NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Srbija bez džipova

To nije lepa slika, ni za oko ni za normalan razum. Šta će jednoj vlasti, čiji su članovi, pre dolaska na vlast, bili tako skromni i obični ljudi, koje smo poznavali, sedeli sa njima za istim kafanskim stolom, išli na mitinge protiv diktatora, šta će njima ti prokleti džipovi, pa još sa rotacionim svetlima

      Ukinuto je vanredno stanje u Srbiji i to je jako obradovalo evropske zvaničnike. Njih to raduje, kažu. Raduje i nas, kažemo mi.
       Vanredno stanje, to smo nedavno napisali, nije uvedeno iz obesti, nego iz moranja. Zemljom se namnožilo mnogo gamadi i država je bila dužna da nas od te napasti oslobodi. E sad, da li je država proćerdala dve godine i dozvolila da se mafija još više razvije i osili, da li je vanredno stanje uvedeno prema slovu Ustava i da li je u vanrednom stanju sve činjeno kako valja, biće govora u slobodnoj zemlji i u slobodnim medijima. Političari i pravnici lomiće i koplja i mačeve oko tog pitanja, što i jeste njihov posao. Naše je da slušamo i gledamo i da glasamo, kad za to dođe vreme.
       Danas već možemo kazati da su neki političari, zalažući se za postepeno ukidanje vanrednog stanja, duboko bili u svađi sa logikom i pravom (vanrednog stanja ima ili nema). Ostali su u manjini. Svaku dilemu o tome razbila je, odlučno, Nataša Mićić, koja jedino ima pravo da vanredno stanje uvodi i ukida. Rekla je baš tako - vanrednog stanja ima ili nema i nikako ga ne može biti “malo više” ili “malo manje”. Očitala je, kao pravnik i državnik, solidnu lekciju nekim doktorima nauka, iz demokratije. Konačno, ona je ta koja potpisuje krupne odluke i nije bilo nimalo fer nuditi joj na potpis ček banke koja je u stečaju. A vanrednom je stanju, prema civilizacijskim normama, istekao rok trajanja i prirodno je bilo da se ono ukine.
       Da li će sada političari iz vlasti, koji su pokušali da vanredno stanje na mala vrata produže, priznati našoj demokratskoj javnosti da su pogrešno mislili? Verovatno neće. Naši političari još nemaju tu naviku.
       Ali imaju običaj da se pozivaju na narod. Nedavno je ministar policije dao intervju jednim novinama i u tom intervjuu mogli smo da pročitamo njegovu čudnu izjavu. Ukratko, ministar unutrašnjih poslova izrazio je svoje iznenađenje što se neki političari zalažu za neodložno i potpuno ukidanje vanrednog stanja (i ponovo, kao nepotpunog ukidanja može biti), dok narod protestuje što se vanredno stanje ukida. Možebiti. Ali, nije dobro da se narod na taj način meša u poslove države. Ako se meša. Ne može ceo narod da poznaje pravo, a i psihologija mase ume da bude razorna za jedno društvo. Zato i postoji država koja svojim zakonima sprečava masu da bude i sudija i kadija.
       U nedelju je Uskrs i podsetimo se Hristovog stradanja, opisanog u Jevanđelju po Mateju:
       A glavari sveštenički i starješine nagovoriše narod da ištu Varavu, a Isusa da pogube.
       A sudija odgovarajući, reče im: koga hoćete od ove dvojice da vam pustim? A oni rekoše: Varavu.
       Reče im Pilat: a šta ću činiti s Isusom, prozvanim Hristom? Rekoše mu svi: da se razapne.
       Sudija pak reče: a kakvo je zlo učinio? A oni iz glasa povikaše, govoreći da se razapne.
       A kad vide Pilat da ništa ne pomaže... uze vodu te umi ruke pred narodom: ja nijesam kriv u krvi ovoga pravednika...
       Ko je bio Varava? Za one koji Bibliju nisu čitali (a takvih je u Srbiji malo), Varava je bio hajduk i krvnik.
       U svojoj poslanici, upućenoj građanima države Srbije za vreme vanrednog stanja, Nataša Mićić, predsednik parlamenta (koja prema slovu najvišeg našeg zakona obavlja i dužnost predsednika države), kazala je da će Srbija biti zemlja bez droge i džipova. To je dobro. Kad je o drogi reč, to će biti borba dugotrajna, i nema te vlasti na svetu koja zlo može brzo i potpuno da dokrajči, pa nećemo ni našim velikašima zameriti ako taj posao ne urade do kraja godine. Ali, kad je reč o džipovima, koji su postali statusni simbol mafijaša i skorojevića, neka njima džipovi. Bar ćemo znati ko se u njima vozi. Nije dobro što danas, kad ulicama Beograda jure džipovi, ljudi nisu sigurni da li u njima sede ovi pomenuti, ili u njima besomučno jure političari iz vlasti.
       Ne doliči to ministrima ni ljudima koji za svoju vlast govore da je demokratska. Neka poslušaju svoju predsednicu i neka se otarase svih tih džipova i jurnjava i silnih telohranitelja. To nije lepa slika, ni za oko ni za normalan razum. Šta će jednoj vlasti, čiji su članovi, pre dolaska na vlast, bili tako skromni i obični ljudi, koje smo poznavali, sedeli sa njima za istim kafanskim stolom, išli na mitinge protiv diktatora, šta će njima ti prokleti džipovi, pa još sa rotacionim svetlima? Neka vlada (krst joj ljubim, rekao bi David Štrbac), napravi inventar i neka kaže koliko tih paklenih mašina, sa rotacionim svetlima, ima i neka sva ministarstva obaveže da poštuju zakon (zna se čemu služe ta rotaciona svetla i zna se ko i kako i kada može da ih koristi). A ako to vlada ne uradi, onda će morati da kaže zašto to nije uradila, a nama neće ništa drugo preostati nego da sumnjamo kako to vlast namerno seje strah i plaši ljude - džipovima.
      
       PETAR IGNJA


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu