NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Živeti na rekama

Čitav koncept novog življenja u Beogradu zasnovan je na silasku na obale Save i Dunava Zbog ovih planova, od najvećeg značaja je da se leva obala Save (Novi Beograd) spoj sa desnom i istovremeno učini što pristupačnijom zoni Ade Ciganlije

      Ada Ciganlija (sa Adom Međicom) kao zelena oaza na reci i u neposrednoj blizini urbanog gradskog jezgra predstavlja redak, ako ne i jedinstven resurs Beograda. S obzirom na to da se nalazi u takozvanoj užoj zoni zaštite vodoizvorišta, na nju se odnose naročiti kriterijumi koji isključuju mogućnosti masivne građevinske izgradnje - stambene, poslovne itd., što je Adu činilo i čini područjem trajno rezervisanim za rekreativne sadržaje.
       Mogućnosti Ade, koja se pruža na površini od oko sto hektara, međutim, nisu potpuno iskorišćene.
       I u budućnosti, Ada Ciganlija će ostati mesto za rekreaciju na otvorenom (trim-staze, tereni za odbojku, tenis, badminton, košarku, fudbal...). Objekti koji se planiraju nalaze se u funkciji pratećih sadržaja sportskih terena.
       Plan Direkcije je da prošire postojeće sportsko-rekreativne mogućnosti, koje su skoro neiscrpne, a poseban trud će biti upravljen ka održavanju živog sveta u samom jezeru, čime bi ono ujedno postalo redovna destinacija za sportske ribolovce. Namera je da se tokom ove godine poboljša infrastruktura i da se, sledeće godine, pronađu investitori koji bi na Adi izgradili zabavni park na vodi, “Vodeni svet”.
       Zbog ovih planova, od najvećeg značaja je da se leva obala Save (Novi Beograd) učini što pristupačnijom zoni Ade Ciganlije. Raspisan je međunarodni konkurs za idejno rešenje tog saobraćajnog povezivanja.
       U predelu Ade je neophodno da se izgradi i saobraćajna kopča leve i desne savske obale. Reč je o takozvanom unutrašnjem prstenu koji bi imao za cilj da rastereti centar grada od automobilskog saobraćaja. Zbog ekološkog i ambijentalnog očuvanja Ade Ciganlije, to je pitanje veoma delikatno. Postoje dva moguća rešenja - izgradnja mosta nad Adom i prokopavanje tunela ispod reke. Varijanta izgradnje mosta bi mogla podrazumevati i pravljenje “opne” od pleksiglasa kako bi se Ada što više zaštitila. U svakom slučaju, ako bi pobedila “varijanta most”, njegova konstrukcija bi bila postavljena u rejonu “nizvodnog špica Ade”, a to je područje koje je srazmerno manje iskorišćeno za zabavne i rekreativne sadržaje.
       U svim ovim planovima koriste se iskustva gradova koji imaju donekle sličnu situaciju, kao što je Budimpešta sa njenim dunavskim ostrvom Margit-siget. Odluka o konačnom načinu rešavanja ovog saobraćajnog pitanja biće razrešena na međunarodnom konkursu.
      
