Opština Inđija odlučila je da razvoj grada ubrza tako što je obezbedila odlične uslove za izgradnju novih fabrika

      Posle Jugoistočne radne zone, koja u Inđiji postoji već petnaest godina, grad je prošle godine odlučio da formira i novu industrijsku zonu, Severoistočnu. “Obe radne zone su kompletno opremljene, tako da su obezbeđeni svi neophodni preduslovi i za malu i za ''veliku privredu”, kaže predsednik Izvršnog odbora SO Inđija Siniša Filipović, objašnjavajući da je opština, formiranjem radnih zona, odlučila da iskoristi svoj geografski položaj: tri kilometra je udaljena od autoputa ka Budimpešti i Beču, istom trasom prolazi i železnička pruga. Na 25 kilometara od Inđije nalazi se surčinski aerodrom, autoput Beograd-Zagreb je na dvadesetak kilometara od grada. Toliko Inđiju deli i od Dunava. Inđija se nalazi na po četrdesetak kilometara od dva velika grada, Beograda i Novog Sada. “Računamo da su sve to naše prednosti koje ne smemo da propustimo”, napominje Filipović.
       Plan opštinskih vlasti jeste da parcele u industrijskim zonama potencijalnim investitorima ponudi “pod izuzetno povoljnim uslovima”; drugim rečima, plaćaće samo onoliko koliko je vlasnicima zemljišta opština platila za deposediranje.
       Postojeća, Jugoistočna radna zona, jeste zona “čiste” industrije dok će u novoformiranoj biti dozvoljena i ona “prljavija”. Direktor Javnog urbanističkog preduzeća Inđije Zdravko Milković kaže da su ovde “uslovi omogućeni Regulacionim planom liberalniji nego u Jugoistočnoj radnoj zoni, s tim što će, naravno, potencijalni investitori i ovde morati da sačine analizu uticaja na zagađenje okoline”, kao i ostale uobičajene analize potrebne za dobijanje urbanističko-tehničkih uslova, što je prvi korak ka konačnom dobijanju upotrebne dozvole.
       S tim u vezi, izričit je Siniša Filipović, “sve potrebne dozvole za izgradnju objekata biće obezbeđene u najkraćem mogućem roku”. Lazar Krčmar, direktor Javnog preduzeća Građevinsko zemljište i putevi, još je precizniji: “Kompletnu dokumentaciju potencijalni investitori dobiće u roku od nekoliko dana.”
       Samopouzdanje opštinskih čelnika utemeljeno je na tome što je, sa urbanističkog aspekta, sve jasno. Generalnim urbanističkim planom, naime, predviđeno je formiranje Severoistočne radne zone, ona je, pak, do tančina definisana Regulacionim planom.
       Ovim planovima, baš zato što je namenjena “praktično bilo kakvoj industrijskoj proizvodnji”, Severoistočna radna zona nije predviđena za stanovanje. Oko 250 kuća koje tamo već postoje, mahom po obodu zone, ostaće tu gde su, ali je dalja izgradnja stambenih objekata zabranjena. “Postoji i mogućnost da i ovaj deo bude otkupljen, ali bi to bilo veoma skupo”, kaže urbanista Zdravko Milković.
       Jugoistočna radna zona ima površinu od oko dvesta hektara i njeni delovi bliži putu uglavnom su već popunjeni. “Ima, ipak, još dosta prostora u njenoj unutrašnjosti, s tim što neke parcele tek treba da budu otkupljene”, navodi Krčmar.
       U toku je i otkup parcela u Severoistočnoj radnoj zoni, i trebalo bi da bude priveden kraju tokom ove godine. Ova zona, inače, imaće ukupno između 250 i 300 hektara, a pojedinačne parcele imaće između dve i po hiljade i deset hiljada kvadratnih metara. “Naravno, neće biti problema za eventualno spajanje parcela”, kaže Zdravko Milković iz Javnog urbanističkog preduzeća.
       Unutar Severoistočne radne zone, predviđeno je takođe Regulacionim planom, postojaće i slobodna (bescarinska) zona površine 40 hektara. Do kraja 2002. godine otkupljeno je za bescarinsku zonu 22 hektara, čije je vlasništvo preneto na privatnu firmu iz Zemuna “Invej”. Kako kaže Lazar Krčmar, “budući korisnici slobodne zone zaključivaće ugovore sa ''Invejom”. Inače, predviđeno je i da sve firme, budući korisnici zemljišta, svoje sedište imaju u Inđiji.
       Prva fabrika, koju će upravo “Invej” sagraditi u slobodnoj zoni, proizvodiće cigarete, u čemu opštinski čelnici vide šansu i za posrednu korist, pošto će izgradnjom fabrike cigareta u ovom delu Srema biti podstaknuta i individualna proizvodnja duvana.
       Opštinski čelnici očekuju da će u slobodnoj zoni biti izgrađeno sedam-osam fabrika.
       Regulacionim planom uređeno je i funkcionisanje saobraćaja unutar zone, a pored puteva predviđeno je da tokom ove godine bude sagrađen i železnički kolosek kroz radnu zonu, kao i put koji će od Inđije voditi kroz radnu zonu ka autoputu. Uporedo s tim, do sredine ove godine biće završeno i kompletno komunalno opremanje Severoistočne radne zone, tako da će budući vlasnici parcela uz zemlju koju budu kupili, dobiti i priključke za struju, vodu, gas, kanalizaciju i telefon. Čitava komunalna infrastruktura duž oboda zone već postoji, a u ovom trenutku, izvođenje radova na fekalnoj kanalizaciji već se privodi kraju.
       Zbog višestruko povoljnih uslova koje proizvođačima različitih profila nudi opština Inđija, predsednik opštinske vlade Siniša Filipović očekuje i dolazak ozbiljnih stranih ulagača, i zaključuje: “Investitori imaju rezona da dođu, a i naš interes je sasvim jasan: otvoriće se nova radna mesta za stanovnike Inđije, a povrh toga njihovi poslodavci uplaćivaće poreze od kojih će i Skupština opštine imati prihode.”