(“Hasan i Hamed non grata”, NIN br. 2726)

      Naša mala zemlja, bez ijedne strane sile koja bi joj bila naklonjena, mora da trpi sve što joj najveći svetski siledžija nametne i izvršava sve njegove naredbe. Tu činjenicu, nažalost, primećujemo gotovo svakodnevno i skoro na svakom koraku. Stoga nije nikakvo čudo što smo morali da poteramo iračke diplomate na mig “oslobodilaca iračkog naroda”. U istom broju NIN-a veoma obeshrabruje i intervju g. Zorana Živkovića, u kome on ponavlja napad na besedu mitropolita Amfilohija posle opela dr Zoranu Đinđiću. I to nije sve. Podjednako tužan bio je i njegov nastup na konferenciji za štampu održanoj u Vladi Srbije pre nekoliko dana. Tada je predsednik vlade, na pitanje jednog novinara šta misli o napadu na Irak, odgovorio (otprilike) kako smo mi suviše zauzeti sopstvenim nedaćama da bismo se bavili tuđim... Ne zameram mu što je to izjavio, samo sam duboko nesrećan jer shvatam kako on drukčije i ne sme da govori - bez obzira šta stvarno misli - a to, opet, još jednom pokazuje u kakvoj zemlji živimo.
      
       VOJISLAV M. STANOJČIĆ,
       Beograd