       Žičara iznad Save
       U letnjim mesecima, kada je Ada Ciganlija praktično središte života Beograda, gotovo svi posetioci, stotine hiljada njih, prelaze na Adu preko bliže - nizvodne - prevlake i to dovodi do neravnomernog opterećenja čitavog prostora. U isti mah, žitelji Novog Beograda, ili Zemuna, upućeni su na to da na Adu prelaze čamcima, ili gradskim prevozom, stvarajući pri tom velike gužve, naročito neprijatne u toplim letnjim danima.
       Direkcija je stoga inicirala izradu studije o opravdanosti (uzimajući u obzir tehničke, urbanističke i finansijske parametre) izgradnje žičare.
       Prema osnovnoj ideji, žičara bi povezala Košutnjak i Novi Beograd, sa međustanicama na Čukarici (okretnica tramvaja na Banovom brdu), na Čukaričkoj padini, i, razume se, na Adi Ciganliji. Konačna destinacija bila bi na Novom Beogradu, u Bloku 44, gde se takođe planira izgradnja reprezentativnog sportsko-zabavnog centra, te bi žičara tako povezala nekoliko rekreativnih zona - pre svega Košutnjak i Adu i tako bi bila u funkciji cele godine (Ada leti, Košutnjak zimi).
       Žičara, ili, kako se stručno kaže, kablovski sistem prevoza, bio bi komplementaran sistemu postojećeg javnog saobraćaja, pa bi, osim, turističko-zabavnog, ova trasa imala i saobraćajni značaj.
       Žičare poslednjih godina u velikim gradovima postaju sve rasprostranjenije dopunsko sredstvo javnog prevoza. Naročito se koriste upravo u rekreativnim zonama ili nad rekama (Nekar u Manhajmu ili Hadson u Njujorku) i za savladavanje velikih visinskih razlika kao što je to u Palm Springsu ili u Mariboru, na Pohorju.
       Postoje i alternativne inicijative za trasu žičare. Jedna od njih predviđa da Ada Ciganlija sa Novim Beogradom bude povezana preko Ade Međice, te bi tako i ovo malo beogradsko ostrvo bilo obuhvaćeno ovim “kablovskim” sistemom prevoza, a postoji i ideja da se jedna linija napravi na relaciji Kalemegdan (kod Pobednika) do špica Velikog ratnog ostrva (plaža Lido).
       Preliminarna saobraćajna ispitivanja (snimanje i brojanje), kao i ispitivanje raspoloženja građana, pokazali su da postoje dobri razlozi za ostvarenje te ideje. Kablovski sistem prevoza bi povezao najrazvijenije beogradske opštine i omogućio bi gotovo trećini Beograđana pristup do najatraktivnijih gradskih zona. Razgovori sa vodećim svetskim firmama koje se bave izgradnjom žičara potvrdili su interesovanje da se pomogne i eventualno učestvuje u realizaciji.
       Time bi Beograd dobio jedan prepoznatljiv znak i učlanio se u malobrojni klub gradova koji imaju ovaj atraktivni vid prevoza.
      
       Sportsko-zabavni centar u Bloku 44
       Između stambenih blokova i šetališta na Savskom keju, firmi GENEL iz Novog Sada ustupljen je građevinski prostor. U saradnji sa domaćim i stranim partnerima izgradiće sportski centar kakav Beograd nikada nije imao.
       Sportski tereni, na otvorenom i pokriveni (za košarku, rukomet, mali fudbal, odbojku, tenis i skejt-park), prostiraće se na sedam i po hektara. Planira se i izgradnja prve velike kuglane. Sportski centar bi obuhvatao i veliki fitnes-centar, uz prateće komercijalne sadržaje (sportske prodavnice, kafee i slično).
       Roditelji s malom decom imaće mogućnost da, dok se prepuštaju sportskim aktivnostima, ostave decu na brigu u svojevrsnom sportskom obdaništu gde će specijalizovani vaspitači i sportski treneri brinuti o deci i animirati ih.
       Ono po čemu bi ovaj centar trebalo da bude sasvim poseban, jeste vodeni park, s obzirom na to da je investitor predvideo izgradnju poluotvorenog objekta sa mogućnošću raznih zabavnih aktivnosti na vodi.
       Vrednost čitavog kompleksa se procenjuje na 20 miliona evra. Razumno je očekivati da će otvaranje centra podrazumevati veliki broj radnih mesta za sportske stručnjake, fizioterapeute, vaspitače, ugostitelje i slično.
       Sportsko-zabavni kompleks je zamišljen da obuhvati sledeće sadržaje:
      
       košarkaški centar
       centar za rukomet i mali fudbal
       odbojkaški centar
       teniski centar
       multipleks bioskop sa fitnes-centrom i pratećim sadržajima
       babyland
       waterland
       apartmane za sportiste
      
       Direkcija za građevinsko zemljište je u poslednje dve godine na prostoru opštine Novi Beograd ustupila oko 200 000 kvadratnih metara zemljišta za izgradnju poslovnih objekata. Namera je da se time omogući reorganizacija i Novi Beograd pretvori u normalan gradski prostor, čime bi izgubio reputaciju “najveće spavaonice na Balkanu”.
       Investitor je postavio i Internet prezentaciju na adresi njnjnj.blok44.com, sa interaktivnim sadržajem, gde će građani moći svojim predlozima da učestvuju u oblikovanju ovog prostora.
      
       Beogradska Arena
       Velika multifunkcionalna hala na Novom Beogradu (Blok 25) još ima dva imena - Arena i Limes. (Limes - “granica”, sistem utvrđenja u antičko doba koji je delio tadašnju Rimsku imperiju od ostatka sveta prolazio je upravo ovim prostorom) Kada bude završena, beogradska hala će biti jedan od malobrojnih objekata te vrste u Evropi (setimo se da je Beograd domaćin Evropskog prvenstva u košarci 2005. godine).
       Hala ima šest etaža i predviđena je za sledeće sportove
      
       košarka
       boks
       odbojka
       tenis
       borilačke veštine
       rukomet i mali
       fudbal
       umetničko klizanje
       atletika (šest staza)
       gimnastika
       konjički sport
      
       Osim sportske namene, koristiće se i za razne druge namene kao što su sajmovi, kongresi, pozorišni i filmski spektakli, koncerti i tome slično.
       Multifunkcionalnost dvorane diktirao je montažni karakter njenog unutrašnjeg uređenja. Treba zamisliti ledenu dvoranu na čijem prostoru, kroz sat ili dva, treba da započne košarkaška ili odbojkaška utakmica, što, razume se, zahteva postavljanje naročitog “košarkaškog” poda, a to podrazumeva i postavljanje odgovarajuće izolacije.
       To Arenu čini jednom od “najmontažnijih” dvorana. Tako je postignuto da se može odvijati više istovremenih sadržaja.
       Kapacitet sale će zavisiti od vrste (sportskog) događaja, ali, načelno, hala se gradi da bi primila 20 000 ljudi.
       Hala se nalazi tik uz autoput, a trenutno je u izgradnji saobraćajna petlja čija je svrha da omogući prilaz, tako da će njeno punjenje i pražnjenje moći da se izvede u kratkom vremenu i bez saobraćajnih zastoja.
       Shodno njenim dimenzijama i po mnogo čemu superiornim mogućnostima, hala će biti opremljena najmodernijom elektronskom i drugom opremom. O svod Arene će biti okačena “medijska kocka”, to jest sistem za video-projekciju sa četiri bočno postavljena optička ekrana veličine 23 metra. Visina hale (spoljnja) inače je 36 metara.
       Kompleks beogradske Arene osim velike dvorane čini i mala dvorana, predviđena za treninge i rekreaciju, kao i parkinzi. Prateći sadržaj uz halu je i pres-centar za 800 do 1000 novinara, koji je zamišljen da radi tokom cele godine, ne samo tokom sportskih takmičenja.
       Projektovan je i tržni centar na 5 000 kvadratnih metara.
       Hala je u fazi da već i sada može biti korišćena za neke sportske događaje.
      
       Tereni za golf
       Budući da Beograd pretenduje da postane jedna od vizuelno i sadržajno atraktivnih prestonica, tereni za golf (premda je reč o sportu koji kod nas nije široko popularan) čine nezaobilazan deo te ponude.
       Korišćenje i upravljanje golf-terenima u Beogradu predstavljalo bi visokoprofitabilan posao, s obzirom na to da je reč o aktivnosti koja okuplja platežnu klijentelu.
       Generalni urbanistički plan je ponudio tri lokacije za izgradnju igrališta za golf, mada se, ako se posebnim studijama pokaže njihova opravdanost, može dopustiti njihova izgradnja i na drugim zelenim površinama.
       Predviđene lokacije za golf-igrališta su
      
       Između naselja Resnik i Rušanj, uz Ibarsku magistralu
       između Pećana i Umke
       između Koteža i Borče
      
       Teren za golf u punoj veličini (18 rupa) zahteva najmanje 90 hektara brežuljkastog terena. Od primarnog značaja je da bi se u svim godišnjim dobima obezbedile dovoljne količine vode za navodnjavanje travnjaka.
       Važno je i to da položaj golf-terena bude takav da omogućava uspostavljanje dodatnih sadržaja u blizini poput rečne marine ili sportskog aerodroma, što bi doprinelo ekskluzivnosti prostora.
       Zanimljivo je da je prvi golf-klub u Beogradu osnovan 1936. godine u Košutnjaku, i kao uspomena na to doba ostao je naziv restorana “Golf”. A početkom rata taj sport je zamro i više se nije obnovio.
       Današnje procene kažu da jedan pretpostavljeni teren za golf mora da ima oko 100 000 ljudi u domašaju od 30 minuta vožnje (za igralište od 9 rupa), kako bi klub mogao da dosegne broj od 300 članova. Pored same piste za igru, razume se, potrebni su i tereni za vežbanje (driving range), klupska zgrada, zatvoreni tereni, čajdžinice, restorani, parking, garderobe i slično.
       Direkcija predlaže da se nekadašnjim, danas zapuštenim, terenima golf-kluba u Košutnjaku vrati njihova prvobitna namena, s tim da bi oni služili kao popularni “driving range” - prostor za učenje i vežbanje ove igre.
      
