(“Uhvati me ako možeš“, “Bez loših namera”, NIN br. 2727)

      To što ste se kukavički ogradili frazicom - “neću da verujem” - ne umanjuje gnusnu spekulaciju da smo ja i Dubrovnik, Dubrovnik i ja “robovi ranijih, gvozdenih vremena”. To je za sud, gospodine Samardžiću, druže Smoki. Nešto vas se uopšte, a visokog i još vitkog, ne sećam sa svih onih silnih protesta i demonstracija od 1991. do 2000. Ja bila, uvek. S kolegama, prijateljima, najčešće s Biserkom Matić-Spasojević.
       O vašem poslednjem filmu ni reč. Ne dam vam toliko neophodni publicitet. O premijeri “u Dubrovniku (Hrvatska)”: ako je odložena, nije otkazana. Pa tako i ovacije. O vama u Berlinu, na Festu, na Pinku, takođe ni reč. Dovoljno ste, i previše, sebe ishvalili i preporučili u vašem protestnom pismu NIN-u, NIN-u koji vam “pored uzglavlja skuplja prašinu”. Ma, da li ste vi to duhoviti?!
      
       JASMINA LEKIĆ,
       Beograd