(“Park ili garaža”, NIN br. 2728)

      Projekat garaže ispred Skupštine grada prvi je uradio lično njen sadašnji oponent Branislav Jovin, davne 1973. godine. Projekat je urađen na nivou glavnog izvođačkog projekta, očigledno vrlo studiozno. I sada se svi elaborati nalaze u prostorijama Skupštine grada. Da li je taj projekat garaže Jovin radio iz uverenja ili po narudžbi ili možda sada “svoja uverenja” plasira po narudžbi, to samo on zna.
       Ali i tada i sada po svim analizama i planskim sagledavanjima za garažu kod Skupštine grada, postojala je potreba tako da je bila predviđena i Detaljnim urbanističkim planom Bulevara revolucije iz 1973. godine (“Sl. list grada Beograda”, br. 17/73). Plan je, te davne godine, posle obimne procedure i rasprave, kako to zakon predviđa, donet na sednici Skupštine grada, i nakon njega za ovu teritoriju nije bilo drugog plana. U Planu se na 18. strani tekstualnog dela, utvrđuju lokacije za: “... tri garaže (podzemne) sa kapacitetom oko 500 vozila: Dom sindikata, ispred zgrade Skupštine grada (Dvor), između zgrade Savezne skupštine i Vlajkovićeve...”.
       Na osnovu ovog Plana urađeni su urbanistički uslovi sa uslovima svih komunalnih kuća i nakon toga izdate su sve potrebne dozvole i saglasnosti od strane nadležnih organa i institucija. Valjanost samog plana i postupka potvrdila je i Urbanistička inspekcija Ministarstva urbanizma i građevine Republike Srbije.
       Zato su bespredmetne sve priče koje ovi tzv. Savetnici izmišljaju u penzionerskoj dokolici, pokušavajući da stvore lažne dileme koje su samo plod njihovih pogrešnih uverenja ili propalih pokušaja i neuspeha. Nametanjem i pronalaženjem lažnih problema tamo gde ih nema i pozivima na opredeljivanje oko njih, oni odvajaju pažnju javnosti, ali i struku i stručnjake od rešavanja onih pravih problema i zadataka, kojih je mnogo i za koje nam treba ozbiljan rad i energija.
       Svi zadaci vezani za urbani razvoj Beograda moraju se rešavati bez nepotrebne isključivosti i radikalizma a u skladu sa materijalnim mogućnostima. Vreme megalomanskih projekata je prošlo! Smanjila nam s država, Beograd demografski stagnira, a dohodak po stanovniku (iako raste) jedan je od najnižih u Evropi. Planiranje nam zato mora biti realno ali sa vizijom. Zato je jasno da nam treba:
       I light metro, I (kasnije) “teški” metro,
       I garaže u centru, I kasnije garaže po obodu
       I park (ispred Skupštine grada), I garaža (na tom mestu).
       Malo je bilo reči o tome da je izgradnja garaže ispred Skupštine grada jedan mali graditeljski poduhvat. Svojom konstrukcijom i tehnologijom građenja predviđeno je da se objekat gradi od gornjih ka donjim nivoima (od krova ka temelju) što je već u svetu a i kod nas, iako neuobičajen, jedan proveren postupak. Na ovaj način se obezbeđuje da se vrlo brzo zatvori široki otkop i da se vrati parkovsko uređenje platoa koji bi se koristio, a da bi se, istovremeno, radovi dalje nastavili na donjim etažama. Kao što se vidi, izgradnja garaže odvija se veoma pažljivo u odnosu na zatečeno zelenilo u parku i eventualne arheološke nalaze. Nije ništa neuobičajeno da se pri kopanju temelja za bilo koji objekat, pojavi nešto od arheoloških nalaza. Pomislimo samo kako izgleda kopanje temelja ili tunela u gradovima sa antičkim nasleđem kao što su Atina ili Rim.
       Rimski grobovi koji su nađeni ispred Skupštine grada predstavljaju svakako dragocenost za nauku. Sigurno je da u smislu etičkog odnosa prema grobovima, a i kao stručnjaci, imamo dovoljno znanja i sposobnosti da ih razumemo, obradimo i zaštitimo. To je za nauku, kao što je arheologija rutinska stvar. Moramo se čuvati opasnosti da rasprava o grobovima ne sklizne iz domena nauke u metaforičnu i patetičnu priču u kojoj se grobovi upotrebljavaju isključivo kao argument za sprečavanje daljih aktivnosti i delovanje, umesto da budu civilizacijski oslonac za razumevanje kontinuiteta, da smo tu bili, da jesmo i da ćemo biti.
       Gradovi imaju jednostavnu logiku kontinuiteta koja traje milenijumima: samo oni gradovi koji se obnavljaju i grade, dalje postoje. Ostali izumiru ili su već izumrli.
       Zato, mora se graditi i u skladu sa filozofijom vremena, uz koegzistenciju, bez isključivosti, bez krajnosti. I park I garaža!
      
       Arh. VUK ĐUROVIĆ,
       Beograd