Hoće li se posle saobraćajne nesreće u centru Beograda, Srbija konačno, osloboditi džipova s rotacionim svetlima u kojima se voze i političari i mafijaši

      U utorak 15. aprila oko pola deset ujutru ka poslu su Beogradskom ulicom išli i ministar za poljoprivredu Dragan Veselinov i Katarina Marić, magistrand socijalne psihologije. Konačno je dobila stalni posao, i to u Beogradu, prvi put u životu, i tog utorka trebalo je da počne da radi u nevladinoj organizaciji “Familija”. Njihovi putevi presekli su se na trotoaru ispod raskrsnice Beogradske i Njegoševe. Katarina Marić ostala je na mestu mrtva. Ministar Dragan Veselinov prešao je nekoliko minuta kasnije u drugi automobil i odvezao se na posao.
       Očevici će kasnije uzbuđeno prepričavati kako se beli džip “micubiši pajero” sa uključenim plavim rotacionim svetlom velikom brzinom spuštao tramvajskim šinama niz Beogradsku ulicu, prošao kroz crveno svetlo na raskrsnici s Njegoševom, i udario u “mercedes” taksiste Milivoja Stojanovića koji je u raskrsnicu ušao pošto se na njegovom semaforu, u Njegoševoj ulici, upalilo zeleno svetlo. “Pajero” je izleteo na trotoar i pokosio troje pešaka. Mnogo više sreće od Katarine Marić imali su Snježana Vujačić i poštar Srbislav Ćirić, prošli su “samo” s težim telesnim povredama. “Semafor se taman otvorio, taksista je stigao do sredine ulice. Džip nije ni zastao pred raskrsnicom, a onda se odjednom našao na trotoaru”, kazao je NIN-u poštar Srbislav Ćirić.
       Nasuprot tome, iz koalicije Vojvodina Dragana Veselinova, bilo je najpre rečeno da je, zapravo, taksista prošao kroz crveno, a na tom tragu je i izjava Veselinovljevog vozača Stevana Bakalova, koji je istražnom sudiji kazao da je “bilo zeleno svetlo na semaforu dok je prilazio raskrsnici”. Ne ulazeći ovde u sitne semantičke razlike među dvema izjavama, valja napomenuti da je policija u petak protiv Bakalova podnela krivičnu prijavu, što verovatno sasvim dovoljno govori o tome šta su semafori u datom trenutku pokazivali. Inače, koalicija Vojvodina saopštila je u međuvremenu, pravdajući valjda svog predsednika, i da je ministar Veselinov imao hitne obaveze u Vladi Srbije, zbog čega se njegovo vozilo kretalo brzinom većom od dozvoljene.
       “Saobraćajni propisi su potpuno jasni i tu nikakvih izuzetaka nema: niko ne može da prođe kroz crveno svetlo na semaforu, čak ni hitna pomoć, vatrogasci ili policija”, za NIN objašnjava profesor dr Milan Vujanić, šef Katedre za bezbednost saobraćaja na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, dodajući da “saobraćaj na semaforizovanoj raskrsnici može da se obustavi samo po naredbi uniformisanog lica”. Ovo važi i za vozila pod pratnjom, koja će “kroz crveno” moći da prođu tek ako policajac prethodno zaustavi saobraćaj.
       Time što je uključio sirenu i rotaciono svetlo vozač Dragana Veselinova, dakle, nije stekao pravo prvenstva prolaza. A da li je, uopšte, imao pravo da uključi svetlo? Ne, kratko će NIN-ov sagovornik, osim ako nije imao hitan državnički posao. I advokat Miroslav Todorović, bivši sudija Okružnog suda u Beogradu, za naš list kaže da “ako neko žuri na sastanak, to nije osnov za upotrebu rotacionog svetla”. On još napominje: “Reč je o zloupotrebi službenog položaja za koju bi, zbog prekršaja iz oblasti saobraćaja, ministar Dragan Veselinov morao prekršajno da odgovara.”
       Plava rotaciona svetla, inače, upotrebljavaju, kako propisi kažu, samo vozila hitne pomoći, policije i vatrogasci. Političari se, u “vozilima pod pratnjom”, prevoze uz plava i crvena svetla. A Veselinovljev “micubiši pajero” em nije bio “vozilo pod pratnjom”, em je na krovu imao samo plavu “rotaciju”, kakva zakonom uopšte nije predviđena.
       Neugodna bi trebalo da bude podudarnost u stajlingu političara i kriminalaca (džipovi i “audiji”, rotaciona svetla...). Tim pre što Dragan Veselinov nije i jedini. I potpredsednik Vlade Srbije Jožef Kasa rekao je “Glasu javnosti” da koristi rotaciona svetla, “ali ne po gradu”. Samo je Građanski savez Srbije prošlog četvrtka u saopštenju zatražio od vlade “da odredi ko i u kojim prilikama ima pravo korišćenja rotacionog svetla”, no od tada su se i oni ućutali.
       Ćutanje je posebno, i dodatno, razgnevilo porodicu pokojne Katarine Marić koja je policiju odštampanim letkom zapitala: “Je l’, beše, nema nedodirljivih?”.
       Ljiljana, majka poginule Katarine Marić, za NIN kaže: “Jedan sat posle nesreće, zazvonio je telefon u stanu. Zvala je sekretarica Dragana Veselinova. Kaže mojoj rođaki koja se javila, hoće ministar da me čuje. Uzmem slušalicu, iz slušalice se čuje - bećarac!? Toliko glasno da je cela soba odjekivala od te muzike. Kad se javio rekla sam mu svašta ružno, i više se ničeg ne sećam. Posle se više nije javljao, niti je poslao telegram.” Ni cvet od vlade nisu dobili. Telegrami saučešća stigli su samo od premijera Zorana Živkovića (“tri dana kasnije”) i gradonačelnice Beograda Radmile Hrustanović (“četiri dana kasnije”), i to pošto su se “sa izjavama saučešća najpre, izreklamirali na televiziji”.
       Međutim, mnogo više od cveća, telegrama i izjava saučešća, “pošto Katarinu ništa ne može da vrati”, Ljiljanu Marić interesuje “da pravda bude zadovoljena”. Zato i najavljuje pokretanje krivične tužbe protiv vozača Stevana Bakalova i ministra Dragana Veselinova, koji je “mogao da mu kaže da ne žuri, da ne divlja. Kriv je zato što ga nije sprečio”.
       I profesor Milan Vujanić, koji se po sudovima širom Srbije i Crne Gore često pojavljuje kao sudski veštak, smatra da je Dragan Veselinov odgovoran: “I ako je vozaču naložio da vozi kako je vozio, ali i ako ga ‘samo’ nije sprečio kada je video kako vozi”.
       Profesor Vujanić dalje kaže: “Veselinov nije kriv samo ako vozač kaže da je on sam odabrao takav način vožnje neposredno pred raskrsnicu pa ministar nije stigao da odreaguje, pa i ako kaže da mu je bilo naloženo da uspori i poštuje propise, ali da on to nije poslušao.” I advokat Miroslav Todorović slično misli:
       “Veselinovljeva dalja sudbina trebalo bi da u mnogo čemu zavisi od iskaza koji će dati vozač Stevan Bakalov. Zato što i pasivno držanje nije krivično delo. Osim moralne krivice, Veselinov pred zakonom nije kriv ako je ćutao. S druge strane, ako je podstrekivao vozača da vozi brže, onda je on saučesnik koji je time prihvatio odgovornost za postupke svog vozača”.
       Posebnu pažnju Todorović, međutim, pridaje prijavi koju je policija podnela protiv Bakalova, zbog teškog dela protiv bezbednosti saobraćaja, za koje je predviđena kazna od jedne do osam godina zatvora.
       “Ovakva kazna zaprećena je ukoliko se okvalifikuje da je delo počinjeno iz nehata, što praktično znači da počinilac nije bio svestan mogućih posledica svojih postupaka”, ističe Todorović, smatrajući da je malo verovatno da su jedan profesionalni vozač i ministar, doktor nauka, bili nesvesni opasnosti koju su izazvali vozeći pogibeljnom brzinom kroz centar grada usred bela dana, o prolasku kroz crveno svetlo na prometnoj raskrsnici da i ne govorimo.
       Naprotiv, nastavlja naš sagovornik, “Bakalovljeva vožnja trebalo je da bude okvalifikovana kao ‘gruba nepažnja’ s ‘eventualnim umišljajem’ što bi za sobom povuklo kaznu u rasponu između tri i 15 godina zatvora. Praktično, vozač je već u startu dobio privilegovan položaj”, zaključuje advokat Todorović.
       A ministar Dragan Veselinov? On je zloupotrebio službeni položaj uključivanjem rotacionog svetla i trebalo bi da je makar “moralno odgovoran” za smrt Katarine Marić. Pokušao je da umiri savest jednim telefonskim pozivom. Ostavku na ministarsku funkciju nije podneo. Ali, i zašto bi to učinio, kada to od njega ne traže njegove lojalne koalicione kolege, kada režimski mediji objavljuju kako je “džip usmrtio devojku”.
      
