U izdanju Službenog lista SRJ pojavila se knjiga dvojice istaknutih univerzitetskih profesora dr Obrada Stanojevića i dr Sime Avramovića “Ars rhetorica” - veština besedništva. Iako prvenstveno namenjena studentima Retorike na pravnim fakultetima, kao i drugim visokoškolskim institucijama koje u nastavnom planu imaju ovaj predmet, ona od velike koristi može biti svima kojima je glavno “sredstvo za rad” usmena reč (advokatima, sudijama, nastavnicima, političarima, poslovnim ljudima...).
       Profesori Obrad Stanojević i Sima Avramović ističu da se demokratija ne može zamisliti bez retorike, pošto se temelji na snazi ubeđivanja i slobodnog odlučivanja. “Besedništvo je so demokratije.” Podsećaju, zato, da postoje razdoblja koja su pogodovala razvoju leporečja i ona koja mu nisu naklonjena. “Despotizam je poguban, a demokratija je blagoslov za retoriku.”
       Potrebna je sloboda izražavanja i mogućnost da srazmerno široki krug ljudi svojom rečju utiče na neke procese u društvu, naglašavaju autori knjige. Veliku važnost pridaju slobodi kritike nosilaca vlasti (što je još jedan izazov besedništvu) i toleranciji, koja je - “preduslov dijaloga”.
       Profesori Stanojević i Avramović kažu da je retorika disciplina koja ima elemente i umetnosti i nauke, u kojoj su važni i obdarenost, talenat, ali i nadahnuće, kao i poznavanje određenih pravila.
       Daju i “neke važnije savete”, koji glase: ne govorite često (naročito pred istim auditorijumom, jer se time izaziva otpor kod slušalaca, tanji se zaliha argumenata i rizikuje ponavljanje), ne govorite dugo (savremena publika ne trpi duge govore; dužina govora treba da bude prilagođena prilikama, sastavu auditorijuma, njegovoj svežini,odnosno zamorenosti), ne budite dosadni (jer, šta vrede mudrosti koje niko ne sluša! Nema oštrije kritike od nepažljivog auditorijuma, zato predlog da se ne sme izlagati ravno, monotono, već svoj govor treba učiniti reljefnim, posvećujući više pažnje dikciji, modulaciji, ritmu), vladajte sobom (jer su emocije, kao i mnogo šta drugo, dobre sluge, ali loši gospodari, zato treba sačuvati sposobnost da se “vidi sa strane”), koristite cezure (što kraće rečenice, koje bi najčešće trebalo da se završavaju dugosilaznim akcentom - nikako stalno dugouzlaznim! - i cezurom, daju govoru ozbiljnost i sugestivnost) i savet vežbajte govor (jer, u besedništvu, kao i u sportu, vežbanje je nezamenljivo).
      
       J. J.