Na pitanje zašto se kasnilo osam meseci treba da odgovore vlada i Skupština. Verovatno u samom DOS-u nije bio moguć dogovor oko toga koji će ljudi biti kandidovani. Zakon je usvojen 18. jula prošle godine, već u avgustu su nevladine, medijske i umetničke organizacije predložile svoje kandidate, potom je nastala pauza, pa su se onda pojavili predlagači iz Vojvodine, vlade i Skupštine i verskih organizacija. Sve je to dugo stajalo u Odboru za informisanje Skupštine Srbije, koja je bila nosilac posla u prvom delu primene Zakona o radio-difuziji - do formiranja Saveta.
       Čudno je što se toliko odugovlačilo sa kandidatima, jer to treba da budu ljudi od zanata i moralnog integriteta, a takvih ljudi ima dosta. Međutim, sama činjenica da se odugovlačilo, u vladi i Skupštini Srbije pokazuje da se radilo o izboru koji je stvar kompromisa, a kompromisi u primeni zakona nisu dozvoljeni. Zato je došlo do cajtnota. Previše traljavo su rađeni poslovi oko formiranja Saveta i to ide na dušu ljudi koji rade u Odboru za informisanje.
       Potom je prekršen i Zakon. Razumem da poslanici ne moraju da znaju Zakon o radio-difuziji napamet, ali valjda tamo ima stručnih službi koje bi morale na to da ukažu. Ili je nešto drugo u pitanju.
      
       SLOBODAN ĐORIĆ,
       Udruženje “Spektar”