       NIKOLA VRZIĆ
      

Veselinov kompromituje vladu Biljana Kovačević-Vučo, Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava               Besmisleno je pokretanje krivičnog postupka protiv vozača, a bez pozivanja na odgovornost samog ministra Veselinova. Ako se slučaj posmatra sa građansko-pravnog aspekta, odgovornost se svakako mora podeliti, a u ovom slučaju to implicira i političku odgovornost jednog vladinog zvaničnika. Svojim izjavama i ponašanjem, Veselinov kompromituje celu Vladu Srbije, i ukoliko ne podnese ostavku, ona će svakako postati njegov talac.        Takođe, izjava ministra Domazeta, da oni ne mogu odgovarati za greške svakog službenika u svom resoru, samo iritira javnost. Ne zaboravimo da se ovakvi prekršaji ne tolerišu u razvijenim demokratskim društvima.               N.D.

      

O ostavci uskoro Miodrag Isakov, potpredsednik Vlade Srbije               U vladi nije bilo razgovora o ostavci Dragana Veselinova, i mislim da je to razumljivo. Imali smo mnogo ozbiljnijih problema i poslova, pri čemu, naravno, ne želim nimalo da omalovažim tragediju koja se dogodila. Mislim da će to tek sad doći na dnevni red i da ćemo o tome razgovarati ovih dana, kao i o svim propustima i greškama koje su nam se događale u vanrednom stanju.        Ovo je jedan nesrećan događaj koji bi bio i trebalo bi da bude predmet razgovora i u normalnom stanju, a pogotovo u vanrednom stanju. Ono što po mom mišljenju građani najviše ne vole kod vlasti je izvesna bahatost, koje je povremeno bilo u ovom periodu od dve godine. Čak za divno čudo mnogo manje u vanrednom stanju nego inače, ali koja je nesumnjivo razlog ovom udesu i ovoj nesreći.        Naravno, postoji sud koji to treba da utvrdi, ko je tu, šta i koliko odgovoran, ali mi politički treba svakako da osudimo takvo ponašanje svih ljudi koji na bilo koji način reprezentuju ovu vlast, dakle od nas u vladi do svih koji sa nama sarađuju, pa onda znači i do vozača, ljudi iz obezbeđenja itd. itd., jer oni svi isto tako reprezentuju vladu.

      

Ministar kao podstrekivač Zoran Anđelković, SPS               Nije vozač kriv, već Veselinov koji mu je dozvolio da vozi nekontrolisanom brzinom i da prolazi kroz crveno svetlo, i to u najužem centru grada. Dakle, on je direktan podstrekivač. Svi znamo da vozači službenih lica samo prate instrukcije svojih šefova. Uostalom, i sam ministar je izjavio da je žurio na sastanak, što, naravno, nije opravdanje. Zašto nije krenuo ranije?        Drugo je pitanje odakle Veselinovu rotaciono svetlo. Možda ga je kupio na obližnjem kiosku? Smatram da je to zloupotreba položaja, jer ne postoji nijedan razlog da bilo koji ministar koristi takve privilegije, osim ako nije u neposrednoj opasnosti. Suština je u tome da samo Ministarstvo unutrašnjih poslova daje dozvole za korišćenje rotacionog svetla. Možda njih treba pitati odakle Veselinovu “plavo svetlo”.               N. D.