan jedini pokušaj da se tamo osnuje preduzeće, ali nije realizovan”, kaže Polovina.
       Polovina i Milićević tvrde da je neuverljiv razlog beogradske kompanije “Delta” da u Ljubljani odustane od otvaranja tržnog centra, zbog uskraćene dobre lokacije. “Lokacije svi dobijaju pod određenim, istim uslovima”, tvrdi Polovina. “Ljubljana je za trgovinu mala ciljna grupa, a sem jakog ‘Merkatora’ u njoj ponudu formira nekoliko velikih svetskih kuća, pa ne vidim šta bi tu ‘Delta’ mogla da ponudi”, slaže se i Milićević.
       U proces privatizacije u Srbiji, ne računajući firme u stečaju, sa prostora bivše SFRJ investirali su još i Hrvati i Makedonci. I jedni i drugi, samo po jednom, prema onim podacima koji su u posedu Agencije za privatizaciju. Hrvatska firma “Agrokor” kupila je na tenderu beogradski “Frikom”, a makedonska “Jaka 80” iz Radoviša, zrenjaninsku farmaceutsku kuću “Jugoremedija”.
       “Agrokor” je pretekao “Podravku” koja, mada nerado otkriva svoje investicione planove, dugo čeka da bude raspisan tender za prodaju gornjomilanovačkog “Takova”, ali u delovima. Iz izvora u Vladi Srbije NIN, međutim, saznaje da će “Takovo” ipak biti prodato kao celina. Tender bi trebalo da bude raspisan uskoro, čim kroz vladu prođe “konverzija potraživanja države u vlasnički udeo u Takovu”. Posle te konverzije država bi trebalo da poseduje otprilike četvrtinu gornjomilanovačke firme.
       Pri licitaciji cene za zrenjaninsku “Jugoremediju” makedonska “Jaka 80” je iz igre izbacila ljubljanski “Lek” onog trenutka kad je cena bila dva i po puta veća od knjigovodstvene. Srpska štampa se i sad povremeno bavi tom kupovinom, jer više puta odštampana tvrdnja da je vlasnik makedonske firme u stvari kontroverzni niški biznismen Jovica Stefanović Nini, nijednom nije demantovana. Beogradski “Glas” je krajem februara objavio da je “uz kauciju od 250 000 evra, istražni sudija Okružnog suda u Nišu Nikola Denić doneo rešenje o ukidanju pritvora i međunarodne poternice za Stefanovićem” koji je Srbiju napustio još 1998. godine.
      
       RUŽA ĆIRKOVIĆ
      

Pare i partneri Gornjomilanovački “Metalac” koji važi za vrlo uspešnu firmu nameran je takođe da kupi “Takovo”. I to, celu firmu. Direktor “Metalca” Dragoljub Vukadinović za NIN kaže da mu je već dosadilo da daje izjave o namerama svoje firme.        Od 11 delova “Takova”, “Podravka” bi da kupi samo dva, vi i dalje ostajete pri kupovini cele firme?        - Da. A ako bismo kupovali delove, ne bismo kupili nijedan od ta dva o kojima govori “Podravka” nego sasvim treću proizvodnju.        Šta će “Metalac” legitimisati kao strateškog partnera ukoliko tenderom to bude predviđeno kao uslov za kupovinu?        - Pare. Strateški partner je onaj ko ima pare i u stanju je da pokrene proizvodnju, a ne neka firma iz Obale Slonovače ili Paname koju strateškim partnerom čini samo bombastično ime.        Ali pod strateškim partnerom se obično podrazumeva neko ko se bavi istom delatnošću?        - Ne bih baš rekao. Raspitajte se vi malo: imate poznate železare u svetu koje su vlasnici svetski poznatih proizvođača parfema. Najbitnije su pare i sposobnost da se firma stavi u funkciju, a dobro je ako je pored toga u pitanju i ista delatnost.               R. Ć.