       Pionirski grad
       Ovaj danas skoro zaboravljeni lokalitet, nekada namenjen dečjoj rekreaciji, ima zanimljivu istoriju. Počeli su da ga izgrađuju Nemci tokom okupacije, dakako u sasvim druge svrhe. Za potrebe smeštaja učesnika Evropskog prvenstva u atletici izgrađeno je devet paviljona, od kojih je sedam danas naseljeno izbeglicama. Današnji izgled datira iz 1976. godine. U okviru centralnog objekta smešteni su veliki restoran i sala, amfiteatar sa 600 mesta, kabineti, likovni atelje itd., ali je to sada sve izvan svoje uobičajene funkcije. Pionirski grad ima i sportske terene i smešten je u šumi, što ga čini izuzetnim prostorom i ambijentom. Stavljanje ovog prostora u njegovu uobičajenu namenu zavisiće od rešavanja problema izbeglica koje su sada tu smeštene. Povratak sportsko-rekreativnog centra “Pionirski grad” njegovoj nameni Direkcija smatra jednim od prioriteta.
       Nakon obavljene konsolidacije SRC “Pionirski grad” trebalo bi da bude raspisan konkurs za idejno rešenje, a u Direkciji smatraju da je ovaj prostor takav da pruža praktično neograničene mogućnosti osmišljavanja njegovih sadržaja. Konačna ideja je da se “Pionirski grad” vrati deci Beograda i da, imajući pred sobom uzor Diznilenda, postane Beolend.
      
       Veliko ratno ostrvo
       Kao ekološka oaza, stanište retkih ptica i biljaka, i kao potencijalno izvorište vode, Veliko ratno ostrvo je zaštićeno statusom javnog i trajnog dobra.
       Opstanak Velikog ratnog ostrva kao puste oaze, međutim, nije od koristi ni Beogradu niti bi to bilo dobro za samo ostrvo. Zato je urbanistički plan dopustio da se ovaj kompleks obogati sportskim i zdravstvenim sadržajima. Sve građevinske intervencije bi imale u vidu ekološki značaj i prirodni ambijent ovoga prostora. Veza sa novobeogradskom obalom i Zemunom bi se odvijala čamcima i brodićima, kao i sezonskim pontonskim mostom; dakle onako kako je to i sada slučaj. Severni deo ostrva, plaža “Lido”, bio bi rezervisan za sportske sadržaje, gde bi se planiralo i pristanište za manje brodove.
       Imajući u vidu delikatnost ovoga prostora i ambijenta, Direkcija je preduzela korake da čuje i želje i ideje građana i tako je inicirana akcija “Diplomiraj na svojoj budućnosti”.
       Ideja celog projekta jeste okupljanje studenata Beogradskog univerziteta na izradi diplomskih radova koji bi imali zajedničku temu i ujedno bili deo jedne veće celine. Zajednička radna tema projekta jeste modifikovanje postojeće strukture grada i pravljenje novog koncepta razvoja i organizacije našeg glavnog grada na obalama Save i Dunava, a u cilju nadovezivanja na trenutno aktuelni Generalni urbanistički plan Beograda.
      


       Direkcija za građevinsko zemljište inicirala je nekoliko planova koji će, uprkos svome pretežno zabavno-rekreativnom karakteru, biti od vitalnog značaja za grad. Realizacija tih projekata učinila bi da Beograd postane sasvim drugačiji grad, sa nekoliko sadržaja koji bi ga učinili zanimljivim ne samo njegovim žiteljima, već i onima koji u Beogradu stalno ne žive - pre svega turistima, sportistima, itd. Najveći deo tih planova, kako ćemo videti, vezan je za Savu i Dunav i na tragu je strateške urbanističke preorijentacije sa ciljem da glavni grad Srbije zaista postane ono što i jeste - grad na rekama.
       S obzirom na veliku privlačnost ovih nekoliko projekata i na njihovu prevashodno ljudsku dimenziju, skup ovih projekata objedinjen je pod nazivom “Beograd - urbana atrakcija”.
      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu