Rat u Iraku je podstakao trku u naoružanju i na Bliskom istoku i u Aziji. Ali u ovoj trgovini glavni profit ne ubiraju najveći proizvođači oružja, Amerikanci,nego - kakve li ironije - Rusi, njihovi dojučerašnji glavni takmaci iz oružane trke

      Globalna trka u naoružanju više ne postoji, kao u vreme hladnog rata, jer više nema konfrontiranih supersila i blokova, a Sjedinjene Države su svejedno toliko u naoružanju premoćne da niko više i ne pokušava da ih stigne i da se s njima nadmeće. Ali, širom sveta postoje različite regionalne trke u naoružanju, jer se regionalni ratovi i dalje vode. Napetost pred svaki novi rat i ishod svakog novog rata po pravilu podstaknu jagmu za oružjem.
       Tako je i ovoga puta: rat u Iraku, praćen američkim pretnjama da bi sledeće mete takozvanih preventivnih napada mogle da budu druge zemlje iz “osovine zla” - Iran ili Severna Koreja - odnosno “otpadničke države”, među koje Amerikanci sada najpre ubrajaju Siriju i Libiju, podstakao je trgovinu oružjem i na Bliskom istoku i u Aziji. Ali, u ovoj trgovini profit ne ubiraju najjači proizvođači oružja, Amerikanci, nego - kakve li ironije - Rusi, njihovi dojučerašnji glavni takmaci iz oružane trke.
       Kad su Amerikanci nedavno - na osnovu onoga što su otkrili da je poražena iračka armija posedovala - počeli da tvrde da su Rusi naoružavali Irak i u vreme embarga, direktno ili preko posrednika, Putin je to odlučno porekao. U telefonskom razgovoru sa Bušom, bio je dosta ozlojeđen zbog ovakvih optužbi i insinuacija. Međutim, njegov ministar odbrane Sergej Ivanov reagovao je manje emotivno. U toku posete Seulu on je izjavio: “Nema sumnje da je rat u Iraku podstakao trku u naoružanju ne samo u Severnoj Koreji, nego i širom sveta. Irački rat i optužbe o navodnim tajnim ruskim isporukama oružja Bagdadu rezultirali su za poslednjih mesec dana u naraslim zahtevima za kupovinu ruskog oružja. Hvala im na besplatnoj reklami!”
       Šta su Amerikanci to “reklamirali”?
       Pošto Amerikanci u poslednje vreme najviše ratuju modernim avionima, naoružanim vrlo preciznim projektilima, najveće je interesovanje za kupovinu ruskog protivavionskog oružja i sistema odbrane od vazdušnih napada. Takvo interesovanje ne pokazuju samo zemlje koje su i ranije kupovale rusko oružje, nego i neke muslimanske zemlje koje su do juče naoružavali Amerikanci, a koje su sada, posle rata u Iraku, vrlo antiamerički raspoložene. Drugim rečima, zbog američkih ratova, straha od mogućih američkih “preventivnih” napada i rastuće omraze prema politici Sjedinjenih Država, Rusi su Amerikancima postali veliki konkurenti na svetskom tržištu oružja.
       Oni su to i ranije bili, ali se sada izmenila priroda i svrha ove trgovine. Bivši Sovjetski Savez beležio je rekordne isporuke oružja u vrednosti od 20 milijardi dolara godišnje. Rekord Putinove Rusije zabeležen je prošle godine i iznosi 4,8 milijarde dolara. Sovjetsko oružje - a gotovo da nije bilo regionalnog sukoba u kome ono nije bilo korišćeno - proizvodilo se prevashodno za potrebe Varšavskog ugovora, a van toga se isporučivalo najviše zemljama trećeg sveta, ideološkim i političkim prijateljima, i to po cenama nižim od tržišnih. Ogromne količine tog oružja, uzete na kredit, nikad nisu plaćene.
       Dok sovjetski isporučioci nisu morali ni da znaju koliki im je bio profit od isporučenog oružja, ruski trgovci sada tačno znaju koliko zarađuju ne samo na svakom prodatom avionu, tenku ili razaraču, nego i na svakom “kalašnjikovu”. Prvi put prodaja oružja nije za Rusiju deo složene političke igre među velikim silama, nego naprosto strateški važan izvor deviza.
       Posle američkog napada na Irak za rusko oružje su se ponovo interesovali Sirija, Iran, Libija, Jemen, Alžir i još neke zemlje Bliskog istoka, a posle američkih pretnji Severnoj Koreji kao potencijalni kupci ruskog oružja su registrovani - sem, naravno, same Severne Koreje - Indonezija, Mjanmar, Bangladeš, Malezija, Tajland, Vijetnam. Uz to, dve najveće azijske zemlje, Kina i Indija, po tradiciji su najveći kupci ruskog oružja i vojne tehnike. Oko 65 odsto ruskog izvoza oružja i vojne opreme odlazi u Kinu i Indiju. Samo prošle godine Kina je u Rusiji kupila osam raketnih podmornica, dva razarača i dva velika raketna sistema zemlja-vazduh u vrednosti od preko tri milijarde dolara.
       Među starim kupcima najzanimljiviji je Irak, a među novima Indonezija.
       Irak je kupio od Rusije između 1958. i 1990. godine, kad se našao pod sankcijama UN, 4 630 tenkova, 1 145 borbenih aviona, 348 helikoptera, 40 ratnih brodova i velike količine raketa. Ukupna vrednost arsenala iznosi 30,5 milijardi dolara. Većina tog oružja uništena je u Zalivskom ratu 1991. Pretpostavlja se da u sadašnjem dugu Iraka Rusiji (osam milijardi dolara) najveću stavku čini neotplaćeno oružje.
       Indonezija je novi ruski veliki klijent i predsednica Megavati upravo se ovih dana našla u poseti Moskvi da bi ugovorila kupovinu aviona, helikoptera i sistema protivvazdušne odbrane. Indonezija je ranije bila veliki kupac američkog oružja, ali se sad nalazi pod američkim embargom zbog načina na koji je gušila pobunu u Istočnom Timoru, pa je novog, a uz to i jevtinijeg snabdevača našla u Rusiji. Jedan “suhoj 27” staje 35 miliona, a njegov američki ekvivalent F-15 više od 50 miliona dolara.
       Ovo je jedan od retkih trenutaka u istoriji - da i Rusima neki tuđi rat može da bude brat.
      
       DRAGOSLAV RANČIĆ